Ruski agent koji je učestvovao u operaciji uklanjanja dokaza posle skoro fatalnog trovanja Alekseja Navalnog nervnim gasom u avgustu, nehotice je priznao da je obaveštajna jedinica ruske Federalne bezbednosne službe (FSB) stavila otrov "novičok" na donji veš ruskog aktiviste.
Slučajno priznanje se čulo u dugom telefonskom razgovoru koji je agent vodio sa samim Navalnim, koji se predstavio kao visoki ruski zvaničnik koji je zahtevao da čuje zbog čega pokušaj ubistva nije uspeo. Istraživački medij Belingket je sarađivao sa Navalnim i prisluškivao taj razgovor.
Konstantin Kudrjavcev, član, kako se veruje, obaveštajne jedinice FSB-a, u razgovoru koji je trajao 49 minuta otkrio je kako je plan atentata organizovan, a takođe je otkrio detalje o kasnijoj operaciji uklanjanja dokaza o pokušaju ubistva, koji se odigrao 20. avgusta u Tomsku u Sibiru.
Navalni je skoro umro od trovanja i prebačen je u nemačku bolnicu posle međunarodne snažne reakcije. Testovi u Berlinu ukazali su na prisustvo novičoka u njegovom organizmu.
Prošle nedelje, Belingket je, zajedno sa grupom medijskih partnera, razotkrio članove jedinice koja stoji iza atentata na ruskog opozicionara. Novinari su koristili podatke iz otvorenih izvora, a na "crnom tržištu" su došli do podataka sa mobilnih telefona.
Ruski lider Vladimir Putin u petak nije želeo da potvrdi niti demantuje da je FSB učestvovala u pokušaju ubistva, ali se našalio da "ukoliko su želeli da ubiju Navalnog, verovatno bi završili posao".
Prvi kontakt
Telefonski razgovor sa ruskim agentom se odigrao 14. decembra, nekoliko sati pošto su Belingket i partneri objavili svoje prve nalaze o trovanju Navalnog. Prema njihovom izveštaju, elitna ruska obaveštajna jedinica za hemijsko oružje pratila je Navalnog protekle tri godine, sve do skoro fatalnog trovanja u avgustu.
Prema Belingketu, jedinica FSB počela je da prati ruskog aktivistu, koji je odavno problem za Kremlj, 2017. godine, nakon što je objavio da će se kandidovati protiv Putina na predsedničkim izborima.
Između šest i deset agenata specijalizovanih za otrove i nervne agense pratili su Navalnog na više od 30 putovanja, prema telefonskim podacima, spiskovima putnika sa letova i drugim dokumentima do kojih je Belingket došao u zajedničkoj istrazi sa CNN, ruskim vebsajtom Insajder i nemačkim Špigelom.
U razgovorima sa Navalnom, Kudrjavcev je dodao značajne nove detalje o operaciji, objašnjavajući kako je poslat da ukloni dokaze. Navalni, koji se oporavlja na tajnoj lokaciji u Nemačkoj, predstavio se kao važni saradnik visokog zvaničnika ruskog Nacionalnog saveta bezbednosti, navodeći da je dobio zadatak da sprovede analizu trovanja i identifikuje šta je pošlo naopako.
Telefonski broj koji je koristio “maskiran” je kao da potiče iz sedišta FSB, prema Belingketu, koji je pomogao da se stvaran broj sakrije od Kudrjavceva. Istraživač Belingketa je slušao razgovor i snimio ga.
U početeku, Kudrjavcev nije bio sklon da govori o detaljima preko telefona. Međutim, Navalni mu je, primenjujući tipičan odsečni manir ruskih zvaničnika, rekao da je situacija hitna i da mora da završi izveštaj kako bi se razmatrao na „najvišem nivou u Savetu bezbednosti“.
“Na kom delu odeće je bio naglasak?” pitao je Navalni.
“Na gaćama”, rekao je Kudrajvcev.
Navalni je onda pitao gde je tačno Novičok nanet.
“Na unutrašnji deo gaća”, odgovorio je Kudrjavcev.
Novičok može da se upije kroz kožu.
Navalni se razboleo na letu kući iz Tomska ka Moskvi. Pilot je preusmerio avion ka Omsku da bi Navalni mogao da odmah dobije pomoć lekara, koja mu je spasila život. Kudrjavcev je u razgovoru konstatovao da avion nije promenio putanju, “ishod bi bio drugačiji”.
“Dakle, mislim da je avion odigrao presudnu ulogu”, dodao je i zaključio:
“Nismo to očekivali. Siguran sam da je sve krenulo naopako”.
Navalni je pitao Kudrjavceva koja je doza upotrebljena i da li je ta količina bila dovoljna. Ruski agent rekao je da to nije bio problem.
“Koliko razumem, dodali smo i malo ekstra”, rekao je.
Kudrjavcev je specijalista za hemijsko I biološko oružje, a diplomirao je na ruskoj Akademiji za hemijsku odbranu. Belingket je ustanovio da je kasnije radio u 42. centru Ministarstva odbrane - centru za istraživanja u domenu biološke bezbednosti.
Zapadne vlade navode da je Navalni otrovan nervnim agensom sovjetske ere - novičokom - istom supstancom koju su britanski zvaničnici identifikovali da je korišćena u pokušaju da se u Britaniji 2018. ubije bivši ruski špijun Sergej Skripalj.
