“Nisu nam jasni kriterijumi korišćeni u odabiru nevladnih organizacija koje su se našle pod proverom Uprave za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma”, izjavila je u razgovoru za Glas Amerike Fanula Niaolin (Fionnuala Ní Aoláin), specijalna izvestiteljka Ujedinjenih nacija za zaštitu i unapređenje ljudskih prava u borbi protiv terorizma.
Niaolin se, podsetimo, Vladi Srbije zvanično obratila povodom toga što je, u julu 2020, Uprava za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma od banaka u Srbiji zatražila uvid u finansijske transakcije najmanje 37 organizacija i udruženja, kao i dvadeset pojedinaca.
Ko je na spisku?
Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Udruženje novinara Srbije (UNS), portali Centar za istraživačko novinarstvo (CINS), Balkanska istraživačka mreža (BIRN), Mreža za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK), Evropski pokret u Srbiji, Fond za humanitarno pravo, Građanske inicijative, kao i novinari Slobodan Georgiev, Biljana Stepanović, Branko Čečen, Vukašin Obradović - neki su od medija, nevladinih organizacija i pojedinaca koji su bili obuhvaćeni interesovanjem Uprave za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma.
U razgovoru za Glas Amerike profesorka na Univerzitetu u Minesoti, specijalizovana za oblast zaštite ljudskih prava, ukazuje da su vlasti Srbije uputile dug i temeljan odgovor, koji kako kaže, pokazuje responzivnost i zainteresovanost povodom pisma koje su dobile od nje.
“Međutim, ostaje da diskutujemo o tome zbog čega su baš konkretne nevladine i neprofitne organizacije izdvojene iz mnoštva njih - da bi bile proverene. Nadam se da ćemo o tome imati temeljne razgovore sa Vladom Srbije - kako bi nam objasnile svoje postupke. Zašto su baš nevladine organizacije koje se bave građanskim i političkim slobodama i njihovim očuvanjem izabrane u tom postupku provere”, kaže Niaolin za Glas Amerike.
U odgovoru na 25 stranica koje su dostavile vlasti Srbije, između ostalog, navedeno je da je Uprava proveru dela neprofitnog sektora sprovodila u svrhe upoznavanja sa obimom i delokrugom njegovog rada - kako bi ga zaštitila od mogućih zloupotreba.
Niaolin, međutim, upozorava da bi takve tendencije upravo mogle ugroziti neprofitni sektor - na šta je, kako kaže, jasno ukazala u pismu kojim im se obratila pre nekoliko meseci.
“Ne bi nikada trebalo sprovoditi prikupljanje informacija, uključujući i onih finansijske prirode, koji su privatne, osetljive i kompromitujuće za pojedince u smislu da imaju poseban stepen zaštite - u koji spada i međunarodna zaštita ljudskih prava”, navodi Niaolin - ukazujući i da sama ideja da bi se neko samo nasumično bavio time veoma komplikuje stvari.
“Prema smernicama koje FATF (Međudržavno telo za kontrolu i sprečavanje pranja novca, prim.nov) pruža državama - one ne bi trebalo to da rade. Potrebno je da imaju razumne i snažne razloge zašto bi se odlučile na tako nešto - kao i jasne i transparentne načine selekcije za konkretne aktere neprofitnog sektora koji su pod proverom. Takođe, često se ističu tvrdnje o zaštiti neprofitnog sektora - za šta bi čak moglo postojati razumevanje. Međutim, za tako nešto ne postoje dostupni dokazi. I to je uopšten slučaj - nepostojanja bilo kakve ranjivosti ili neznatne ranjivosti neprofitnog sektora u vezi sa mogućom eksploatacijom koju finansira terorizam”, kaže Niaolin.
Šta su nadležnosti Uprave?
Nadležnosti Uprave za sprečavanje pranja novca definisane su Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma.
U skladu sa tim Uprava prikuplja, obrađuje, analizira i prosleđuje nadležnim organima informacije, podatke i dokumentaciju koju pribavlja u skladu sa zakonom i vrši druge poslove koji se odnose na sprečavanje i otkrivanje pranja novca i finansiranja terorizma.
To se, kako navodi naša sagovornica, posebno odnosi na organizacije čije se finansijsko poslovanje našlo pod lupom. Reč je, kako primećuje, o više nego poznatim, međunarodno priznatim entitetima zaštite ljudskih prava u Srbiji, koji su identifikovani kao rizični za takvu vrstu eksploatacije.
