“Zabrinuti smo zbog izveštaja o kampanjama diskreditovanja novinara u Srbiji. Mediji u toj zemlji već rade pod značajnim stresom zbog pritisaka sa različitih strana - ali i vlasti”, izjavila je za Glas Amerike Gulnoza Said, koordinatorka nevladine organizacije Komitet za zaštitu novinara (CPJ).
Sa njom, ali i još nekoliko sagovornika iz oblasti zaštite medijskih sloboda i ljudskih prava razgovarali smo povodom napisa objavljivanih na internetu i društvenim mrežama kojima se bez pružanja validnih dokaza i činjenica dovodi u pitanje integritet dela novinara, medija, aktivista nevladinog sektora ili pojedinaca koji se označavaju neprijateljima države Srbije, ili pak špijunima koji rade u interesu druge zemlje ili zemalja.
Suđenje Slobodanu Miloševiću
Slobodanu Miloševiću, bivšem predsedniku Srbije i nekadašnje Savezne Republike Jugoslavije, sudilo se pred Haškim sudom po optužbama za zločine počinjene u Hrvatskoj i na Kosovu, kao i za genocid u Bosni i Hercegovini.
Sudski proces protiv njega počeo je februara 2002. godine. Milošević je preminuo marta 2006. u pritvoru Tribunala - usled čega su sudije istog meseca proces protiv njega proglasile završenim.
Narativ je to koji su prema neistomišljenicima upotrebljavali državni mediji u vreme vladavine bivšeg predsednika Srbije i Jugoslavije Slobodana Miloševića - preminulog 2006. tokom suđenja za ratne zločine u pritvoru Haškog tribunala.
Konkretno, Said se odgovarajući pisanim putem na pitanja Glasa Amerike, osvrnula na objave portala Prismotra.net koji, tvrdeći da se bori za istinu, objavljuje neproverene informacije u rangu kleveta o pomenutim društvenim akterima, medijskim, kulturnim i javnim poslenicima.
“Postojanje ovakve vrste internet stranica je opasno pošto ugrožava novinare koji su na meti blaćenja. Svedoci smo brojnih napada podstaknutih objavama na društvenim mrežama na kojima su prehodno targetirani”, podvlači Gulnoza Said.
Portal Prismotra.net – ne raspolaže nijednim obeležjem uobičajenim za takav vid platforme. Na internet portalu nema informacija o osnivaču, vlasniku, sedištu, uredniku, niti članovima redakcije. Osim internet stranice – aktivan je i Fejsbuk profil, dok su nakon suspenzije prvobitnog naloga na društvenoj mreži Tviter, kako sami tvrde, otvorili novi koji je aktivan.
Neargumentovano urušavanje reputacije, njihova primarna aktivnost, na različite načine može teško pogoditi osobe koje su se našle pod navodnom istragom takvih portala.
"Neretko se u tim slučajevima otkrivaju informacije iz privatnog života tih ljudi, a jedini cilj je diskreditacija", upozorava Sofija Orloski, programska menadžerka za Evropu i Evroaziju nevladine organizacije Fridom haus sa sedištem u Vašingtonu.
“Reč je o okrutnoj tehnici manipulacije kojom se fabrikuju nepostojeće veze između nečijih ličnih i profesionalnih aktivnosti. Time se promoviše mržnja i podstiče nasilje. Rezultat svega toga je da targetirani nevladini aktivisti, novinari, blogeri, dolaze u situaciju da se brane od neosnovanih optužbi usmerenih, ne samo na ono što rade - već i na njihove ličnosti", kaže Orloski, koja dodaje da je time često ugrožena bezbednost njihovog doma i njihovih najbližih.
"To je svojevrsni rat iscrpljivanjem - stalna navala neosnovanih optužbi i napada čini one koji su na njihovoj meti veoma ranjivim i izmorenim”, podvlači Sofija Orloski, čiji je delokrug rada usredsređen na zaštitu ljudskih prava.
Mediji u Srbiji koji su se tom temom bavili, poput istraživačkog portala Insajder.net ili pak Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra VOICE uspeli su da dođu do informacija da je Prismotra.net registrovana decembra 2019. na zaštićenom domenu, čiji su podaci o vlasniku sakriveni.
VOICE je utvrdio da je domen registrovan u Sjedinjenim Državama, a prethodno je kupljen u centralno-američkoj državi Panami.
