Prvog dana nove godine, u vojvođanskom mestu Gospođinci pušten je u rad Balkanski tok, deo gasovoda Turski tok. Zvaničnici su na otvaranju poručili da ovim Srbija obezbeđuje drugu, stabilniju trasu snabdevanja gasom, koja ne ide više samo preko Ukrajine. Ali, sagovornici Glasa Amerike napominju da je istovremeno Srbija pojačala svoju zavisnost od energenta iz Rusije.
Kuriozitet je da svečanom otvaranju dugo najavljivanog gasovoda nije prisustvovala ministarka energetike Zorana Mihajlović. U njenom kabinetu je za Glas Amerike rečeno da nije bila na otvaranju jer je „bila na putu van Beograda, po odobrenju predsednika Srbije“.
Međutim, javnosti su od ranije poznati sukobi ministarke sa direktorom Srbijagasa Dušanom Bajatovićem, koji uprkos njenim kritikama zbog lošeg poslovanja, ostaje na toj poziciji, i sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, ruskim ambasadorom Aleksandrom Bocan Harčenkom i bivšim ministrom energetike Aleksandrom Antićem, otvara Balkanski tok.
"Mislim da je u pitanju, pre svega, ruski faktor, odnosno ruski interesi da na toj poziciji ostane čovek koji je tu već 10, 12 godina. Jednostavno, Rusi teško menjaju svoje ljude koji ih verno služe i to je uopšte politika Putina", kaže za Glas Amerike bivši ambasador Srbije u Belorusiji Srećko Đukić.
"Ja mislim da glavni razlog leži u sukobu na relaciji ministarka Mihajlović i Bajatović, i mislim da je to glavni motiv. Moguće da postoje i koncepcijski razlozi, jer je ovo potpuno jasno da je ruska priča i ovo otvaranje vezano je isključivo za saradnju sa Rusijom u gasnoj tematici", smatra diplomata Zoran Milivojević.
Balkanski tok, čija je izgradnja kroz Srbiju počela u martu 2019, deo je gasovoda Turski tok kojim se, preko Turske, Bugarske do Srbije i Mađarske transportuje ruski gas. Što znači da Srbija sada ima ukupno dva pravca snabdevanja gasom iz istog izvora.
"Verujem da ću tačno reći da je Srbija sada jedina zemlja u Evropi koja stoprocentno zavisi, imajući u vidu i diversifikaciju nabavki, od ruskog gasa. Nema zemlje u Evropi koja toliko zavisi od ruskog gasa kao Srbija. Sve ostale zemlje su uspele da diversifikuju ne samo puteve, već i izvore snabdevanja, a Srbija zavisi isključivo od ruskog gasa. I njena bezbednost je upitna i naravno, vrlo problematična", ističe Đukić.
Milivojević smatra da se ovim potvrđuje zavisnost Srbije od Rusije, ali napominje da je važno što je Beograd rešio pitanje snabdevanja gasom.
"Veliko je pitanje kako će preko Ukrajine ići. Ovime Srbija svoje interese zadovoljava i obezbeđuje sigurno snabdevanje iz Rusije".
A kako se Balkanski tok uklapa sa interesima Zapada?
Gasovod je projekat firme Transgas u kojoj Srbija ima 49, a Rusija 51 odsto udela. To što vlasnik i gasa i gasovoda Rusija, suprotno je pravilima evropske Energetske zajednice koja je ipak dala zeleno svetlo za Balkanski tok, pod uslovom da se kroz gasovod omogući i proticanje gasa iz drugih izvora.
Na diversifikaciju snabdevanja gasom Srbija je pristala i potpisom na dokument iz Vašingtona.
"Mi smo ga čitali kao obavezu, želju, nameru Srbije da pored ovog gasa iz gasovoda, kupuje tečni (prirodni) gas iz Grčke, Aleksandropulosa ili Krka u Hrvatskoj gde se gradi terminal, biće terminal i u Pločama u Crnoj Gori, Albaniji, dakle reč je o izgradnji čitavog niza terminala na obodu Evrope", kaže Srećko Đukić.
"Za to su potrebne ozbiljne investicije, mislim da posle ove pandemije koronavirusa nije realno. Ali, ta mogućnost postoji i onda bismo govorili o pravoj diversifikaciji izvora snabdevanja", dodaje Zoran Milivojević o projektu snabdevanja gasom iza kojeg stoji Amerika.
Amerika je ranije, što je potvrđeno i u nedavno usvojenom budžetu za odbranu, uvela sankcije svim kompanijama koje učestvuju u izgradnji Turskog toka, ali nije jasno kako bi se te sankcije primenjivale na gasovod koji je završen.
