I ove, kao i ranijih godina, vetar je, izgleda, jedina stvar koja može da pomogne Beograđanima i stanovnicima ostalih gradova u Srbiji koji su prekomerno zagađeni. Sa dolaskom hladnih dana i početkom sezone grejanja problem prekomernog zagađenja vazduha se opet otvorio, a kako kaže Ognjan Pantić iz Beogradske otvorene škole, ove godine je situacija još teža jer je povećano zagađenje zabeleženo još u oktobru.
"Jasno je da to zagađenje doživljava svoj vrhunac u toku grejne sezone. I da dominantno zagađenje tim česticama u vazduhu dolazi iz sektora grejanja i sektora proizvodnje električne energije. Ono u kombinaciji sa tim meteorološkim uslovima koji onemogućavaju vazduh da se raziđe iz tih nižih slojeva atmosfere. Kao da je stavljen jedan poklopac", kaže Pantić.
Situacija u ovoj godini je dodatno otežana i zbog pandemije koronavirusa, a naučna zajednica širom sveta istražuje moguće veze i posledice zagađenja vazduha na širenje pandemije Kovida 19.
"Ono što je prićeno jeste velika korelacija između dugoročne izloženosti zagađenom vazduhu i stope oboljevanja", ističe Pantić i dodaje:
"Na primer u Holandiji su primetili da su u različitim gradovima, da tamo gde je jedan mirkogram više zagađenja – vi imate vi imate devet novih slučajeva oboljevanja, tri nova slučaja hospitalizovanih i dva do tri nova smrtna slučaja", kaže on.
“Nije preterano teško zaključiti da ono što napada pluća i što stvara respiratorne probleme u slučaju korona bolesti stvara dodatne probleme”, kaže u razgovoru za Glas Amerike Radomir Lazarević iz organizacije Ne davimo Beograd.
"U Srbiji negde oko jedan milion ljudi prema procenama pulmologa pati od respiratornih problema. Ako nam je skup da rešimo problem zagađenja, razmislite koliko košta lečenje milion ljudi od respiratornih problema", podvlači Lazović.
U situaciji u kojoj mnoge termoelektrane nemaju filtere kojima se smanjuje emitovanje štetnih gasova i kada sve siromašniji građani kupuju loš lignit i jevtina drva za grejanje, jedina mera koju je država donela za obuzdavanje aerozagađenja je subvencionisanje kupovine električnih i hibridnih automobila.
"Pa ko u Srbiji ima novac da kupi električni automobil? Znači mi sad svi zajedno, i onaj najsiromašniji, i onaj najbogatiji subvencionišemo nekoga ko je planirao da izdvoji recimo 30.000 evra za neku marku automobila, i dajemo njemu popust… Kakva je to glupost!", ističe Lazović.
"Mnogo je bolje taj novac uložiti u pomoć domaćinstvima da zamene svoje neefikasne peći, da se ne greju više na taj jevtin ugalj koji dosta zagađuje i na drvo koje nije najboljeg kvaliteta", dodaje Pantić.
Postojeći zakonski okvir protiv zagađenja vazduha verovatno nije savršen, ali bi i dosledna primena važećih zakona i propisa bitno popravila stanje u 12 gradova u Srbiji u kojima se svakodnevno beleži loš vazduh. Drugim rečima, i bez novih mera država bi mogla da utiče na zagađenje – potrebno je samo da insistira da se zakoni poštuju i primenjuju.