Svojevrsna prethodnica tog portala bila je Istraga.rs, internet stranica koja je objavljivala slične sadržaje poput Prismotre.net.
Istraga.rs više ne postoji. Na društvenoj mreži Fejsbuk postoji profil sa logotipom otiska prsta i napisom "Istraga" koji su koristili kao obeležje. Još su, međutim, postojeći profili na Tviteru i Jutjubu na kojima novih objava nije bilo - baš od decembra 2019, perioda u kom je Prismotra.net okvirno počela sa objavom tekstova.
Vojvođanski istraživačko-analitički centar VOICE utvrdio je da je vlasnik domena tog potala bio Luka Rakočević, suvlasnik firme u kojoj polovični vlasnički udeo ima i Lav Pajkić, nekada televizijski voditelj danas poslanik vladajuće Srpske napredne stranke u Skupštini Srbije i član parlamentarnog Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo.
Odgovori Ministarstva kulture i informisanja Glasu Amerike
Povodom postojanja i rada portala Prismotra.net i Istraga.rs i njihovih društvenih mreža Glas Amerike obratio se Ministarstvu kulture i informisanja Srbije. U odgovoru koji je potpisala pomoćnica ministarke kulture i informisanja Srbije Slavica Trifunović resorno ministarstvo procenilo je da nekoliko pitanja Glasa Amerike, kako navode, predstavlja zahtev za davanjem mišljenja o primeni odredaba zakona.
“U tom smislu, Ministarstvo ističe da bi pojedine odgovore sadržane u ovom dopisu trebalo tretirati kao mišljenje koje nije obavezujuće”, navedeno je u odgovoru na pitanja Glasa Amerike od kojih je prvo bilo da li je nadležno ministarstvo svesno postojanja portala poput Prismotra.net i Istraga.rs.
“Razvoj interneta je omogućio i ubrzani razvoj internet portala. Pored mogućnosti za brzo informisanje, internet je stvorio prostor i za jedan nov način globalnog komuniciranja - putem društvenih mreža. Njih koriste, ne samo pojedinci za iznošenje ličnih stavova, već i sve vrste medija za plasiranje svojih sadržaja. Mnogi čak pogrešno veruju da su i same društvene mreže mediji. Zakon o javnom informisanju i medijima ("Službeni glasnik RS", br: 83/14, 58/15 i 12/16 - autentično tumačenje) u članu 29. precizno je definisao šta se može smatrati medijem, odnosno sredstvom javnog obaveštavanja koje rečima, slikom, odnosno zvukom prenosi urednički oblikovane informacije, ideje i mišljenja i druge sadržaje namenjene javnoj distribuciji i neodređenom broju korisnika. Prema stavu 2. Istog člana Zakona, pod medijem u smislu tog zakona naročito se podrazumevaju samostalna elektronska izdanja (uređivački oblikovane internet stranice ili internet portali), a koji su registrovani u Registru medija, u skladu sa zakonom”, navedeno je u odgovoru Ministarstva.
“Sve ostale forme koje su van izložene definicije, poput internet foruma, društvenih mreža i drugih platformi koje omogućavaju slobodnu razmenu informacija, ideja i mišljenja njihovih članova, kao i bilo koje druge samostalne elektronske publikacije, poput blogova, veb-prezentacija i sličnih elektronskih prezentacija, osim ako su registrovani u Registru medija, nisu mediji”, ukazano je u odgovoru Glasu Amerike.
Navedeno je i da je nadležno ministarstvo svesno postojanja takvih formi izražavanja i prenošenja informacija, ideja i mišljenja putem interneta i da ukazuje na to da ubrzani tehnološki i društveni razvoj ovakvih formi izražavanja može iziskivati njihovo dalje normativno regulisanje, ali samo u cilju unapređenja slobode izražavanja i obezbeđivanja različitih načina njenog ostvarivanja.
Glas Amerike: Kako je regulisan njihov rad - odnosno da li je njihovo osnivanje, delovanje i rad bilo u skladu sa važećim zakonima Republike Srbije koji regulišu tu delatnost?
