Američki predsednik Džozef Bajden se, uprkos brojnim značajnim unutrašnjim pitanjima, osvrnuo na dugotrajni spor dve strane i u pismima upućenim liderima Srbije i Kosova pozvao ih na normalizaciju odnosa zasnovanu na uzajamnom priznanju.
Pisma deluju kao otklon od politike bivšeg predsednika Donalda Trampa, čija administracija je pokušavala po strani da ostavi pitanje priznanja, podstičući ekonomsku saradnju kao način izgradnje poverenja između Srbije i Kosova - njene nekadašnje pokrajine koja je proglasila nezavisnost 2008. godine.
To pitanje, iako nejasno brojnim Amerikancima, ima poseban značaj za Bajdena – čiji je pokojni sin Bo bio pravni savetnik na Kosovu. Aktuelni predsednik, u svojstvu američkog potpredsednika je 2016. boravio na Kosovu, gde je prisustvovao otvaranju autoputa koji nosi ime njegovog preminulog sina.
Stručnjaci smatraju da, prihvatajući se jednog od poslednjih nerešenih sporova na tlu Evrope, Bajden signalizira da administracija koju predvodi namerava u značajnijoj meri da se bavi pitanjima koji su od interesa za američke saveznike u Evropi.
„Novi američki predsednik biće angažovan u sferi evropske bezbednosti, posebno na Balkanu, i to na način na koji predsednik Tramp nije bio”, kaže Čarls Kapčan – iz nevladinog Saveta za spoljne odnose.
Frenk Vizner, ambasador u penziji i specijalni izaslanik SAD-a u pregovorima održanim uz podršku Ujedinjenih nacija posle kojih je proglašena nezavisnost Kosova 2008, kaže da je Bajdenov stav zasnovan na ideji da će Evropa biti celovita i slobodna i da će pitanja koja je dele biti interno rešena.
„Možete biti sigurni da će se Sjedinjene Države zalagati da se razlike iz prošlosti prevaziđu na osnovu međusobnog poštovanja, razumevanja, uvažavanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta“, rekao je Vizner za albanski servis Glasa Amerike.
Vizner ukazuje da je cilj Amerike da se Kosovo i Srbija pomire – kao i da Srbija prizna nezavisnost Kosova.
Taj cilj, međutim, deluje prilično udaljeno.
Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, na Bajdenovo pismo odgovorio je stavom da Srbija nije promenila stav da neće priznati Kosovo – koje je proglasilo nezavisnost nakon ratnih sukoba 1998-1999.
Sa druge strane, Aljbin Kurti lider kosovske levičarske stranke “Samoopredeljenje” koja je osvojila većinu glasova na parlamentarnim zborima održanim 14. februara, rekao je da pregovori sa Srbijom neće biti prioritet vlade koju će predvoditi.
„Građani su nas izabrali da bismo im doneli pravdu, radna mesta i hitno rešili pandemiju Kovida 19. Na osnovu anketa javnog mnjenja građani pregovore sa Srbijom svrstavaju na šesto ili sedmo mesto po značaju“, rekao je Kurti za Glas Amerike.
Međutim, Čarls Kapčan očekuje da Sjedinjene Države i Evropska unija izvrše pritisak na obe strane da nastave pregovore.
„I Kurti i Vučić treba da budu spremni da SAD i njihovi evropski partneri kažu: „Momci, vreme je da se vratimo i postignemo određeni napredak u političkim odnosima“, smatra Kapčan.
Frank Vizner takođe veruje da bi Kosovo trebalo da iskoristi priliku da se uključi.
„Znam da će odnosi Kosova i Sjedinjenih Država, Prištine i Vašingtona biti jači ako se Kosovo uključi i energično se okrene unutrašnjim pitanjima povezanim sa korupcijom i ekonomskim razvojem”, kaže Vizner.
Istovremeno ukazuje i da bi Kosovo trebalo da se kreće u krugovima u kojima ima mogućnosti za formiranje sigurnijeg međunarodnog i regionalnog okruženja“.
Sjedinjene Države su septembra 2020. posredovale u postizanju sporazuma Srbije i Kosova o normalizaciji ekonomskih odnosa.
Trampova administracija tada je pohvalila taj pristup kao svojevrsnu promenu scenarija, koristeći ekonomske veze kako bi poboljšala šanse za eventualni politički dogovor.
Čarls Kapčan smatra da bi dijalog dve strane u budućnosti trebalo da se temelji na tom, kako ga ocenjuje, važnom napretku, ukazujući da ekonomski sporazumi sami po sebi ne znače okončanje posla.
„Nisu dovoljni za nastanak snažnih političkih odnosa. Tako da ima još mnogo ozbiljnog posla. Zato i mislim da se Bajdenova administracija već okrenula tome. Da liderima poruči da se pobrinu da se ostvari napredak”, kaže američki stručnjak.
Centralna tačka spora je odbijanje Srbije da prizna jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. Većina zapadnih država, uključujući Sjedinjene Države, priznale su Kosovo. Pet država Evropske unije - Slovačka, Kipar, Grčka, Rumunija i Španija, kao i Rusija i Kina nisu.
Frenk Vizner podvlači da je u najboljem interesu Srbije da prizna nezavisnost Kosova – što bi joj otvorilo put ka evropskim integracijama.
„Verujem da Beograd i političko rukovodstvo u Srbiji dobro razumeju šta Sjedinjene Države i Evropa očekuju da treba preduzeti – ukoliko žele da imaju razvijeno i snažno partnerstvo sa Evropom i Sjedinjenim Državama”, smatra Vizner.
Kapčan, sa druge strane poručuje, da će američki i evropski pristup biti, kako se izrazio, štapa i šargarepe.
„Mislim da je mogućnost članstva u Evropskoj uniji ta šargarepa – to je velika stvar. Mislim da je najsvetlija budućnost za Srbiju članstvo u Evropskoj uniji. Isto važi za Kosovo. Znamo kako će se završiti ova priča – članstvom Balkanskog poluostrva u Evropskoj uniji”, smatra Kapčan.
Spor na Balkanu Vašingtonu pruža priliku da iskaže posvećenost poboljšanju odnosa i obnovi poverenja koje je narušeno za vreme Trampove administracije.Stručnjaci to vide kao pokazatelj Bajdenove želje da se založi za ljudska prava i političke slobode širom sveta.
Međutim, Čarls Kapčan zaključuje da Bajden razume da su glavni prioriteti angažovanja, za sada, kod kuće.
“U mnogim aspektima snaga za delovanje u inostranstvu crpi se na domaćem planu. Potrebno je poboljšati domaću agendu kako bismo osigurali stabilnost spoljne politike na Balkanu, a i šire”, zaključuje Čarls Kapčan – stručnjak američkog nevladinog Saveta za spoljne odnose.
