Predstavnički dom američkog Kongresa glasao je za opoziv predsednika Donalda Trampa koji je formalno optužen za podsticanje pobune na samom izmaku svog mandata, nedelju dana pošto su njegove pristalice upale u zgradu Kapitola.
Predsednik je opozvan na osnovu samo jedne tačke optužnice - podsticanja pobune - zbog uloge koju je imao u neredima u kojima je poginulo petoro ljudi. Za opoziv je glasao 232 član Predstavničkog doma, uključujući desetoro republikanaca, dok je protiv bilo njih 197. Za vreme prvog opoziva, nijedan republikanac nije glasao za rezoluciju.
Tramp je tako postao prvi predsednik u istoriji koji je opozvan dva puta u Predstavničkom domu.
"Znamo da je predsednik Sjedinjenih Država podstakao ovu oružanu pobunu protiv naše zemlje. Mora da ide. On je jasna i prisutna opasnost za naciju koju svi volimo", poručila je predsedavajuća Predstavničkog doma Nensi Pelosi na početku debate o opozivu.
Lider većine u Predstavničkom domu Steni Hojer, drugi po rangu demorata u tom telu izjavio je da njegova stranka planira da pošalje optužnicu u Senat "čim ona bude spremna", dok je predsedavajuća Predstavničkog doma imenovala devet menadžera, koji će predstaviti slučaj protiv Trampa tokom suđenja u Senatu.
Međutim, republikanski lideri odbacili su pozive demokrata da se suđenje u Senatu održi odmah, zbog čega je gotovo sigurno da Tramp neće biti smenjen pre isteka mandata naredne nedelje.
Lider većine u Senatu Mič Mekonel izjavio je da je najbolje da Kongres provede narednih 7 dana dajući doprinos mirnoj inauguraciji i prenosu vlasti. On je ranije poručio da suđenje u tom telu neće moći da počne pre 19. januara, kada se senatori vraćaju s pauze.
Mekonelov portparol potvrdio je u sredu na Tviteru izveštaj dnevnika Vašington post da je Mekonel informisao demokratskog lidera u Senatu Čaka Šumera da nije spreman da zakaže vanredno zasedanje na kojem bi se razmatrala Trampova smena posle opoziva u Predstavničkom domu.
Mekonel je u dopisu svojim republikanskim kolegama naveo da još nije doneo odluku o tome kako će glasati o Trampovom opozivu i dodao da će prvo saslušati argumente koji budu izneseni pred Senatom.
Predsedavajuća Predstavničkog doma, Nensi Pelosi formalno je potpisala dokument o opozivu predsednika, navodeći da je Kongres "danas dvostranački pokazao da niko nije iznad zakona."
Tramp u video snimku osudio nasilje, bez pominjanja opoziva
Posle opoziva, Bela kuća je objavila video snimak u kome se predsednik Tramp obraća naciji, osuđuje nasilje i poziva Amerikance da prevaziđu "trenutne strasti" i ujedine se.
"Želim da jasno osudim nasilje koje smo videli prošle nedelje", rekao je dva puta opozvani predsednik. "Nasilje rulje je suprotno svemu u šta verujem. Nijedna moja prava pristalica ne bi nikada podržala političko nasilje i nepoštovanje prema snagama reda."
Tramp je, međutim, u poruci i aludirao na poteze društvenih mreža koji su blokirali njegove naloge i onesposobili desničarsku platformu Parler. "Ovo su napeta i teška vremena. Pokušaji da se cenzurišu, javno osuđuju i stave na crnu listu naši sugrađani su pogrešni i opasni", objavio je.
"Rasprava na mestu zločina"
"Razmatramo ovu istorijsku meru na mestu gde se dogodio zločin", poručio je demokratski kongresmen Džim Mekgavern na početku sednice.
"Predsednik SAD podstrekivao je puč u ovoj zemlji. Ljudi su stradali. Svi bismo trebalo da budemo besni. Ukoliko ovo nije prekšaj koji zalužuje opoziv, ja ne znam šta je", rekao je Mekgavern.
Demokratski kongresmen Hulijan Kastro, bivši predsedsednički kandidat, nazvao je Trampa "najopasnijim čovekom koji je ikada bio u Ovalnoj kancelariji". Demokratska članica Predstavničkog doma Maksin Voters optužila je Trampa da želi građanski rat.
Vođa republikanaca u Predstavničkom domu Kevin Makarti izjavio je da predsednik Tramp snosi odgovornost za napad na Kongres, iako se prethodno usprotivio opozivu predsednika. "Predsednik snosi odgovornost za napad rulje na Kongres. Trebalo je da odmah osudi postupanje mase čim je video šta se događa." Ocenio je međutim da bi "opoziv predsednika za tako kratko vreme bila greška".
