Snage bezbednosti u nedelju ubile su najmanje 39 ljudi, od kojih 22 u predgrađu Jangona, glavnog grada te zemlje, kaže se u izveštavajima iz izvora dislociranih iz Mjanmara, što taj dan čini najkrvavijim otkako su izbili protesti protiv vojne hunte koja je preuzela vlast u puču 1. februara .
Prema novinskoj agenciji Reuters, koja citira zagovaračku grupu Asocijacije za pomoć političkim zatvorenicima (AAPP), snage bezbednosti pucale su na demonstrante u predgrađu Jangona, Hlengdaji, u kojem se nalaze fabrike u kineskom vlasništvu. Kina je viđena kao podržavalac mijanmarske hunte.
Vlasti su uvele policijski čas u Hlengdaju.
Televizija Miavadai, koju kontroliše vojska, javila je da su snage bezbednosti delovale nakon što su četiri fabrike odeće i fabrika đubriva zapaljene i nakon što je oko 2.000 ljudi zaustavilo vatrogasna vozila da dođu do njih, preneo je Rojters. Oblaci crnog dima dizali su se iznad tog područja, a neki izveštaji kažu da su dve fabrike izgorele.
Portparol hunte nije odgovarao na pozive i zahteve za kometar.
Video snimci sa terena iz Hlengdaja prikazuju demonstrante sa ručno izrađenim štitovima i kacigama koji su se sukobili sa mjanmarskim bezbednosnim snaga u jednom od gradskih okruga – dok se nad njim nadvija dim.
Državna televizija Mjanmara javila je da je u danu sa najvećim brojem žrtava tokom protesta, život izgubio i jedan policajac.
Kineska ambasada u Mjanmaru zatražila je da vlasništvo te zemlje i njeni državljani budu zaštićeni nakon izveštaja o napadu na dve fabrike odeće koje su tom prilikom zapaljene.
Kineski državni medij CGTN prethodno je izvestio da su dve fabrike odeće u vlasništvu kineskih investitora zapalili ljudi koji su do lokacija došli na motorciklima naoružani metalnim šipkama i sekirama.
"Mjanmar nije bio u težoj situaciji"
Man Vin Kain Tan, koji predvodi civilne vlasti Mjanmara, objavio je na društvenoj mreži Fejsbuk da ta zemlja u skorijoj istoriji nije bila u težoj situaciji.
„Naša nacija nalazi se u jednom od najmračnijih trenutaka. Momenat kada će svanuti je blizu”, napisao je Tan.
Najmanje 12 građana ubijeno je u subotu u danu sa najviše žrtava od početka protesta, objavio je Rojters, pozivajući se na navode očevidaca i medija u Mjanmaru.
„Ponašaju se kao da su u ratnoj zoni boreeći se protiv nenaoružanih ljudi“, ocenio je jedan od aktivvista Miat Tu, agovoreći o intervenciji bezbednosnih snaga Mjanmara, javlja Rojters.
Portparol vojne hunte nije odgovarao upite agencije Rojters za komentar.
U subotnjem večernjem programu medija MRTV demonstranti koji se okupljaju širom gradova Mjanmara označeni su kao kriminalci – bez detaljnijeg obrazloženja takvog konotiranja, javlja Rojters.
Više od 80 ljudi je izgubilo život, dok ih je više od 2.100 privedeno, u masovnim protestima protiv puča koji su pripadnici vojske Mjanmara sproveli početkom februara kada su privorili izabrane političke zvaničnike te zemlje – uključujući i Aung San Su Ći.
Vojna hunta je preuzela vlast u Mjanmaru iznoseći tvrdnje o izbornim neregularnostima na prošlogodišnjim izborima koje je izborna komisija odbacila.
Vojska ne uspeva da spreči proteste, u kojima su do sada poginule tri osobe, i kampanju građanske neposlušnosti, oličenu u masovnim štrajkovima zbog vojnog puča i hapšenja političkih lidera, uprkos obećanjima državnih vojnih zvaničnika o održavanju novih izbora – kao i upozorenja da će protiv demonstranata biti primenjene kaznene mere.
Međutim, demonstranti i deo grupacija koja zastupa političke predstavnike izabrane na poslednjim izborma su taj predlog odbacili.
Objavili su listu svojih zahteva među kojima su: okončanje vlasti vojne hunte, oslobađanje pritvorenika, uspostavljanje demokratije i ukidanje Ustava iz 2008 – koji je vojsci omogućio značajniji politički uticaj.
Sjedinjene Države i druge zapadne zemlje uvele su sankcije protiv vojne hunte – dok je Tomas Endruz, nezavisni istražitelj Ujedinjenih nacija specijalizovan za ljudska prava u Mjanmaru, zatražio uvođenje embarga na uvoz oružja i ekonomskih sankcija.
