Američki predsednik Džo Bajden najavio je promene u federalnom programu pomoći pogođenima pandemijom, kako bi se pomoć usmerila na najmanja preduzeća u zemlji i firme u vlasništvu Afroamerikanki i drugih manjina.
Bajden kaže da su veće firme "izgurale" mala, porodična preduzeća u ranim danima pandemije, u zahtevima za federalnu pomoć. Kako je istakao, promene koje stupaju na snagu u sredu, pružiće pomoć koja je davno trebalo da bude upućena tim manjim preduzećima, koja su doživela "krah" zbog ekonomskog pada izazvanog pandemijom Kovida 19.
“Mala preduzeća Amerike teško pate i potrebna im je pomoć, odmah", izjavio je Bajden na konferenciji za novinare.
U okviru Programa zaštite plata, koji je uveden tokom pandemije, administracija uvodi period od dve nedelje, počevši od srede, kada samo vlasnici preduzeća sa manje od 20 zaposlenih - što je ubedljiva većina malih biznisa - mogu da se prijave za oprostive zajmove.
Bajdenov tim je takođe izdvojio milijardu dolara namenjenih samostalnim preduzetnicima - kao što su moleri, električari, ili kozmetičari i frizeri - a većinu takvih firmi sa jednim zaposlenim čine žene i predstavnici manjina.
Promenama programa je takođe ukinuta zabrana davanja kredita kompanijama, u čijem vlasništvu udeo od 20 odsto ili više ima osoba koja je u proteklih godinu dana bila uhapšena ili osuđena za neko krivično delo, koje se ne odnosi na finansijske malverzacije. Takođe je dozvoljeno onima koji kasne u otplati federalnih studentskih kredita da se prijave za pomoć kroz ovaj program.
Program zaštite plata, koji je uveden u ranim danima pandemije i obnovljen u decembru, osmišljen je da bi Amerikanci zadržali svoja radna mesta za vreme ekonomskog pada. Malim i srednjim preduzećima, koja su pretrpela gubitke u primanjima, pružen je pristup federalnim zajmovima, koji su oprostivi ako se 60 odsto kredita potroši na plate zaposlenih, a ostatak na druge odgovarajuće troškove.
Cilj promena koje je uveo Bajden je da se ispravi disparitet u načinu na koji je program sprovodila Trampova administracija. Podaci objavljeni 1. decembra, koje je analizirao AP, pokazuju da mnogi manjinski vlasnici kojima su očajnički bili potrebni krediti nisu dobili finansijsku pomoć sve do poslednjih nekoliko nedelja važenja programa, dok je mnogo više belaca, vlasnika preduzeća, moglo da dobije kredite u ranijim fazama.