Glas Amerike: Uprava je u odgovoru navela da je provera, kako su ukazali, pokazala da su pojedini entiteti imali radikalizovane i ekstremističke stavove, dok su u drugim slučajevima neki od kontrolisanih korišćeni za utaju poreza – novca koji je potom vraćan u legalne tokove. Zato bi, ukazala je Uprava, neprofitni sektor trebalo da bude uključen u procenu rizika finansiranja terorizma i pranja novca. Da li je to legitiman stav stručnog tela ili pokušaj opravdavanja kontrole ili zastrašivanja neprofitnog sektora?
Niaolin: Prvo ću reći da je terminologija koja se koristi u opisivanju radikalizacije i ekstremizma problematična zbog toga što ne postoji međunarodno usaglašena pravna definicija šta čini te dve kategorije… Moja kancelarija, kao i druga tela Ujedinjenih nacija veoma su zabrinuti zbog prekomerne upotrebe takve terminologije bez čvrste pravne osnove i razumevanja koja vrsta aktivnosti se tačno smatra ekstremističkom ili radikalnom… Druga važna stvar koju treba reći je da su neprofitni sektori veoma veliki i onaj u Srbiji se ne razlikuje mnogo od drugih zemalja. Mi bismo mogli prihvatti da postoje grupe i organizacije koje su ranjive u tom smislu. Ne bi bilo prikladno da tvrdimo nešto drugačije. Ali potrebno je da budemo veoma jasni u vezi sa primenom moći u ovom konkretnom slučaju i u vezi sa grupama koje su identifikovane. Moji saradnici i ja smo jasno istakli da smo bili duboko zabrinuti što se radilo o dobro poznatim, međunarodno priznatim pravnicima i akterima iz oblasti ljudskih prava – koji su izdvojeni.
I zato mislim da postoji prostor za diskusiju i dijalog sa Vladom Srbije kako bismo usmerili pažnju na jasnoću i preciznost u upotrebi jezika. Poput termina ekstremizma ili radikalizacije. Takođe, i da bismo se uskladili sa onim što je FATF jasno ukazao: da ne nazivamo čitave sektore, poput neprofitnog, rizičnim. U procesu saradnje smo sa tim sektorima, analizirajući ih i razumevajući da možda postoji određeni rizik, ali on sam po sebi nije ništa rizičniji od bilo kog drugog sektora. Zbog toga je potrebno da budemo na oprezu da države ne shvate na pogrešan način kako izgleda pristup zasnovan na riziku.
Siniša Mali bio pod istragom
Siniša Mali, ministar finansija i nekadašnji gradonačelnik Beograda, 2016. godine je i sam bio pod istragom Uprave za sprečavanje pranja novca u postupku koji je pokrenula Agencija za borbu protiv korupcije.
Učinila je to reagujući na istraživačke tekstove portala KRIK u kojima je ukazano na sumnje da je Siniša Mali bio umešan u kupovinu 24 apartmana na bugarskom primorju.
Više tužilaštvo je u njegovom slučaju donelo odluku da ne pokrene istragu za pranje novca.
Glas Amerike: Smatrate li zadovoljavajućim preduzete korake srpskih vlasti koje bi trebalo da obezbede da mere preduzete u borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma ne krše prava na slobodu udruživanja, mišljenja i izražavanja u Srbiji?
Niaolin: Pismo smo poslali upravo zbog zabrinutosti da koraci koje preduzima Vlada Srbije narušavaju pravo na slobodu okupljanja, govora, političke participacije i pravno zastupanja. Dakle, jasno je ukazano da mislimo da su preduzete mere imale negativan uticaj na ta prava. I nadamo se da će na osnovu tog pisma i komunikacije naše kancelarije, FATF-a i Manivala (Stručni odbor za procenu primene mera protiv pranja novca i finansiranja terorizma, prim.nov) vlada shvatiti da je njena akcija, bilo namerna ili nenamerna, ima negativne posledice. I da je odgovornost vlade to da spreči.
Glas Amerike: To se odnosi i na aktiviste iz oblasti zaštite ljudskih prava i druge aktere civilnog društva u smislu slobodnog obavljanja njihovih aktivnosti?
