„Predsednik je dao direktan odgovor na direktno postavljeno pitanje“, rekla je Džen Psaki, predstavnica za medije Bele kuće, kada je na brifingu u predsedničkoj rezidenciji upitana da li Džozef Bajden žali zato što je tokom nedavnog televizijskog intervjua ruskog šefa države Vladimira Putina nazvao ubicom.
Bajden je u razgovoru za američku teleziviju Ej-Bi Si potvrdno odgovorio na postavljeno pitanje: „Da li ruskog predsednika Putina smatrate ubicom?“
Taj sled događaja doprineo je dodatnim diplomatskim trzavicama među zemljama koje iza sebe imaju višedecenijsko nasleđe komplikovanih odnosa. U poslednjoj deceniji karakterišu ih brojni sporovi – od kojih su najznačajnije američke tvrdnje o ruskom mešanju u predsedničke izbore 2016. i 2020. godine.
Prva ruska reakcija na stavove o Rusiji i ruskom predsedniku koje je u intervjuu izneo Bajden bila je povlačenje na konsultacije u Moskvu ruskog ambasadora u Vašingtonu Anatolija Antonova.
Nakon toga dva puta se oglašavao i sam Putin. Prvo je ocenio da Bajdenove primedbe odražavaju prošlost i probleme Sjedinjenih Država uporedivši odgovor američkog predsednika na pitanje smatra li ga ubicom sa, kako je označio, rimom kojom se često koristio tokom igre u detinjstvu koja glasi: "Nazivi (imena) kojima me označavaš određuju tebe".
Međutim, ubrzo potom Putin je za rusku državnu televiziju rekao da je sa Bajdenom spreman da održi, kako ih je označio, javne razgovore i to u petak, tekuće, ili ponedeljak - naredne sedmice.
„Spreman sam da razmatramo pitanja bilateralnih odnosa sa Sjedinjenim Državama, kao i druge teme poput regionalnih konflikata“, poručio je Putin.
Ne deluje, međutim, da se Bela kuća u skorije vreme priprema za takav vid samita.
"Predsednik Bajden je već razgovarao sa predsednikom Putinom. Često smo u kontaktu sa ruskim liderima, ali za sada ne bih imala šta da vam kažem o nekim budućim susretima", rekla je Džen Psaki na brifingu za novinare u Beloj kući.
Neke od tačaka sporenja dve strane su nelegalna ruska aneksija ukrajinskog poluostrva Krim, preko angažmana Rusije tokom sukoba u Siriji, globalne kampanje plasiranja lažnih vesti i dezinformacija, hakovanja računarskih sistema američkih federalnih agencija, pritvaranja i zatvorske kazne opozicionaru Alekseju Navalnom, do navoda obaveštajnog izveštaja, sa kog je skinuta oznaka tajnosti, po kom je ruski predsednik Putin odobrio aktivnosti koje bi pomogle bivšem predsedniku Donaldu Trampu da pobedi na američkim predsednik izborima novembra 2020.
„Prolazili smo već kroz periode u kojima se situacija zaoštravala“, primećuje u razgovoru za ruski servis Glasa Amerike Dejvid Kremer stručnjak za oblasti ljudskih prava i diplomatije sa Međunarodnog univerziteta na Floridi.
„Mislim da je predsednik Bajden bio u pravu. Dao je direktan odgovor za razliku od bivšeg predsednika Trampa, koji je na pitanje o Putinu, odgovorio da ni američka strana nije u potpunosti nevina“, rekao je Kremer.
Drugačije viđenje nudi Endrju Kučins, stručnjak nevladinog Centra za strateške i internacionalne studije. On smatra da je Rusija, odlukom o povlačenju ambasadora, poslala snažnu diplomatsku poruku.
Takođe, Kučins uviđa da je Bajdenu prilikom odgovora na konkretno postavljeno pitanje o Putinu – nedostajalo diplomatske suzdržanosti.
