Ogromni poremećaji u svakodnevnom životu izazvani pandemijom Kovida 19 - neki dobrovoljni, a neki pod prisilom vlade - podigli su svest Amerikanaca o osnovnim slobodama koje su uzimali zdravo za gotovo pre izbijanja krize, kažu stručnjaci, primoravajući građane, kreatore politike i sudove da se iznova rvu sa višegodišnjim kompromisima između kolektivne bezbednosti i lične slobode.
"Uticaji na građanske slobode najznačajniji su koje smo ikada iskusili", rekao je Džejms Hodž, direktor Centra za javno pravo i politiku javnog zdravlja na Univerzitetu Arizona. "Vlada je preduzela sve mere društvenog distanciranja za koje možete zamisliti odgovarajući na ovu pandemiju u Sjedinjenim Državama. Mnogi od tih mera nisu valjano uravnotežene sa onim što i kako zapravo razmišljamo kroz ove tradicionalne norme".
Kada je Svetska zdravstvena organizacija proglasila Kovid 19 globalnom epidemijom 11. marta 2020. godine, administracija tadašnjeg predsednka Donalda Trampa administracija i svih 50 država istupili su sa sopstvenim hitnim proglasima, donoseći vanredna ograničenja društvenog distanciranja kako bi usporili širenje virusa: masovna naređenja za ostajanje kod kuće, zatvaranje škola i preduzeća, zabrane velikih javnih skupova, ograničenja putovanja i zahtevano nošenje maski.
"Dozvolite mi da vas uverim: Nikada nismo videli ništa poput ovog u istoriji SAD", rekao je Hodž.
Shvaćeno kao napad na slobode
Dok su zvaničnici i stručnjaci za javno zdravlje branili ograničenja kao spasonosne mere, libertarijanci, konzervativci i mnogi obični Amerikanci proglasili su ih napadom na građanske slobode, poput slobode okupljanja i bogosluženja.
Ubrzo su intervencije u javnom zdravstvu postale kontroverzne i visoko politizovane, postavljajući tadašnjeg predsednika Donalda Trampa i njegove republikanske saveznike u poziciju protiv demokratskih guvernera i gradonačelnika i ubacujući novi klin u točkove nacionalnog diskursa.
Guverneri preduzimaju različite mere
Pozivajući se na pogubni ekonomski danak pandemije, republikanski guverneri kao što su Ron DeSantis sa Floride i Kristi Noem iz Južne Dakote vrišili su pritisak da što pre ponovo otvore njihove državne ekonomije, dok su demokrate Gavin Njusom iz Kalifornije i Gretčen Vajtmer iz Mičigana jednako agresivno zatvorili svoje države. Nošenje maske ili odbijanje da se ona nosi postalo je politička izjava koliko i pragmatičan korak u odbrani od koronavirusa.
Ali što je još važnije, pandemija je primorala američke sudove da se pozabave mnoštvom novih ustavnih pitanja o tome koliko daleko vlada - u ovom slučaju, države - može ići u ograničavanju pojedinačnih sloboda tokom vanrednih situacija.
Nakon što su u prvih nekoliko meseci pandemije državama davali za pravo, sudije su počele da donose drugačije preusde koje imaju dugoročne implikacije po građanske slobode i hitna vladina ovlašćenja. Sloboda veroispovesti je dobila novo značenje, na primer, kada je Vrhovni sud u novembru presudio da država Njujork ne može da određuje brojnost ljudi koji lično prisustvuju verskim službama.
Ta odluka je otvorila put sličnim presudama nižih sudova. U decembru je federalni apelacioni sud, rekavši da odluka Vrhovnog suda predstavlja "seizmički pomak" u zakonu o verskim slobodama, presudio da je ograničavanje posećenosti u zatvorenim bogosluženjima u Nevadi - strožije od ograničenja posećenosti u kazinima i drugim ustanovama - neustavno.