Ministarstvo: Prema članu 50. Ustava Republike Srbije, svako je slobodan da bez odobrenja, na način predviđen zakonom, osniva novine i druga sredstva javnog obaveštavanja, što uključuje i internet portale. Zakonom o javnom informisanju i medijima uređuje se način ostvarivanja slobode javnog informisanja koja posebno obuhvata slobodu prikupljanja, objavljivanja i primanja informacija, slobodu formiranja i izražavanja ideja i mišljenja, slobodu širenja informacija i ideja preko interneta i drugih platformi, kao i slobodu izdavanja medija. Imajući u vidu da je sloboda izražavanja osnovno ljudsko pravo koje uključuje i pravo na pristup internetu, registracija internet portal nije obavezna, već je samo jedna od mogućnosti koja stoji na raspolaganju titularu te slobode.
U članu 50. Ustava nabrojani su razlozi zbog kojih se može sprečiti širenje informacija i ideja putem sredstava javnog obaveštavanja. Isti razlozi su navedeni i u Zakonu o javnom informisanju i medijima.
Glas Amerike: Kako tumačite činjenicu da je osnivaču, vlasniku, uredniku, redakciji sakriven identitet?
Sredstva javnog obaveštavanja koja navodite (Twitter https://twitteg.com/Plstraga i Youtube profila l1ttps://cL1tt.Jy/phZ4Zt 1) nisu mediji u smislu Zakona o javnom informisanju i medijima. Prema tom zakonu, samo se u mediju obavezno objavljuju osnovni podaci o mediju u obliku impresuma ili skraćenog impresuma koji, između ostalog, sadrže i naziv i sedište izdavača i lična imena odgovornog urednika medija i odgovornih urednika za pojedina izdanja, rubrike, odnosno programske celine.
Glas Amerike: Smatrate li da diskreditacije ličnosti, bez dokaza, ugrožava poslovni i privatni kredibilitet novinara i javnih ličnosti i izlaže ih čak i fizičkoj opasnosti?
Načelno posmatrano, svaka diskreditacija ličnosti, bez dokaza, izrečena u bilo kom kontekstu i bilo kojoj formi može da ugrozi poslovni i privatni kredibilitet novinara i javnih ličnosti i izloži ih fizičkoj opasnosti.
Glas Amerike: Kakve je mehanizme moguće primeniti kako bi se takvim i sličnom ponašanju stalo na put?
Pravni sistem Republike Srbije prepoznaje različite vrste sadržaja na internetu: medijski sadržaj - urednički oblikovan sadržaj medija i drugih subjekata kojima je proizvodnja medijskog sadržaja profesionalna delatnost; oglasni - sadržaj koji nastaje i distribuira se u svrhu promocije proizvoda ili usluga i sadržaj čiju distribuciju vrše pružaoci usluga informacionog društva. Na navedene sadržaje se primenjuju opšta pravila krivičnog i građanskog prava, s tim što su sve vrste regulisane i pravilima posebnih zakona. U tom smislu, Zakon o javnom informisanju i medijima propisuje posebna prava i obaveze u javnom informisanju kada je u pitanju medijski sadržaj. Svi izdavači medija, uključujući i izdavače internet stranica i internet portala koji imaju status medija, moraju se pridržavati odredaba Zakona o javnom informisanju i medijima koje se odnose na zabranu govora mržnje, zabranu javnog izlaganja pornografije, zaštitu maloletnika, zaštitu dostojanstva ličnosti, poštovanje pretpostavke nevinosti itd. U slučaju nepoštovanja ovih odredaba, Zakon o javnom informisanju i medijima predviđa odgovarajuće mehanizme zaštite subjektivnih prava. Dodatno, činjenica da su društvene mreže i druge platforme koje nisu registrovane, van režima Zakona o javnom informisanju i medijima, ne znači da sadržaj koji se objavljuje na njima neće biti uklonjen ukoliko nije u skladu sa pozitivnim propisima, međunarodnim standardima i pravilima poslovanja njihovih vlasnika, što zavisi od okolnosti svakog konkretnog slučaja.
Osim tema kojima se bave, zajedničko im je to što su lokalni mediji u Srbiji, često prenosili njihove inkriminišuće tekstove. Prema zaključcima nekoliko respektabilnih medija, koji su istraživali vlasničke odnose u medijskoj sferi Srbije, veliki broj lokalnih medija tokom procesa privatizacije postao je vlasništvo ljudi koje karakterišu veze sa vladajućom Srpskom naprednom strankom.
"Razvoj društvenih medija i posebno pojava botova olakšala je zlonamernim činiocima da, informacijama u čiju se istinitost ne sumnja, dopru do konzumenata kod kojih pobuđuju reakcije poput gađenja ili mržnje”, objašnjava za Glas Amerike predstavnica Fridom hausa Sofija Orloski.