Republikanci u Predstavničkom domu koji se protive opozivu izneli su argumente da su demokrate otišle predaleko, jer je Tramp na pragu da napusti položaj, i da bi trebalo napraviti komisiju da istraži događaje u vezi sa upadom u Kapitol.
"Umesto da krenemo napred kao ujedinjena sila, većina u Predstavničkom domu bira da nas dodatno podeli", rekao je republikanski kongresmen iz Oklahome Tom Kol, jedan od 139 zakonodavaca koji su glasali protiv potvrde rezultata predsedničkih izbora prošle sede, nekoliko sati posle upada u Kapitol.
Kongresmen Džejson Smit optužio je demokrate da su nesmotrene i pozvao Predstavnički dom da ne opozove Trampa kako bi pomogao da nacija zaleči rane".
"Ovo je zastrašujuće jer se ne radi samo o opozivu predsednika Sjedinjenih Država. Radi se o poništavanju predsednika, ukidanju prava na mišljenje njemu i svim ljudima sa kojima se ne slažete", kazao je republikanski kongresmen Džim Džordan, jedan od glavnih Trampovih saveznika za vreme opoziva 2019.
Republikanci protiv Trampa
Republikanska predstavnica iz Vajominga i članica republikanskog liderskog tima u Predstavničkom domu, Liz Čejni, rekla je da će glasati za opoziv Trampa.
"Nikada nije bilo veće izdaje SAD, predsedničke pozicije i ustava nego sad", rekla je Čejni.
Takođe, predstavnici iz Njujorka Džon Katko, iz Ilinoisa Adam Kinzinger, Mičigena Fred Apton i Vašingtona Džejmi Herera Batler i Den Njuhaus - sve republikanci, najavili su da će glasati za opoziv.
Tramp protiv nasilja
Predsedsednik Tramp u sredu je pozvao svoje pristalice da ne održavaju nove demonstracije.
"U svetlu izveštaja o novim protestima, tražim da ne bude više nasilja, kršenja zakona i vandalizma. Ja se za to ne zalažem, kao ni Amerika. Pozivam sve Amerikance da pomognu da se ublaže tenzije i umire strasti. Hvala vam", naveo je Tramp u saopštenju
Rezolucija o 25. amandmanu
Predstavnički dom je u utorak uveče usvojio rezoluciju kojom se od potpredsednika SAD Majka Pensa traži da se pozove na 25. amandman i predsednika proglasi nesposobnim za obavljanje dužnosti.
Pens ima 24 sata da se o tome izjasni, ali do sada nije nagoveštavao da želi razrešenje Trampa.
Zbog toga će Predstavnički dom, kako je i najavljeno, glasati o opozivu, što je opcija B.
"Predsednik predstavlja pretnju po naš ustav, zemlju i narod i mora smesta biti razrešen dužnosti", rekla je predsedavajuća Predstavničkog doma Nensi Pelosi.
Osim Pensa, ni ostali članovi Trampovog kabineta nisu se izjasnili za smenu predsednika kojem je do kraja mandata ostalo sedam dana.
Tramp i Pens su se u ponedeljak sastali u Beloj kući, prvi put od prošle nedelje. Pens je naljutio Trampa time što nije hteo da ospori rezultate glasanja Elektorskog koledža, odnosno pobedu Džoa Bajdena.
Neimenovani zvaničnik administracije kazao je da su se Tramp i Pens saglasili da oni koji su pravili nerede na Kapitolu ne predstavljaju pokret "Amerika prvo" od 75 miliona Trampovih glasača.
Iako se Trampov mandat završava 20. januara, Predstavnički dom je na četiri stranice obrazložio predlog za opoziv i naveo da je "Tramp pokazao da će i dalje biti pretnja po nacionalnu bezbednost, demokrateiju i ustav ako ostane na dužnosti jer se nije ponašao u skladu sa svojim ovlašćenjima i vladavinom prava".
Rezolucija o opozivu takođe uključuje i Trampove pozive lokalnim zvaničnicima u Džordžiji da mu "nađu" 11 hiljada glasova koliko mu je trebalo za pobedu.
Očekuje se da će rezolucija proći donji dom Kongresa, ali je malo verovatno da će Tramp biti razrešen u Senatu gde je potrebna dvotrećinska većina glasova.
Ako se suđenje Trampu nastavi i posle 20. januara kada na vlast dođe novi predsednik, presuda da je kriv zabranila bi mu da ikada više radi u nekoj od federalnih službi i da se kandiduje.
U slučaju da Tramp bude opozvan, biće jedini od 45 američkih predsednika koji je opozvan dva puta.
