Generalni sekretar Ujedinjenih nacija rekao je u sredu da situacija u ratom zahvaćenoj Siriji "ostaje živa noćna mora" deceniju nakon što je vlada te zemlje pokušala nasilno da suzbije mirne proteste i zemlju gurnula u građanski rat.
"Stotine hiljada Sirijaca je izgubilo živote. Milioni su raseljeni. Nebrojeno drugih ostaju ilegalno pritvoreni i često mučeni, nestali, ili žive u neizvesnosti i oskudici", rekao je Antonio Gutereš. "Deset godina svet je gledao kako se Sirija okreće ka uništavanju i krvoproliću".
Pobrojao je zločine počinjene nad sirijskim narodom: bombardovanje domova, škola i bolnica; opsade i izgladnjivanje civila koji su se usprotivili vladavini predsednika Bašara el Asada; napadi hemijskim oružjem na civile; terorističke grupe koje su u haosu zauzele teritoriju i zlostavljale ljude pod svojom kontrolom.
"Nemoguće je u potpunosti shvatiti razmere razaranja u Siriji, ali su njeni ljudi pretrpeli neke od najvećih zločina kojima je svet svedočio ovog veka", rekao je Gutereš.
Pozvao je počinioce na odgovornost.
Posledice sukoba
Pet i po miliona Sirijaca izbeglo je u susedne države ili je opasnim putem krenulo u Evropu radi bezbednosti. Od onih koji su ostali u zemlji, 6,7 miliona je raseljeno, a više od polovine stanovništva je nesigurno.
Gutereš je govorio sa govornice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Savet koji čini 15 država bio je u velikoj meri paralizovan tokom poslednje decenije po pitanju ove situacije.
Rusija, glavni Asadov saveznik, više od desetak puta uložila je veto kako bi blokirala sankcije i druge akcije koje su mogle da pomognu u okončanju krvoprolića. Takođe je iskoristila tu istu moć za ograničavanje humanitarne pomoći koja bi mogla da pomogne civilima koji žive u oblastima na severu zemlje pod kontrolom opozicije.
Moskva takođe podržava sirijsku vojsku od kraja 2015. godine, kada je spasila Asada u trenutku kad je bio na ivici gubitka vlasti. Asad i danas ostaje na vlasti.
"Jasno je da ako rat traje deset godina, međunarodni sistem za upravljanje bezbednošću koji imamo nije efikasan", odgovorio je Gutereš na pitanje novinara da li je međunarodna zajednica izneverila sirijski narod. "Ovo je nešto što bi trebalo da bude povod za razmišljanje o svima koji su uključeni".
Rekao je da strane imaju priliku da pokažu spremnost da pronađu zajednički jezik i prepoznaju potrebu da svi Sirijci pođu dalje iz kontinuiranog stanja sukoba.
"Ako se to ne učini, sirijski narod će samo osuditi na još očaja", rekao je. "To jednostavno ne možemo da dozvolimo".
Najmanje žrtve
Agencija Ujedinjenih nacija za decu, UNICEF, saopštila je da 90 odsto sirijske dece treba humanitarnu pomoć - što je povećanje od 20 odsto u odnosu na prošlu godinu.
"Ovo ne može da bude samo još jedna mračna prekretnica koja tako prolazi kroz periferni vid sveta, dok se deca i porodice u Siriji i dalje bore", saopštila je izvršna direktorka UNICEF-a Henrieta For u sredu. "Humanitarne potrebe ne mogu da čekaju. Međunarodna zajednica treba da uloži sve napore da uspostavi mir u Siriji i podstakne podršku za tamošnju decu".
UNICEF je saopštio da je situacija na severu Sirije "posebno alarmantna", a više od 75 odsto teških prekršaja u 2020. godini zabeleženo je na severozapadu. Milioni dece sa severa raseljeni su nakon što su njihove porodice više puta bile prinuđene da beže od nasilja u potrazi za sigurnošću.
Agencija je saopštila da je širom severoistočne Sirije u kampovima i pritvorskim centrima čamilo 27.500 dece i na hiljade sirijske dece povezane sa naoružanim grupama. Primećuje se da je porast nasilja u kampu al-Hol naglasio potrebu za dugoročnim rešenjima.
"U ovom ratu nema pobednika, a najveći gubitak donosi svaljuje se na sirijsku decu. Vreme je da zaraćene strane odlože oružje i sednu za pregovarački sto. Mir i diplomatija su jedini izlaz iz ovog ponora", saopštio je je UNICEF.
