Nedavna video diskusija vašingtonskog Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS) o uticaju Kine na Zapadnom Balkanu, počela je konstatacijom da Peking svoju moć pored ostalog projektuje stvaranjem ekonomske zavisnosti zemalja sa kojima posluje. Konstatovano je i to da je takav pristup kontraproduktivan za zemlje kao što je Srbija, koja želi članstvo u Evropskoj uniji.
Kina sa svojom ogromnom ekonomskom moći dobija sve veći zamah u Evropi, ističu brojni eksperti, koji se takođe slažu da Kina nastoji da promeni status Evropske unije, ekonomskim povezivanjem sa potencijalnim novim članicama evropskog kluba. Jedna od glavnih kineskih meta je područje Zapadnog Balkana.
Po rečima eksperta Stejt Departmenta Metjua Stajnhelfera, nova američka administracija nije gubila vreme u isticanju da su kineske namere jasne kao na dlanu i da će aktivno nastojati da ih suzbije:
“Državni sekretar Entoni Blinken je već tokom kongresnog pretresa za potvrdu svog imenovanja (29. januara) izjavio da SAD moraju da zaustave praksu, koju sprovodi Kina u cilju sticanja vlasništva u ključnim industrijama i osetljivim tehnologijama na raznim punktovima u Evropi.”
Evropska integracija je zamišljena tako da poboljša trgovinske veze i smanji barijere između Zapadnog Balkana i Evropske unije putem poboljšanja infrastrukture, uključujući fizičku povezanost, kaže Heder Konli, potpredsednica Centra za strateške i međunarodne studije za Evropu, Evroaziju i Arktik.
“Projekti koji se ne uklapaju u taj okvir dovode u pitanje napredovanje ka Evropskoj uniji, slabe vladavinu prava i potkopavaju poverenje u vladine institucije. Sve to nosi naslov „korozivni kapital,“ navodi Konli.
Džon Hilman, takođe ekspert CSIS-a, upozorava na jednostranost pregovora sa Kinom, koja “posluje isključivo sa državnicima i političarima, umesto sa poslovnim liderima, što omogućava veću transparentnost.”
“Kina je spremna da preskoči propisanu proceduru, daje subvencije, izostavi transparentnost, uskrati informacije. Drugim rečima, ne pridržava se uobičajenih normi ni u proizvodjni, ni u poslovanju, a bez toga rezultat ne može da bude dobar.”
Konli je posebno istakla potrebu da Amerika zajedno sa svojim evropskim partnerima pokrene novu akciju:
“Predugo smo poslovali isključivo sa liderima Zapadnog Balkana, koji su usavršili umetnost usmenog ponavljanja naših ideja i reči. Mi bi na to klimnuli glavom, a oni bi nastavili da rade po starom, štiteći svoje političke pozicije. Vreme je za mikro-investicie, koje ruše krupne privatizovane mreže. Transparentnost, pozivi protiv korupcije, civilno društvo, istraživačko novinarstvo, to su vrednosti koje zaslužuju nagradu.”
Bajdenova administracija ističe da će se fokusirati na demokratiju i vladavinu prave, dodaje Konli. Polazno mesto je oživljavanje evroatlantizma na Zapadnom Balkanu uz "pružanje otpora autoritarnom ekonomskom uticaju Rusije i Kine."