Evropska unija je uvela sankcije šefu FSB Aleskandru Bortnikovu i visokim zvaničnicima Kremlja zbog pokušaja ubistva Navalnog.
Kasnijie testovi supstanci iz organizma Navalnog, sprovedeni u francuskim i švedskim laboratorijama, potvrdili su nemački rezultat. U intervjuu za jedan nemački magazine u oktobru, Navalni je optužio Kremlj da je odgovoran za njegovo trovanje.
Nemam druge verzije toga kako je ovaj zločin počinjen, rekao je Navalni tada.
Zavera
U ekspozeu svog izveštaja, Belingket navodi da se jedinica FSB-a koja je pratila Navalnog sastojala od šest do 10 agenata među kojima su bili lekari I toksikolozi u kasnim 30-im i 40-im. Operacijom je komandovao vojni naučnik, pukovnik Stanislas Makšakov, koji je komunicirao sa visokim zvaničnicima u FSB-u pre i posle Navalnovih putovanja, pokazuju podaci o razgovorima mobilnim telefonima. Veruje se da je Makšakov, zamenik direktora FSB-ovog Instituta za kriminalistiku prethodno radio u hemijskom institutu u zatvorenom gradu Šikani 1.
Kudrjavcev je putovao u Omsk dva puta posle trovanja, 25. avgusta i 2. oktobra, pokazuju podaci sa letova. Telefonski podaci koje je kupio Belingket pokazuju da je bio u redovnom kontaktu sa Mašakovim pre i u trenutku kada je, kako se veruje, Navalni otrovan.
U razgovoru sa Navalnom, Kudrjavcev je nagovestio da je Makšakov bio komandant jedinice, a operativci FSB-a Aleksej Aleksandrov i Ivan Osipov, obojica lekari, ključni ljudi koji su naneli otrov na veš Navalnog u Tomsku. Za vreme telefonskog razgovora, Kudrjavcev je rekao da pitanja o operaciji treba da uputi Makšakovu.
Belingket
Ruski zvaničnici optužuju Belingket da je ispostava zapadnih obaveštajnih službi. Međutim, osnivač Belingketa Eliot Higins odbacio je te tvrdnje u intervjuu za Glas Amerike, navodeći da Kremlj treba da pruži dokaze.
“Samo traže izgovor za sopstvenu nekompetentnost”, rekao je.
Higins dodaje da Kremlj pokušava da predstavi da ima “izuzetnu obaveštajnu službu, ali da priča samo potvđuje da je nema”.
Belingket je prvo privukao međunarodnu pažnju 2018, kada je otkrio identitet ruskih obaveštajnih operativaca odgovornih za pokušaj ubistva Sergeja Skripalja u Britaniji. Muškarce koje je identifikovao Belingket kasnije je imenovala i britanska vlada.
Higins kaže da je posle istrage trovanja Skripalja, Belingket primetio da su ruske obaveštajne službe pokušale da ojačaju svoje operacije da bi zaštitili identitet operativaca. Takođe su pokušali da postave zamke za Belingket.
“Načinili su neke pokušaje da nam otežaju posao. Problem je što je ceo sistem kompletno truo”, kazao je za Glas Amerike.
“Zbog korupcije, imate velike baze podataka, koje bi obično bile dostupne samo osiguravajćuim kompanijama, vladinim sekretarijatima i tako dalje. I zato se podaci koji su prilično bezazleni - kao što su podaci o imovini, registraciji automobila ili spiskovi putnika aviokompanija mogu pronaći”.
Higins dodaje da nije bilo teško naći ljude spremne da prodaju podatke kako što su oni o telefonskim razgovorima.
“Tako da korišćenjem različitih informacija iz različitih izvora, možete da ih kombinujete da rekonstruišete šta se dogodilo“, objasnio je.
“Možete da koristite telefonske podatke, koji uključuju poziciju mobilnih telefona, da odredite gde se ljudi nalaze, kada i koga zovu”, dodao je.
Higins je rekao da dok Belingket nema detalje o stvarnim razgovorima između identifikovanih operativaca FSB-a i zvaničnika koji su navodno bili umešani u trovanje Navalnog, naglašava da je skoro nemoguće da njihovo prisustvo i praćenje opozicionog lidera nema veze sa trovanjem.
Predstavnik Belingketa kaže da kupovina telefonskih podataka na “crnom tržištu” i poziv u kojem se Navalni pretvarao da je izmišljeni visoki zvaničnik “otvara etička pitanja o metodama dobijanja podataka. Međutim, posle interne debate, zaključili smo da ti postupci jasno spadaju u domen javnog interesa, u svetlu izuzetnih okolnosti trovanja Skripalja i Navalnog.
Higins priznaje da jednostavni trik Aleksejevog pretvaranja da je oprativac FSB-a pružio detalje koje on i njegov tim nisu mogli da pruže kroz svu veštinu skupljanja podataka.
U slučaju Navalnog, kaže Higins, niko drugi nije obavljao istragu.
"Nemci su rekli da su mogli da istražuju samo u slučaju da je Navalni preminuo. I jedini mogući način da zaista otkrijemo šta se dogodilo je da preduzmemo ove korake, iako oni jesu bili ekstremni”.
