Građani Mjanmara izašli su treći dan uzastopno na ulice širom zemlje kako bi iskazali protivljenje pripadnicima vojnog režima, koji su pre sedam dana priveli Aung San Su Ći i druge lidere izabrane civilne vlade.
Desetine hiljada ljudi blokirali su mnoge veće gradove u Mjanmaru, uključujući i prestonicu Nejpjido i komercijalni centar Jangon, noseći transparente na kojima je pisalo “Sačuvajte Mjanmar” i “Želimo demokratiju”, ali i fotografije Aung San Su Ći.
Policija je upotrebila vodene topove da rastera demonstrante u Nejpjidou.
Međutim, u ponedeljak, demonstracije su ušle u novu fazu, jer su državni službenici, železnički radnici, nastavnici i zaposleni u nekim drugim sektorima započeli generalni štrajk.
Internet je ponovo uspostavljen u nedelju, dan pošto je ukinut, tako da su građani mogli da se uživo uključuju i postavljaju videa i fotografije na društvene medije sa raznih protesta širom Mjanmara.
Mnogi od demonstranata uzvikivali su "Živela majka Su", u znak podrške državnoj savetnici, nekadašnjoj opozicionoj liderki i dobitnici Nobelove nagrade za mir, koja je 20 godina provela u kućnom pritvoru. Čuli su se i uzvici "Nećemo vojnu diktaturu", a neki demonstranti su podizali tri prsta u znak otpora tiraniji, kao u filmovima iz serijala "Igre gladi" (The Hunger Games).
Vojni prevrat u Mjanmaru počeo je prošlog ponedeljka zatvaranjem Su Ći, koja je bila defakto lider zemlje, i drugih visokih zvaničnika. Su Ći je i dalje u kućnom pritvoru u svojoj zvaničnoj rezidenciji u Nejpjidou, potvrdio je portparol njene strankle Ći Toe.
Protiv nje je podignuta optužnica zbog ilegalnog uvoza i korišćenja šest neregistrovanih voki-tokija, koji su pronađeni prilikom pretresa njene kuće.
Vojska Mjanmara je saopštila da je vanredno stanje koje je proglasila na godinu dana bilo neophodno, zato što vlada nije reagovala na tvrdnje o krađi na izborima u novembru, na kojima je ubedljivo pobedila Nacionalna liga za demokratiju (NLD), stranka Aung San Su Ći.
Puč su osudili američki predsednik Džozef Bajden i drugi svetski lideri, koji su zahtevali da se izabrana vlada vrati na vlast, a čak je i Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, koji se često muči da postigne konsenzus, izdao saopštenje prošle nedelje u kojem je izrazio "duboku zabrinutost” zbog proglašenja vanrednog stanja. Telo koje ima 15 članova, među kojima je i saveznik Mjanmara Kina, zatražilo je puštanje na slobodu Aung San Su Ći, predsednika Vina Mjinta i drugih koji su privedeni.
Istorija Mjanmara
Mjanmar, koji je ranije bio poznat kao Burma, bio je britanska kolonija do 1948. godine, aod 1962. do 2010. njime su vladali diktatori uz podršku vojske. Pobuna 1988. dovela je do izbora 1990. godine, na kojima je stranka NLD ubedljivo pobedila, ali su izabrani članovi parlamenta zatvoreni, a diktatura se nastavila.
Aung San Su Ći, ćerka heroja u borbi za nezavisnost Mjanmara, generala Aung Sana, koji je ubijen 1947, istakla se kao liderka na prodemokratskim skupovima i u stranci NLD. Dobila je Nobelovu nagradu za mir 1991. godine, dok je bila u kućnom pritvoru.
General Tan Švi je 2010. objavio je da će zemlja biti predata civilnim liderima, među kojima su bili i penzionisani generali. Oslobodili su političke zatvorenike, uključujući zakonodavce iz Nacionalne lige za demokratiju i Aung San Su Ći, koja je izabrana 2012. godine, a kasnije postala državni savetnik Mjanmara.
Rohindža izbeglice učestvuju u protestu u izbegličkom kampu Kutupalong kako bi obeležile godišnjicu svog egzorda, u Bazaru, Bangladeš, 28. avgusta 2018.
Međutim, iako popularna među budističkom većinom u Mjanmaru, 75-godišnja Aung San Su Ći suočila se sa slabljenjem svoje međunarodne reputacije, zbog toga kako je njena vlada tretirala muslimansku manjinu Rohindže.
Vojna akcija protiv Rohindža 2017. godine, koja je usledila posle smrtonosnih napada na policijske stanice u državi Rakajn, dovela je do toga da stotine hiljada Rohindža pobegnu u susedni Bangladeš. Međunarodni krivični sud vodi istragu protiv Mjanmara zbog zločina protiv čovečnosti.
