Hljade pripadnika Nacionalne garde priprema se da dođe u sve utvrđeniji Vašington uoči inauguracije izabranog predsednika Džoa Bajdena, dok dikstrikt počinje da podseća neke zvaničnike na prestonice pod opsadom poput Bagdada ili Kabula, umesto na sedište vlade lidera slobodnog sveta. Za proteste Trampovih pristalica priprema se i svih 50 američkih država.
Vojni zvaničnici saopštili su u petak da se očekuje da će 18.000 naoružanih pripadnika Nacionalne garde stići u glavni grad SAD tokom narednih pet dana, pored 7.000 koji su već dovedeni nakon nereda i opsade američkog Kapitola od strane ekstremista koji podržavaju odlazećeg predsednika Donalda Trampa.
Nacionalna garda - snage privremeno angažovanih vojnika koje se mogu rasporediti u inostranstvu, ali se često pozivaju da pomognu u vanrednim situacijama u zemlji - postala je ključni faktor u onome što neki zvaničnici opisuju kao najjači bezbednosni odgovor u glavnom gradu u istoriji.
U centru Vašingtona, policajci su uhapsili čoveka iz Virdžinije koji je pokušao da prođe policijski kontrolni punkt sa lažnom akreditacijom za inauguraciju, pištoljem i više od 500 metaka, preneo je u subotu CNN pozivajući se na policijski izveštaj i izvor iz policije. Pripadnici policije Kapitola nisu komentarisali taj slučaj, prenosi agencija Rojters.
U odgovoru na vest o hapšenju, demokratski kongresmen iz Virdžinije Don Bejer rekao je da je opasnost realna i da je situacija u gradu napeta.
"Svi, koji to mogu, trebalo bi da izbegavaju područje oko Kapitola i Nacionalnog mola", tvitovao je Bejer.
Brojne ulice oko Kapitola već su zatvorene za saobraćaj, dok je središte Nacionalnog mola, koje se proteže od spomenika Abrahamu Linkolnu do zapadne strane Kapitola - i koje je bilo mesto nekih od najpoznatijih protesta u zemlji - zatvoreno za posetioce.
"Zelena zona"
Podižu se privremene barijere, dok je američka tajna služba, zadužena za planiranje bezbednosti za inauguraciju 20. januara, za tu priliku stvorila vlastitu "zelenu zonu" u Vašingtonu, upozoravajući da će svako vozilo koje pokuša da uđe biti pretraženo na eksploziv i oružje.
Pojačano obezbeđenje u oštroj je suprotnosti sa predsedničkom inauguracijom pre četiri godine, kada je u pomoć pozvano 8.000 vojnika Nacionalne garde.
"Tužna sam zbog toga", rekla je gradonačelnica Vašingtona Mjuriel Bauzer novinarima tokom brifinga o bezbednosti u petak.
"Posvećena sam tome da vratimo naš grad“, rekla je. "Ali takođe znam da imamo posebnu odgovornosti prema mirnoj tranziciji vlasti u našoj zemlji".
Zvaničnici zaduženi za bezbednosne mere kažu da je cilj osigurati da inauguraciju Bajdena ne obeleži isto nasilje koje je dovelo do pobune i opsade Kapitola ranije ovog meseca, tokom koje je petoro ljudi izgubilo život.
Informacije sa mreža
Upozoravaju, međutim, da je pretnja domaćih ekstremista nasiljem, stvarna.
"Viđamo veliku količinu zabrinjavajućih informacija po mrežama", upozorio je u četvrtak uveče Kristofer Rej, direktor FBI-a, dok je na brifingu odlazećeg potpredsednika Majka Pensa davao informacije o pripremama.
"Pratimo pozive na potencijalne oružane proteste i aktivnosti pre inauguracije", rekao je Rej. "Zabrinuti smo zbog potencijala za nasilje na višestrukim protestima i mitinzima planiranim ovde u (Vašingtonu).“
Zvaničnici su u petak rekli da su odobrene dozvole za dva protesta duž avenije koja vodi do Bele kuće.
Ali rekli su da će protesti biti ograničeni na oko 100 ljudi, koji će morati da prođu kroz detektore metala i da budu pod pratnjom policije.
Nisu sigurni da li bi ekstremističke grupe, poput krajnje desničarskih "Bugalu bojsa" ili "Praud bojsa", mogle da naprave probleme.
"Ne znam da li neko podigao ruku i rekao: 'Dolazimo, bićemo tamo', ali pripremamo se kao da jeste", rekao je novinarima Mat Miler, glavni agent u vašingtonskoj kancelariji Tajne službe.
Drugo delovi Vašingtona spremaju se za moguće prelivanje nereda.
"Uvideli smo da, jer imamo tako snažne bezbednosne mere... da postoji mogućnost da ljudi odu negde drugde, bilo da se vraćaju u svoje glavne gradove ili u druge delove grada", rekao je Miler. "Nisu nam sve karte položene na (zelenu) zonu. Sve su položene na čitavu našu agenciju“, rekao je Robert Konti, vršilac dužnosti šefa policije Vašingtona. "Zato što cela naša agencija ima odgovornost za ceo grad".
Mere bezbednosti takođe se primenjuju u susednoj državi Virdžinija, koja se složila da zatvori određeni broj puteva i mostova koji vode u Vašington.
Ostale države su takođe u pripravnosti. Kalifornija, Mičigen, Virdžnija, Viskonsin, Pensilvanija i Vašington su među američkim državama koje su aktivirale Nacionalnu gardu da bi pooštrile bezbednosne mere. Državna skupština u Teksasu zatvorena je do inauguracije.
Guverneri Merilenda, Nju Meksika i Jute proglasili su vanredno stanje uoči mogućih protesta.
Zvaničnici kažu da su u stalnom kontaktu sa FBI-jem, Odeljenjem za nacionalnu bezbednost i lokalnim policijskim agencijama.
"Imamo ogroman kapacitet za razmenu informacija i da budemo u toku sa potencijalnim pretnjama“, rekao je Džered Mejpls, direktor Kancelarije za nacionalnu bezbednost i pripravnost u Nju Džerziju, za Glas Amerike.
"Što se tiče potencijalne pretnje državnoj skupštini Nju Džerzija koju pratimo, bilo je puno onlajn rasprave“, rekao je, primetivši mnoštvo poruka na društvenim mrežama koje promovišu pobunu. "Trenutno nemamo određenu ili verodostojnu pretnju", rekao je Mejpls.
Istraga nereda u Predstavničkom domu
U međuvremenu, demokratski lideri četiri odbora u Predstavničkom domu saopštili su u subotu da su započeli istragu događaja 6. januara i da su pisali FBI-u i drugim obaveštajnim i bezbednosnim agencijama da bi utvrdili šta se znalo o pretnjama, da li su informacije prosleđene drugima i da li je bilo stranog uticaja.
"Ovo je priča koja se i dalje razvija, o neverovatnoj hrabrosti nekih pripadnka policije Kapitola i drugih policajaca, o zapanjujućoj izdaji koju su počinili nasilni kriminalaci i o očiglednim propustima na visokom nivou - naročito kada je reč o obaveštajnim i bezbednosnim pripremama", navodi se u pismu koje su potpisali predsedavajući Odbora za obaveštajna pitanja Adam Šif, Odbora za unutrašnju bezbednost Beni Tomson, Odbora za nadzor vladinih službi Kerolin Maloni i odbora za pravosuđe Džerod Nedler.