"Tek u tom slučaju (u Njujorku) sudovi su bezbroj različitih pravnih izazova sagledali kroz sočivo Prvog amandmana", rekao je Rajan Taker, viši pravnik u Alijansi za odbranu slobode, grupi koja zagovara verska prava koja je vodila slučaj Nevada u ime crkve i koja je pokrenula niz sličnih tužbi širom zemlje.
Slučajevi Njujork i Nevada bili su među stotinama tužbi američkih crkava, grupa za zaštitu prava na nošenje oružja, zagovornika prava na pobačaj i drugih slučajeva kojima su pravno izazivali razne mere kojima je cilj bio zaštita javnog zdravlja tokom pandemije.
Iako su državne i lokalne samouprave ukinule većinu odluka o zatvaranjima i škole počinju da vraćaju normalnoj nastavi, mnoge mere društvenog distanciranja ostaju na snazi i bitka za građanske slobode koju je pokrenula pandemija još uvek nije gotova.
"Još uvek se vode bitke", rekao je Taker.
Policijska moć
Kontroverza oko građanskih sloboda tokom pandemije potiče od korišćenja hitnih ovlašćenja državnih vlasti.
U Sjedinjenim Državama, dok federalna vlada ima ogromne ovlasti za vanredne situacije, moć regulisanja javne bezbednosti i zdravlja imaju državne i lokalne vlasti. Ovo je poznato kao policijska moć, a pravni stručnjaci kažu da se ona eksponencijalno proširila poslednjih decenija pošto su guverneri stekli dodatne hitne ovlasti.
Izbijanje pandemije Kovida 19 dovelo je do mišićne upotrebe ovih širokih sila. Svih 50 guvernera država gotovo je istovremeno proglasilo vanredno stanje, zatvarajući preduzeća i škole, namećući ograničenja putovanja i sprovodeći druge mere socijalnog udaljavanja.
Prema zagovornicima verskih prava i drugim kritičarima neka od ovih ograničenja bila su diskriminatorna i premašila su ovlašćenja guvernera.
"Imali smo mnogo slučajeva kada su guverneri, mislim, to koristili - zloupotrebljavajući, iskreno, neki slobodni prostor koji im je dalo državno zakonodavstvo", rekao je Taker.
Optužujući guvernere za prekoračenje granica svojih ovlašćenja tokom pandemije, desetine zakonodavnih tela u državama, koja su većinom kontrolisali republikanci, pokušali su, sa izvesnim uspehom, da povuku hitna ovlašćenja svojih šefova.
Ali branioci kažu da su vanredne mere, koliko god drakonski mogu da pogode neke, bile u nadležnosti vlade. Vrhovni sud, vraćajući se u rane decenije osnivanja Amerike, priznao je ovlašćenja država da nameću karantine i druge mere javnog zdravlja, napominju oni.
"Ograničenja su, mislim, bila generalno dozvoljena u Ustavu, upravo zbog potrebe da se životi ljudi zaštite od Kovida i sudovi su ih podržali", rekao je Eugen Volok, profesor prava i stručnjak za Prvi amandman na Univerzitetu Kalifornije u Los Anđelesu.
Nije bilo ozbiljnih prekoračenja
Generalno, mere nisu uključivale vladina prekoračenja, rekao je Volok. Nije preduzeto potpuno zatvaranje preduzeća i škola, niti je nametnuta nacionalna blokada ili zabrana međudržavnih putovanja.
Način na koji će sudovi gledati na stroge mere javnog zdravlja u budućnosti "zavisiće od prirode bolesti, posebno od toga kako se širi i koliko je smrtonosna", napisao je Volok u mejlu.
Iako su neki konzervativci izrazili zabrinutost da bi restrikcije koje je nametnula vlada mogle postati nova norma, Volok, libertarijanac, rekao je da sumnja da će mere, osim možda nošenja maske u javnosti, nadživeti pandemiju.
"Ograničenja su bila toliko opterećujuća - kako ekonomski, tako i u pogledu slobode ljudi - da je sasvim malo verovatno da bi ih birači tolerisali kada epidemija završi", rekao je Volok.
