Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijerka Ana Brnabić rekli su da će Srbija imati ugovore za ukupno 11 miliona vakcina, što je potvrdila i direktora Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Sanja Škodrić. U poruci na Instagramu predsednik Srbije je ranije rekao da “do kraja marta u Srbiju stiže još milion vakcina” i da “nisu u pitanju ugovori po kojima je Srbija obezbedila 6,5 miliona vakcina, nego da je reč o stvarnim vakcinama”. Međutim, nije poznato sa kim Srbija pregovara – da li sa proizvođačima ili se sklapaju bilateralni ugovori sa drugim zemljama i po kojoj ceni se vakcine nabavljaju. Glas Amerike od Vlade Srbije nije dobio odgovor na ta pitanja.
“Nemam konkretne informacije kada je reč o dodatnim dozama, ali znam da imamo potpisan ugovor sa kompanijom kao što je Fajzer, da imamo potpisane dogovore o isporuci vakcine Astra Zeneke, znam da su postojali kontakti sa kompanijom Džonson i Džonson koja razvija svoju vakcinu i kompanijama Sanofi i GlaksoSmitKlajn, koje zajednički razvijaju vakcinu, ali u kom su statusu ti pregovori i dogovori, nije mi poznato”, kaže za Glas Amerike Bojan Trkulja iz Udruženja proizvođača inovativnih lekova “Inovia”.
U Srbiji su trenutno u upotrebi kineska Sinofarm, Fajzer/Bajontek i ruska Sputnjik V vakcina. Zvaničnici su ranije najavili da će, u dogovoru sa Poljskom, u Srbiju stići čak 800 hiljada vakcina proizvođača Astra Zeneka, ali ta kuća trenutno ima probleme da proizvede i isporuči ugovorene količine zemljama EU. Vakcina Astra Zeneke trebalo bi da se nađe i u programu Kovaks, iz kojeg Srbija takođe treba da dobije određeni broj doza.
“Ovo je utakmica koja ne može da se završi u prvom poluvremenu, ne možemo pobediti Kovid u prvom kvartalu 2021. Sve te obaveze su preuzete na godišnjem nivou i kompanije će se potruditi da izvrše”, kaže Trkulja.
Objašnjava da su ugovori koji zemlje sklapaju sa farmaceutskim kućama u ovoj situaciji “kondicionalni”, što znači da se potpisuju i pre nego što određena vakcina prođe klinička ispitivanja i dobije dozvolu.
“S obzirom na to da je svet suočen sa pandemijom, napravljen je drugačiji dogovor po kojem će kompanija, dok čeka da dobije dozvolu, već početi sa proizvodnjom vakcine i praviti nekakve zalihe, da bi u slučaju dobijanja dozvole u relativno kratkom periodu, prve doze bile isporučene. To je omogućilo da smo već u decembru, posle prvih dozvola, imali prve isporuke Fajzerove vakcine. Naravno, to je uslovno, uspešnost sprovođenja kliničkog istraživanja, neki proizvođači su pomerali projekciju isporuke i za nekoliko meseci. To je proces koji nije garancija, ne znači da nešto što ste platili, da ćete to i dobiti. Sigurno postoji određeni deo novca koji rizikujete”.
Koliko koštaju vakcine?
Za sada nije poznato koliko su građane Srbije koštale trenutno dostupne vakcine, iako se za neke zna koliko koštaju u svetu. Cena kineske Sinofarm vakcine nije poznata, osim što je predsednik Srbije rekao da je “najskuplja” u odnosu na ostale odobrene u Srbiji. Ruska vakcina, prema dostupnim podacima, košta malo više od 8 evra po dozi. Doza Fajzerove vakcine u EU košta oko 18 evra, dok doza Astra Zeneke košta 4 evra.
Ali, to ne mora da znači da je i Srbija platila vakcine toliko, jer se sa svakom zemljom pregovara pojedinačno, kaže Trkulja.
“To može da bude slično, ali ne mora da bude potpuno identično. Mi smo u prilici da, kao zemlja kandidat za EU, nabavljamo vakcine pod uslovima koje ima i unija, ali i kao suverena zemlja možemo da pregovaramo sa proizvođačima oko cene koju dobijamo. Cena zavisi od proizvodnog procesa i proizvodnih kapaciteta kompanija – da li su ti kapaciteti morali da se prošire sada u ovoj situaciji. Ali, ono što je bitno – čak i one cene koje deluju kao najviše su i dalje više nego prihvatljive, odnosno trošak su neuporedivo manji od troška pandemije”.
Zlatko Minić iz organizacije Transparentnost Srbija kaže da, uprkos činjenici da je velika jagma za vakcinama, netransparentne nabavke ukazuju na to da se od početka pandemije promoviše princip da se nešto radi “mimo zakona, ali u interesu građana”.
“Mi ni danas ne znamo koliko smo plaćali respiratore, koji su bili urgentni za nabaviti. Mi ne znamo kako smo nabavljali maske. Ne samo da nisu objavljivani podaci o onome što smo kupovali, nego ni podaci o donacijama. Da se podsetimo, nama je u aprilu 2020. stiglo 14 miliona maski iz Kine i dve mašine za proizvodnju 200 hiljada maski dnevno. Mi dan danas ne znamo šta se desilo sa tim maskama i mašinama, ko je te maske proizvodio, jer se cena na tržištu nije promenila. Da li je država te maske pravila za javni sektor koji se istovremeno žalio da nema dovoljno opreme. Vidi se da postoji kontinuitet neobjavljivanja podataka, to nije samo stvar vladavine Vučića, mi ovde imamo dugoročno promovisanje politike - ja ću vam sve saopštiti kao funkcioner, ništa ne pitajte sami, ne tražite podatke ni ugovore. I to važi za sve: od spomenika (Stefanu Nemanji, prim.nov), preko upravljanja fabrikama, do medicinske opreme”.
Minić kaže da bi bilo razumno da se, po isporuci vakcina, objave I njihove cene.
“Možda smo plaćali više nego drugi, ali smo i dobili vakcine”.
Nadležni procenjuju da bi, tokom ove nedelje, broj vakcinisanih u Srbiji mogao da dosegne pola miliona, a prema planu imunizacije Instituta Batut, do kraja godine je planirano da se vakciniše 1,75 miliona ljudi.