Opasnosti takve prakse posebno su se iskazale na području Istočne Evrope tokom poslednjih nekoliko meseci, primetio je u oceni za Glas Amerike Pavol Salaj - predstavnik nevladine organizacije "Reporteri bez granica" zadužen za Evropsku uniju i Zapadni Balkan.
Salaj takođe upozorava na, kako ga naziva, autodestruktivan efektat širenja dezinformacija na medije kojima manipulišu njihove vlade - ukazujući da njihove novinare napadaju demonstranti zbog širenja propagande.
“To je bio slučaj sa mađarskim i poljskim javnim emiterima, na primer, koji su postali instrumenti vladine propagande i napadaju nezavisne medije koji kritikuju vladu. Efekat ovih medija je autodestruktivan”, ukazuje predstavnik “Reportera bez granica”.
“U Srbiji, Poljskoj i u Bugarskoj primetili smo da su tokom protesta protiv tamošnjih vlasti i novinari takvih medija bili na meti fizičkih napada. Takvi fizički napadi nemaju apsolutno nikakvo opravdanje - njihovo objašnjenje se, delom, može pronaći u kampanji dezinformisanja. Reporteri bez granica osudili su napade i zatražili da njihovi počinioci budu procesuirani. Istovremeno, podstičemo medije da prestanu sa širenjem propagande”, podvlači Salaj.
Inače, julske antivladine proteste u Srbiji obeležilo je to što se na meti fizičkih napada demonstranata, ali i policije, našlo najmanje 28 novinara, snimatelja i fotoreportera, prema podacima koje su objavila relevantna medijska udruženja. Zadobijene povrede bile su u rasponu od udaraca policijskim penderkom, do fraktura lobanja, povreda koje su im nanete kamenicama.
Osim toga, deo medijskih i javnih poslenika u Srbiji su tokom prethodna dva meseca bili na meti pretnji, javnih šikaniranja i govora mržnje. Dva najdrastičnija slučaja dogodila su se beogradskim i novosadskim novinarima Vesni Mališić i Dinku Gruhonjiću.
Početkom decembra u pretnji koja je na Tviteru upućena zamenici glavnog urednika nedeljnika NIN ukazano je kako nije nemoguće naći argumente u prilog ubijanju žena.
Prethodno su, krajem novembra, na ulazu i zidovima zgrade u kojoj živi urednik portala Vojvođanski istraživačko-analitički centar VOICE i programski direktor Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Dinko Gruhonjić ispisani grafiti mržnje.
Sofija Orloski, predstavnica organizacije Fridom haus, podvlači da ukoliko matična država nema interesovanja ili resursa da pruži zaštitu u slučaju ugrožavanja nečijeg integriteta - to se, kako kaže, delom može nadoknaditi praksom koju primenjuju članice Saveta Evrope.
“Evropska konvencija o ljudskim pravima u skladu sa svojim članom 8. propisuje zaštitu u tom smislu. Kada domaći zakoni ili sudovi ne zaštite pojedince od mešanja u njihove živote i kršenje privatnosti - Evropski sud za ljudska prava bi presudio u korist pojedinaca čija je reputacija bila ugrožena kampanjom blaćenja u javnoj sferi”, ukazuje Orloski.
Međutim, primarna odgovornost je na matičnoj državi i njihovim vlastima, zaključuje Pavol Salaj, predstavnik “Reportera bez granica”.
“Širenje dezinformacija u diktaturi je zvanična državna politika. U demokratiji, koja omogućava pluralizam informacija, to je rizik koji se ne može u potpunosti eliminisati. Ali svaka sloboda, uključujući slobodu medija i slobodu izražavanja, nosi odgovornost. Novinari, institucije i političari moraju se ponašati odgovorno kako bi sačuvali slobodu medija, kvalitetno novinarstvo i demokratiju”, smatra Salaj.
Tokom 2020, godine na izmaku, samo na novinare je izvršeno ukupno 168 napada, pokazuju podaci Nezavisnog udruženja novinara Srbije. Od toga je počinjeno 27 fizičkih napada, deset napada na imovinu, jedna pretnja imovini, 83 slučaja pritisaka i 47 verbalnih pretnji.
Poređenja radi, tokom prošle 2019. godine prema istom izvoru i kriterijumima, počinjeno je ukupno 119 napada na novinare.