“Odgovor na to pitanje je bio neprimeren. Da sam bio na mestu predsednika odgovorio bih nešto u smislu – koliko je poznato gospodin Putin nikoga lično nije ubio. A kada se radi o tome da li je naredio ubistva drugih – nisam u dobroj poziciji o tome da sudim”, rekao je Kučins za ruski servis Glasa Amerike.
“Najbolji način za razrešenje ovog pitanja bio bi privatni telefonski razgovor dvojice zvaničnika – što nije nešto što bi trebalo da završi u medijima. To bi, u tišini, trebalo da reše dvojica predsednika. Nije nešto što bi trebalo da završi na naslovnici ‘Njujork tajmsa’, smatra Kučins.
Osim opaske koja je uzburkala međunarodnu javnost Bajden je tokom intervjua, govoreći o navodima o mešanju u proces američkih predsedničkih izbora 2020, istakao da će Vladimir Putin uskoro platiti cenu za to – ne precizirajući šta to konkretno znači.
Majkl Karpenter, bivši zvaničnik Pentagona i sadašnji direktor Pen Bajden centra, podseća da je aktuelni predsednik slične istupe imao i dok je bio u kampanji uoči izbora prošlog novembra.
“Predsednik Bajden je sada na to veoma jasno ukazao, dani poput onih kada je predsednik Tramp na konferenciji za medije sa Vladimirom Putinom u Helsinkiju glumio da ne zna ništa o mešanju u američke izbore su prošli. I Kremlj se mora navići na novu realnost. Mislim da povlačenje ruskog ambasadora signalizira da se radi o ozbiljnom trenutku napetosti u bilateralnim odnosima – jer je takav potez obično ekvivalent demaršu sročenom u oštrom tonu. Ali, ne deluje mi da je moguće da je Kremlj iznenađen reakcijom aktuelne administracije – jer je Bajdenova kampanja bila veoma precizna”, zaključio je Majkl Karpenter u razgovoru za ruski servis Glasa Amerike.
Međutim, uprkos tome što deluje da se situacija u odnosima dve svetske velesile dodatno usložnjava - Dejvid Kremer smatra da to ipak neće dovesti do dalekosežnih posledica.
„Ipak, pretpostavljam da će biti uvedeno još sankcija zbog ruskog ponašanja i grubih poteza. To bi moglo prouzrokovati posledice u vidu sankcija koje bi Rusija mogla uvesti američkim zvaničnima ili kritičarima režima. To, međutim, nema ni približan uticaj i snagu koju imaju američke sankcije. One su odgovor na rusko ponašanje i poteze. Ne uvodimo ih jer ne volimo gospodina Putina. Činimo to zbog mešanja u izbore 2020. godine, trovanja Navalnog, ucenjenih glava američkih vojnika u Avganistanu, hakovanja računara američkih federalnih agencija. Dakle, očekujem više sankcija – što bi moglo izazvati reakciju u Moskvi“, zaključuje Dejvid Kremer stručnjak za oblasti ljudskih prava i diplomatije, u razgovoru za ruski servis Glasa Amerike.
Inače, prema obaveštajnom izveštaju sa koga je skinuta oznaka tajnosti napori Rusije u vezi sa američkim izborima 2020. bili su nešto drugačiji nego 2016. godine, kada se smatra da su ruski hakeri pokušali da pristupeameričkoj izbornoj infrastrukturi.
Umesto toga, kako je navedeno u izveštaju, Putin je odobrio operacije uticaja čiji je cilj inkriminisanje kandidature predsednika Bajdena i Demokratske partije, istovremeno nudeći podršku Trampu.
Džozef Bajden pobedio je na predsedničkim izborima, čije rezultate je bivši predsednik Tramp neargumentovano osporavao, tvrdeći da su ih obeležile nepravilnosti zbog kojih je doživeo poraz.
Kulminacija osporavanja izbornih rezultata bio je nasilni upad dela Trampovih pristalica u kompleks Kapitol hila 6. januara, u trenutku kongresne potvrde pobede izabranog predsednika, a u nasilju je život izgubilo pet osoba.
