Spoljnopolitički tim novoizabranog predsednika SAD-a Džoa Bajdena obećava da će sarađivati sa partnerima istomišljenicima širom sveta kako bi se suočili sa hitnim izazovima, počev od opadanja demokratije do sve većeg rivalstva sa Kinom, Rusijom i drugim autoritarnim državama
Bajdenov kandidat za državnog sekretara, Entoni Blinken, rekao je u utorak senatskom Odboru za spoljne poslove na saslušanju za potvrdu svog postavljenja da veruje da je predsednik Donald Tramp bio u pravu kada je zauzeo "oštriji pristup" prema Kini, čak i ako se nije složio sa svim njegovim metodama.
"Dok gledamo Kinu, nema sumnje da ona predstavlja najznačajniji izazov" za nacionalne interese SAD, rekao je Blinken, napominjući da ima prostora za saradnju.
"Postoje rastući kontradiktorni aspekti odnosa; svakako oni konkurentski, i dalje neki saradnički, kada je to u našem zajedničkom interesu", dodao je on.
Blinken je bio zamenik državnog sekretara tokom Obamine administracije i blisko je povezan sa Bajdenom. Bio je direktor osoblja Senatskog odbora za spoljne odnose dok je Bajdena bio predsednik odbora, a kasnije je bio savetnik za nacionalnu bezbednost tadašnjeg potpredsednika Bajdena.
Dolazeća administracija Bajdena može da preduzme korake za izgradnju poverenja kako bi preokrenula iritanse u američko-kineskim odnosima, uključujući ublažavanje viznih ograničenja za novinare i obnavljanje zatvorenih konzulata, ocenio je Kurt Kampbel, koji je izabran za Bajdenovog višeg koordinatora za indo-pacifičku politiku u Savet za nacionalnu bezbednost Bele kuće.
Ujguri, Tajvan
Blinken je u utorak podržao procenu da se kineska komunistička partija uključila u genocid nad ujgurskim muslimanskim stanovništvom u Sinđangu. Odlazeći državni sekretar Majk Pompeo objavio je ranije tog dana određene o genocidu.
Kina je odbacila sve optužbe za progon.
Blinken je rekao da će pod dolazećom Bajdenovom administracijom Sjedinjene Države podržati svoju obavezu prema Zakonu o odnosima sa Tajvanom da obezbede da Tajvan, samoupravna demokratija, bude sposobna da se brani od agresije.
Kineski zvaničnici rekli su da su Sinđijang i Tajvan među najosetljivijim pitanjima, upozoravajući protiv bilo kakvog "stranog mešanja".
Odnosi između SAD-a i Tajvana uređeni su Zakonom o odnosima sa Tajvanom iz 1979. godine, otkako je Vašington svoje diplomatsko priznavanje iz Tajpeja prebacio u Peking kako bi se suprotstavio tadašnjem Sovjetskom Savezu.
Kinom i Tajvanom se odvojeno vlada od kraja kineskog građanskog rata 1949. godine.
Peking i dalje polaže pravo na suverenitet nad Tajvanom i nije isključio upotrebu sile za ujedinjenje dve strane.
Kineska komunistička partija nikada nije upravljala Tajvanom.
Blinken je dodao da bi SAD volele da Tajvan "igra veću ulogu širom sveta" i "u međunarodnim organizacijama" koje ne zahtevaju status države.
