U danu rasprave i glasanja o opozivu odlazećeg američkog predsednika Donalda Trampa u Predstavničkom domu Kongresa, centar prestonice Sjedinjenih Država - Vašington je pod opsežnim merama bezbednosti.
Građanima nije dozvoljen prilaz kompleksu Kapitol hila, koji je prošle srede bio pod opsadom dela Trampovih pristalica, dok je zdanje u kome se nalazi američki Kongres opasano metalnom ogradom.
Istovremeno, u skladu sa odlukom Sekretarijata za unutrašnju bezbednost otpočele su pripreme za inauguraciju izabranog predsednika Džozefa Bajdena koja se održava naredne srede. Očekuje se da će tokom ceremonije najmanje 20.000 pripadnika Nacionalne garde biti u pripravnosti.
Preko puta Kapitol hila, u blizini spomenika Džordžu Vašingtonu – prvom američkom predsedniku, radi se na organizovanju prostora za medijske izveštače.
Inače, Odbor za inauguraciju Džozefa Bajdena građanima je ranije uputio apel da ne putuju na ceremoniju inauguracije u Vašington.
Na gradskim ulicama prestonice u sredu prepodne, tokom rasprave o opozivu odlazećeg predsednika zbog optužbi da je podsticao na pobunu uoči upada dela njegovih pristalica u kompleks Kapitol hila, nije bilo previše građana.
Mark Šon, jedan od onih sa kojima smo razgovarali, rekao nam je da su ga ti događaji prestravili.
Vašington tokom rasprave o opozivu
“Bojim se zbog dece. Nadam se da ćemo uspeti ovo da prevaziđemo”, rekao nam je Šon – čije je prebivalište Vašington. Na pitanje smatra li da li predsednika Trampa treba opozvati – odgovorio je da ga treba isključiti iz javnog života.
“Mislim da treba da ode odavde. I na bilo koji način bude izbačen iz sistema. To bi bilo najbolje za zemlju”, ukazao je Šon u razgovoru za Glas Amerike.
Podsetimo, hiljade pristalica odlazećeg predsednika Donalda Trampa okupile su se prethodne srede u Vašingtonu, na protestima povodom navodne izborne krađe, tvrdnji koje su odbacili američki zvaničnci i institucije.
Situacija je kulminirala kada je deo Trampovih pristalica upao u kompleks Kapitol hila, u trenutku kada je Kongres zasedao o potvrdi rezultata glasanja Elektorskog koledža, po kojima je na novembarskim predsedničkim izborima pobedio demokratski kandidat Džo Bajden.
En Margaret Koneli, sa kojom smo razgovarali u blizini zgrade Kongresa, smatra da je Tramp verovatno počinio prekršaje koji zavređuju opoziv.
“Ali, lično mislim da je vreme da nastavimo dalje. Za nedelju dana imaćemo novog predsednika – i nisam sigurna koliko će ovo da pomogne. Verujem da bi Tramp trebalo da odgovora, ali je istovremeno vreme da se zemlja zaleči i krene napred”, rekla je Koneli.
Nadležni uveliko sprovode istragu o upadu dela Trampovih pristalica u Kongres i onome što mu je prethodilo. Federalni biro za istraživanja poručio je da će u tom smislu prevrnuti svaki kamen – i da je do sada formirano 160 predmeta u vezi sa incidentima tokom kongresne potvrde rezultata glasanja Elektorskog koledža.
Rori Lejmen, stanovnik Dalasa koga smo zatekli na vašingtonskim ulicama, međutim smatra da retorika odlazećeg predsednika tokom protestnog skupa njegovih pristalica prošle srede, ne bi trebalo da bude razlog opoziva.
“Osećam da je koriste kao hiperbolu za proces opoziva. Takođe, mislim da preuveličavaju samo da bi ostvarili političku pobedu”, stav je Rorija Lejmena.
Sa druge strane – utisak Ričarda Mekinija, još jednog od naših sagovornika, je da Predstavnički dom Kongresa nije imao izbora.
“Dela koja se stavljaju na teret su i višee nego očigledna. Okupio je ljude, a on, njegov sin i advokat su se obratili. Govorili im da ne budu slabi. Rudi (Đulijani, prim.nov.) im je rekao da spor treba da reše borbom. Došli su ovde i upravo to i uradili”, smatra Ričard Mekini.
Inače, ukupno pet osoba izgubilo je život tokom nereda, a poslednja potvrđena žrtva je jedan policajac. Najavljena je i federalna istraga njegove smrti.
Ukoliko bi Donald Tramp bio opozvan u Predstavničkom domu postao bi jedini američki predsednik kome se to dogodilo dva puta tokom mandata.
Nakon toga u Senatu bi trebalo da bude održan pretres i doneta odluka da li će Tramp biti razrešen dužnosti, uprkos tome što bi zasedanje verovatno trajalo duže od sedam dana, vremenskog perioda koji je ostao do isteka njegovog mandata.
Međutim, odluka Senata sprečila bi Trampa da se ponovo bavi poslom u javnoj sferi - čime bi se okončale njegove moguće ambicije da bude predsednički kandidat na izborima 2024.