Niaolin: Apsolutno. Zato što je fundamentalna obaveza države u ovom slučaju da obezbedi ostvarivanje osnovnih prava. A to se može učiniti samo kada imate nesputan, neograničen i otvoren građanski prostor. Kao i organizacije civilnog društva koje mogu da funkcionišu bez straha od stigmatizacije ili novčanog kažnjavanja zbog učešća bez straha da će biti novčano kažnjeni zbog angažmana koji je zaštićen normama međunarodnim pravom.
Glas Amerike: Koliko su, prema vašem mišljenju, efikasne mere koje bi trebalo u Srbiji da ublaže posledice primene legislative iz oblasti borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma bez odgovarajućeg zakonskog postupka ili je primena bila u suprotnosti sa pravnim standardima?
Niaolin: Još nismo obišli Srbiju, ali mogu da kažem da smo zadovoljni što je odgovor vlasti Srbije u našoj komunikaciji bio veoma brz. Takođe, odgovor srpskih vlasti Manivalu je takođe bio brz. Međutim, za žaljenje je bilo to što ova procedura ne bi trebalo da zahteva intervenciju specijalnog izvestioca UN, kao i drugih specijalnih procedura Ujedinjenih nacija kako bi inicirale reakciju. Kao što znate, stvari zbog kojih smo reagovali dogodile su se pre izvesnog vremena, pojedinci koji su bili na meti pretrpeli su prilično značajne lične i profesionalne posledice. Uz našu intervenciju usledio je brz i temeljan odgovor. Ali, mi želimo da se države same koriguju.
Glas Amerike: Možete li mi reći koji će biti sledeći koraci u vezi sa ovim pitanjem?
Niaolin: Vlasti Srbije su nam odgovorile - na šta će uslediti naš odgovor. Nadamo se da ćemo moći da se sastanemo sa predstavnicima Stalne misije Srbije u Ujedinjenim nacijama. Ponekad, u zavisnosti od teme o kojoj se radi, komuniciramo direktno sa vlastima neke zemlje. I to su uglavnom konstruktivni nezvanični razgovori u kojima nastojimo da ostvarimo međusobno razumevanje - kao i šta su obaveze koje bi trebalo poštovati. Mi ćemo pažljivo nastaviti da posmatramo upotrebu zakonodavnih i regulatornih ovlašćenja u Srbiji. Takođe ćemo blisko sarađivati sa Manivalom i FATF-om. Jasno je da je Srbija pojedinačna država, ali nije jedina koja je slične aktivnosti primenila prema pripadnicima nevladinog sektora i aktivista iz oblasti zaštite ljudskih prava. Takođe, svesni smo i veoma značajnog delovanja FATF-a i Manivala kada procene da se zabrinjavajuće aktivnosti sprovode u nekoj od zemalja. Tako da mislim da će pažljivo pratiti razvoj situacije u zemljama u kojima je specijalni izvestilac UN ukazao na manjkavosti u vezi sa poštovanjem ljudskih prava.
Glas Amerike: Šta bi moglo biti rešenje?
Niaolin: Odgovor na to pitanje je na vladama, a ne na specijalnom izvestiocu. Nadam se da je ono što ćemo videti reformisani proces na nacionalnom nivou, kao i potpun i transparentan angažman sa civilnim društvom. Kao i konkretan pravni lek za sve pojedince koji su oštećeni. Pogotovo se to odnosi na rizike po reputaciju i ugled koje su pretrpeli brojni akteri civilnog društva - što je bio rezultat pokrenutih procesa.
Glas Amerike: Postoji li neki vremenski okvir za zaključenje čitave te stvari?
Niaolin: Države u vezi sa kojima postoji zabrinutost zbog mogućnosti kršenja ljudskih prava trebalo bi ta pitanja da reše što je pre moguće. Moje osnovno gledište je da je u interesu Srbije da razvija dobre odnose sa sopstvenim civilnim društvom. Takođe, u njenom interesu je da se razreše sve nedoumice zbog moguće nepravičnosti ili targetiranja usled primene mera za borbu protiv terorizma i pranje novca. Nije u interesu Srbije da bude sagledavana kao država koja cilja sektor civilnog društva i na neprimeren način krši ugovorne obaveze koje je preuzela. Tako da mislim da postoje snažni podsticaji za Srbiju da napreduje i obezbedi da specijalni izvestilac ne mora ponovo da napiše pismo poput onog koje je već napisao.
