Pre tačno godinu dana u Beogradu je umrla prva osoba zaražena koronavirusom. Iako se zvanično vodi da je prvi slučaj Kovida-19 u Srbiji zabeležen početkom marta 2020. godine, naknadne obdukcione analize su pokazale da je virus bio prisutan u Srbiji još u januaru 2020.
To je pokazalo istraživanje 13 stručnjaka koji su analizirali uzorke uzete od muškarca koji je 5. februara primljen u jednu beogradsku bolnicu sa upalom pluća, gde je ubrzo po prijemu umro. Virus kod “nultog pacijenta” je utvrđen sekvencioniranjem dela genoma i PCR testom, govori za Glas Amerike član tima koji je radio ovu analizu Oliver Stojković sa Instituta za sudsku medicinu:
“Na taj način smo, onako kako se to i zahteva, sa dve različite metode pokazali prvi put prisustvo kod tog, hajde da kažemo uslovno rečeno “nultog pacijenta”. Mi ne volimo da govorimo o nultom pacijetu iz konkretnog razloga – ovo je prvi potvrđeni na obdukciji, dakle autopsijski potvrđeni slučaj. To ne znači da u našoj zemlji u tom periodu, pre toga ili posle toga nije bilo i drugih ljudi koji su bili zaraženi ovim virusom."
Kako još ističe Stojković, ovo istraživanje može da bude značajno i iz epidemioloških razloga jer pokazuje da je postojala cirkulacija virusa i pre nego što je pandemija uzela pun zamah, pre nego što se mogao detektovati na graničnim prelazima i u bolnicama:
“Neke epidemiološke studije koje smo mi sproveli kroz ankete sa lekarima u bolnici u kojoj se taj pacijent to kratko vreme lečio, ukazuju da se virus čoveka čije smo tkivo analizirali nije mnogo ili se uopšte nije širio, u svakom slučaju nikoga nije ubio. U toj bolnici u to vreme, ležao je na plućnom odeljenju, smrtnih slučajeva nije bilo. Njegova supruga nije pokazala simptome kovida”, objašnjava sagovornik Glasa Amerike.
Danas se, posle 100 miliona obolelih od koronavirusa širom sveta, zna mnogo više o njegovom prenošenju a prema rečima Olivera Stojkovića, sa stanovišta sudske medicine važno je to što se virus ne prenosi na mrtvog čoveka na žive.
“Niko od dva miliona ljudi koji su svetu umrli od Kovida nisu nakon svoje smrti predali taj virus bilo kome drugom, za razliku od nekih drugih virusa koji se skoro isključivo prenose sa mrtvog organizma na živi. Ebola je primer takvog virusa. Vrlo mali broj ljudi se zarazi u interpersonalnom kontaktu između dve osobe. Ljudi se zaraze tako što vrše vrše higijenu leša nakon njegove smrti ili tokom pokopa i sličnih aktivnosti."
Uzbudljiva vakcina
Oliver Stojković je pre dve nedelje vakcinisan u to vreme jedinom dostupnom sinofarm vakcinom kineskog proizvodjača. Da je mogao da bira, kako kaže, izabrao bi fajzerovu vakcinu:
“Ne zbog toga što ona ima nekakvu veću efikasnost ili veću bezbednost, nego što je to jedna kompletno nova i u tom smislu veoma uzbudljiva molekularno-genetička, molekularno-biološka priča. To je vakcina bez infektivnog agensa koji može da izazove bolest kod bilo koga. To je vakcina bez kakvih živih tvari, bez virusa. Bezvirusna vakcina koja sadrži samo masnu kapljicu i parčence jednog molekula RNK. Čak ne ni čitav genom, čitav RNK od ovog virusa, nego samo jedan njen specifični deo. To je užasno uzbudljivo”, kaže sagovornik Glasa Amerike.
Istraživanje tima srpskih patologa dalo je doprinos svetskoj nauci jer je pokazalo da se tragovi koronavirusa mogu otkriti i u tečnosti staklastog tela koja se uzima iz oka kao obdukcioni materijal.
“Ovim smo mi prvi put pokazali, a kasnije je to povrđeno i u radovima drugih autora, da se u nekih dvadesetak odsto slučajeva osoba koje su preminule od Kovida, ali i osoba koje su preživele, u oku može naći virus. Tako da će ova vrsta analize moži da se radi i na uzorcima koji su prikupljani bez ikakvog znanja da se možda radi o Kovidu tokom decembra pretprošle godine, odnosno januara, februara i marta prošle godine."
Ovaj tim sa Instituta za sudsku medicinu je Republičkom Fondu za nauku predao novi projekat za analizu nekoliko stotina leševa čiji su uzorci uzimani u periodu decembar 2019-janaur/februar/mart 2020. Projekat je odobren, ali sredstva još nisu uplaćena.
