Predstavnički dom američkog Kongresa u utorak uveče je usvojio rezoluciju kojom se potpredsednik Majk Pens poziva da pokrene proceduru predviđenu 25. amandmanom američkog Ustava, kako bi se predsednik Donald Tramp razrešio dužnosti. Smena predsednika po 25. amandmanu podrazumeva da potpredsednik i većina članova predsednikovog kabineta proglase da predsednik nije sposoban da obavlja svoju ustavnu dužnost. Rezolucija je usvojena sa 223 glasova za i 205 protiv.
Pensu su ostavljena 24 sata da se izjasni da li je spreman da postupi po usvojenoj rezoluciji.
Međutim, potpredsednik SAD je pre glasanja već poručio predsedavajućoj Predstavničkog doma Nensi Pelosi da se protivi pokretanju 25. amandmana. "Ne verujem da je takav potez u najboljem interesu naše nacije niti da je u skladu sa našim Ustavom", naveo je Pens u pismu koji je njegov kabinet uputio Pelosi.
Potpredsednik SAD rekao je da je energija aktuelne administracije usmerena na obezbeđivanje urednog prenosa vlasti i apelovao na nju i druge članove Kongresa da izbegnu poteze koji bi "dodatno podelili građane i rasplamsali strasti."
"Sarađujte sa nama da se spusti temperatura i zemlja ujedini dok se spremamo za inauguraciju Džoa Bajdena kao sledećeg predsednika SAD", napisao je Pens.
Istovremeno, Predstavnički dom planira da u sredu glasa o opozivu predsednika Trampa, ukoliko se pre toga ne bude povukao sa funkcije ili bude bio razrešen.
Članovi donjeg doma američkog Kongresa optužili su Trampa da je podsticao na pobunu uoči upada dela njegovih pristalica u kompleks Kapitol hila.
Kako je prvo objavio Njujork Tajms, a zatim iz svojih izvora potvrdio Rojters, republikanski lideri u Senatu odlučili su da ne vrše pritisak na članove svoje stranke da glasaju protiv opoziva predsednika Trampa i prepuste im da glasaju "po sopstvenoj savesti."
Takođe, "Njujork tajms" je objavio da je Mič Mekonel lider republikanske većine u Senatu, rekao svojim saradnicima da veruje da je Donald Tramp počinio prestupe zbog kojih bi trebalo da bude opozvan. Kako navodi taj list, preneo im je i da je zadovoljan zbog toga što su demokrate pokrenule proces opoziva.
Čvrsta kontrola predsednika Trampa nad Republikanskom partijom pokazal je nove znake slabljenja pošto je najmanje četvoro republikanaca najavilo da će glasati da opozovu predsednika.
Liz Čejni, treća po rangu među liderima svoje stranke u Predstavničkom domu, izjavila je: "Nikada do sada nije bilo veće izdaje od strane jednog predsednika SAD - izdaje njegovog položaja i zakletve Ustavu".
Republikanski kongresmeni Džon Katko i Adam Kinzinger takođe su rekli da će glasati za drugi opoziv predsednika Trampa, a pridružili su im se pridružili Fred Apton i Džejmi Herera Batler.
Ukoliko bi Donald Tramp bio opozvan u Predstavničkom domu postao jedini američki predsednik kome se to dogodilo dva puta tokom mandata.
Nakon toga u Senatu bi trebalo da bude održan pretres i doneta odluka da li će Tramp biti razrešen dužnosti, uprkos tome što bi zasedanje verovatno trajalo duže od devet dana, vremenskog perioda koji je ostao do isteka njegovog mandata.
Međutim, odluka Senata sprečila bi Trampa da se ponovo bavi poslom u javnoj sferi - čime bi se okončale njegove moguće ambicije da bude predsednički kandidat na izborima 2024.
Za to vreme, predsednik Tramp je okrivio demokrate u Kongresu za "ogromni bes" koji postoji u zemlji. U prvom obraćanju novinarima posle prošlonedeljnog upada u Kapitol, predsednik u utorak nije preuzeo bilo kakvu odgovornost za upad rulje u zgradu Kongresa, ali je takođe rekao da "nije želeo nikakvo nasilje."
Tramp je branio svoju vatrenu retoriku u obraćanju demonstrantima prošle nedelje kao "potpuno odgovarajuću" i nije pokazao kajanje zbog napada koji je usledio.
Komentarišući postupak opoziva, Tramp je rekao: "užasno je šta rade."
"Ako nastave tim putem, mislim da se izaziva ogromna pretnja našoj zemlji i ogroman bes", rekao je. "Ja ne želim nasilje."
Predsednik se obratio novinarima pred polazak u Teksas, ali nije odgovarao na njihova pitanja.
Tramp i Pens sastali su se u Beloj kući u ponedeljak kasno uveče, prvi put od kada su predsednikove pristlaice upale u zgradu Kongresa prošle nedelje. Visoki zvaničnik administracije izjavio je da su predsednik i potpredsednik naglasili da "oni koji su prekršili zakon i upali u Kapitol prošle nedelje ne predstavljaju pokret "Amerika prvo" koji podržava 75 miliona Amerikanaca, i obećali da će nastaviti rad u ime cele zemlje do kraja svog mandata."
Pens je razljutio predsednika Trampa kada je odbacio njegov zahtev da prilikom glasanja u Kongresu podrži inicijativu da se ne priznaju rezultati novembarskih izbora, koje su Tramp i Pens izgubili od novoizabranog predsednika Džoa Bajdena i potpredsednice Kamale Haris.
Iako Trampov četvorogodišnji mandat ističe u podne 20. januara, u rezoluciji o opozivu, na četiri stranice, navodi se da je Tramp "pokazao da će ostati pretnja nacionalnoj bezbednosti, demokratiji, i Ustavu, ukoliko mu se dozvoli da ostane na položaju."
U rezoluciji o opozivu pominju se Trampove neosnovane optužbe da nije osvojio drugi četvorogodišnji mandat zbog prevara i neregularnosti u glasanju i prebrojavanju glasova, njegovo vršenje pritiska na zvaničnike u južnoj državi Džordžiji da mu "pronađu" više od 11.000 glasova potrebnih da prestigne Bajdena, i njegove izjave na mitingu prošle srede kada je hiljade pristalica pozvao da marširaju do Kapitola da bi izvršili pritisak na članove Kongresa da promene rezultat izbora.
218 demokrata je najavilo da će glasati za rezoluciju, što osigurava većinu u Predstavničkom domu, koji ima 435 članova, bez ijednog republikanskog glasa protiv odlazećeg predsednika.
Međutim, nije jasno da li će lideri u Predstavničkom domu odmah poslati rezoluciju Senatu, gde bi se održalo suđenje o tome da li Tramp treba da bude smenjen, imajući u vidu da se njegov mandat završava sledeće nedelje. I nakon što Tramp napusti položaj, odluka Senata da ga opozove mogla bi da znači da neće moći da se ponovo kandiduje za predsednika.
Bajden je izjavio da se "nada i očekuje" da će Senat moći da uporedo održava suđenje o opozivu i potvrdi njegove nominacije za članove Kabineta nakon što stupi na dužnost, a takođe i usvoji novi paket pomoći američkoj ekonomiji koju je oslabila pandemija koronavirusa.
