Svaki treći građanin Srbije ne veruje ili ima ozbiljne sumnje u postojanje pandemije Kovida 19, ali većina ipak percipira pandemiju kao pretnju po nacionalnu i ljudsku bezbednost, pokazalo je istraživanje Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCPC)
Građani su podeljeni po pitanju na koji način je kriza uzrokovana koranirusom uticala na njihov svakodnevni život, dok velika većina veruje da će zdravstvena kriza imati ozbiljne ekonomske posledice, a trećina smatra da je kriza uticala na nivo demokratije u Srbiji.
Polarizacija je identifikovana u odnosu na nivo poverenja u institucije države, pokazalo je istraživanje.
"Građani su iskazali najveće poverenje u zdravstveni sistem, što i ne čudi, jer generalno istraživanje poverenja u sve institucije stavljaju zdravstveni sistem na veoma visoko mesto. Visoki procenat poverenja u zdravstvo leži i u činjenici da je celokupni zdravstveni sistem podnelo najveći teret pandemije, a ne samo specijalizovana COVID odeljenja", navodi BCBP.
Što se tiče drugih institutucija, nastavlja se, poverenje u predsednika Republike kao i u Krizni štab je skoro podeljeno, što opet odražava širu sliku (ne)poverenja građana u ove stalne i privremene institucije.
"Jedan od razloga za podeljenost u percepciji pretnji zaraze po ličnu bezbednost građana je loše obaveštavanje i izveštavanje o toku i posledicama pandemije (česte kontradiktorne poruke koje upućuju Krizni štab i organi vlasti), koje jeste identifikovano u istraživanju kao jedan od najvećih problema rukovođenja pandemijom", navode istraživači.
Ogroman broj građana percipira Kinu kao najvećeg finansijskoj i humanitarnog donator za vreme pandemije, ali to se odražava i u generalnom istraživanju na pozitivna mišljenja o stranim silama, gde Kina zauzima prvo mesto, piše BCBP i dodaje:
"Iako je faktički Evropska unija bila ta koja je najviše finansijski i humanitarno pomogla Srbiju u borbi protiv korone, Kina je ipak u očima građana ubedljivo na prvom mestu".
Terensko istraživanje za BCBP je sprovela agencija Sprint Insight, na reprezentativnom uzorku veličine 1095 ispitanika. Istraživanje je sprovedeno u oktobru 2020. godine, precizira se u saoštenju.
