Američke demokrate u sredu su osvojile dva mesta u Senatu u drugom krugu izbora u Džordžiji. Pobede Džona Osofa i Rafaela Vornoka donele su njihovoj stranci kontrolu nad Senatom i poboljšale izglede da će novoizabrani predsednik Džo Bajden lakše ostvariti svoje ciljeve u zakonodavstvu budući da demokrate sada imaju tesnu većinu u oba doma Kongresa.
Džon Osof osvojio je 50,3% glasova a republikanac Dejvid Perdju 49,7% na osnovu pristiglih 98% glasova, prenosi agencija Rojters pozivajući se na Edison Riserč. Tako je Osof dobio veću razliku glasova od potrebne da bi se izbeglo moguće ponovno brojanje glasova a očekuje se da će ta razlika nastaviti da raste.
Prethodno je objavljeno da je sveštenik Rafael Vornok pobedio senatorku Keli Lefler na izborima u utorak, u jednoj od dva glasanja.
Američki mediji proglasile su pobedu Vornoka nad Lefler za više od 40.000 glasova u trenutku kad su bili prebrojani gotovo svi glasački listići.
"Rečeno nam je da ne možemo da pobedimo na ovim izborima, ali večeras smo dokazali da je uz nadu, trud i uz ljude na našoj strani sve moguće", rekao je Vornok u poruci pristalicama kasno u utorak.
Zbog čega su ova dva mesta ključna
Drugi krug izbora za dva mesta u Senatu bio neophodan je jer nijedan od četiri kandidata nije osvojio većinu na izborima 3. novembra, mada je Perdju vodio protiv Osofa u njihovom duelu, dok je Vornok imao prednost ispred Lefler, u konkurenciji ukupno 10 kandidata.
Ishod dve trke veoma je važan za Vašington, jer odlučuje o tome ko će imati kontrolu nad Senatom tokom prve dve godine Bajdenovog mandata, posle 20. januara, kada se održava inauguracija.
Republikanci trenutno imaju prednost od 50-48 i pobeda u jednoj ili obe trke u Džordžiji dala bi im većinu u tom telu, a samim tim i pravo da određuju dnevni red, kao i većinu u svakom od senatskih zakonodavnih odbora.
Međutim, ukoliko pobede obojica demokrata, i Vornok i Osof, odnos republikanskih i demokratskih senatora bio bi 50-50 (dva nezavisna senatora uglavnom glasaju sa demokratama), a novoizabrana potpredsednica Kamala Haris imala bi priliku da bude presudni glas u korist demokrata, u organizaciji odbora i kontrolisanju zakonodavnog kalendara.
Ukoliko republikanci osvoje kontrolu nad Senatom to bi zakomplikovalo usvajanje zakonodavnih inicijativa novog predsednika Džoa Bajdena u naredne dve godine i po svemu sudeći dovelo do dugih i napornih pregovora o kontroverznim pitanjima kao što su zdravstvena zaštita, kontrola imigracije ili regulativa u vezi sa klimatskim promenama.
Demokratska kontrola nad Senatom, ukoliko se članovi stranke budu držali ujedinjeni i glasali zajedno, mogla bi da olakša put za usvajanje Bajdenove agende.
U Džordžiji, nekadašnje republikanskom uporištu, Bajden je na izborima 3. novembra pobedio Trampa sa prednošću manjom od 12.000 glasova, od ukupno pet miliona.
