Predsednik Sjedinjenih Država Džo Bajden potpisao je u sredu uredbu kojom se formalno nalaže 100-dnevna vladina revizija globalnih lanaca snabdevanja i potencijalne ugroženosti SAD u ključnim industrijama, uključujući računarske čipove, baterije za električna vozila, farmaceutske proizvode i kritične minerale koji se koriste u elektronici.
"Ne bi trebalo oslanjati se na stranu zemlju, posebno onu sa kojom ne delimo interese ili vrednosti, kako bismo zaštitili i obezbedili svoje ljude tokom vanrednih situacija na nacionalnom nivou", rekao je Bajden.
Uredba ima za cilj da izbegne ponavljanje ozbiljnog nedostatka lične zaštitne opreme kao što su maske za lice i rukavice koje je zemlja iskusila tokom prvih meseci pandemije koronavirusa prošle godine. Dolazi u trenutku kada se američki proizvođači automobila suočavaju sa nedostatkom poluprovodnika, kritičnih elemenata u sistemima za navigaciju i zabavu u modernim vozilima.
"Pandemija Kovida 19 podvukla je potrebu za elastičnim lancima snabdevanja i robusnom domaćom proizvodnjom, tako da svi Amerikanci imaju pristup osnovnim robama i uslugama u vreme krize", rekla je novinarima u četvrtak sekretarka za štampu Bele kuće Džen Psaki.
Povrh 100-dnevne revizije u četiri ključne industrije, Bajdenova uredba će usmeravati i godišnje analize za šest sektora: odbranu, javno zdravlje, informacione tehnologije, transport, energiju i proizvodnju hrane.
Bajden je rekao da će njegova administracija sprovesti preporuke čim postanu dostupne. "Nećemo čekati da se analiza završi pa da počnemo da zatvaramo postojeće praznine", rekao je.
Prema višem zvaničniku administracije, analize će biti modelirane nakon što proces Sekretarijata za odbranu za procenu i jačanje odbrambene industrijske baze bude okončlan i mogu uključivati pozivanje predsednika na Zakon o odbrambenoj proizvodnji (DPA) ili druge finansijske podsticaje. DPA je primarni izvor predsedničkih ovlašćenja za ubrzavanje i proširivanje isporuke materijala i usluga iz američke industrijske baze potrebnih za promociju nacionalne odbrane.
Stručnjaci za lance snabdevanja pozdravljaju potez administracije.
"Mogli bismo razgovarati o kupovini američkog svega što poželimo, ali ako nismo osigurali da lanac snabdevanja funkcioniše, i dalje ćemo imati nestašice i zalihe", rekla je Nada Sanders, profesorka upravljanja lancem snabdevanja na Nordistern univerzitetu.
Iako se većina posla na obezbeđivanju elastičnosti lanaca snabdevanja dešava na nivou preduzeća, federalna podrška da se problem sagleda holistički smatra se presudnom za pomoć američkim kompanijama da strateški ulažu i postanu agilnije u reagovanju na oscilacije ponude i potražnje u vremenu krize.
"Ključno je da posebno kod dramatičnih ili brzih promena morate dobro da uradite posao predviđanja i da holistički razmišljate, morate pogledati čitav životni ciklus operacije", rekao je Skot Miler, viši savetnik za globalnu ekonomiju u Centru za strateške i međunarodne studije.
Trampova administracija takođe se zalagala za ulaganje u skraćivanje lanaca snabdevanja, uglavnom smanjenjem poreza koji podstiču preduzeća da vrate proizvodnju u SAD.
U aprilu 2020. godine, predsednik Donald Trump pozvao se na Zakon o odbrambenoj proizvodnji da bi rasčistio probleme u lancu snabdevanja u proizvodnji ventilatora i proizvodnja N95 maski za lice.
Zvaničnici su rekli da se Bajdenova strategija zaštite lanca snabdevanja razlikuje od Trampovog protekcionističkog pristupa.
"Ovaj posao neće biti usmeren na to da Amerika ide sama", rekla je Samira Fazili, zamenica direktora Nacionalnog ekonomskog saveta tokom brifinga za novinare. "Predani smo radu sa partnerima i saveznicima na smanjenju ranjivosti".
Kina u fokusu
Bajdenova uredba neće pominjati nijednu određenu zemlju i razmotriće oslanjanje SAD-a na inostrane dobavljače u celini.
"Jedna od ranjivosti koju razmatramo je gde bismo mogli biti preterano zavisni od konkurenata u Aziji, očigledno uključujući Kinu", rekao je visoki zvaničnik administracije.
SAD zavise od Kine u nizu kritičnih industrija, od farmaceutskih do odbrambenih, delom i zbog toga što se američke firme oslanjaju na jeftin kineski izvoz.
"Korporativna potraga za smanjenjem troškova dobavljača tokom poslednjih 25 godina, nedovoljno zabrinuta za otpornost, opteretila je naciju rastućim strateškim ranjivostima u lancima snabdevanja određenim kritičnim materijalima, lekovima i tehnološkim ulazima", rekli su autori studije iz 2020. Centra za energetske studije na Univerzitetu Rajs i Instituta za kineske pomorske studije Američkog ratnog koledža.
Zavisnost od protivnika nije dobro mesto za biti, kaže Sanders sa Nordist univerziteta. "Ako znamo to, ova politika zaista gleda na zaista široku sliku u smislu američke proizvodnje, izrade, ekonomije", dodala je. "Dakle, nije samo Kina."
Retki materijala
Kina navodno nastoji da ograniči izvoz retkih minerala koji su presudni za američke odbrambene proizvođače koji proizvode vojno oružje.
"Vlada želi da zna da li bi SAD mogle da imaju problema sa izradom borbenih aviona F-35 ako Kina nametne zabranu izvoza", rekao je savetnik kineske vlade sudeći po izveštaju Fajnenšel tajmsa prošle nedelje.
Kina je dominantni svetski proizvođač grupe od 17 retkih minerala koji se koriste u električnim vozilima, potrošačkoj elektronici i vojnoj opremi.
Miler međutim kaže da ti materijali nisu toliko retki, ukazujući na izveštaj američkog Geološkog zavoda o američkim državama koje imaju naslage tih minerala.
Pini Altaus, izvršni direktor kompanije USA Rer ert, kompanije koja razvija američki lanac snabdevanja mineralima, lobira kod vlade da proširi domaće rudarstvo i preradu.
"Već postoji velika potražnja za litijumskim i EV materijalima za baterije, a američkim proizvođačima će biti potrebno novo održivo snabdevanje kako bi ispunili kratkoročne ciljeve ove decenije", rekao je Altaus.
U Kini i drugim zemljama sa manje strogim ekološkim standardima, retki minerali se obrađuju pomoću toksičnih hemikalija i proizvode emisije u vazduh koji sadrže štetne elemente, poput fluora i sumpora i otpuštaju otpadne vode koje sadrže prekomerne kiseline i radioaktivne materijale.
Američki prerađivači kažu da se mogu pridržavati američkih mera zaštite životne sredine.
Uprkos značajnim zabrinutostima za životnu sredinu, Miler je rekao da bi SAD trebalo da razmotre širenje ovog sektora, posebno ako postoji potreba za nacionalnom bezbednošću.
"U ovom prostoru ima aktivnosti", reko je Miler. "Pitanje je... koja je uloga (federalne vlade) u ubrzavanju ili stabilizaciji tržišta?"
