Američki državni sekretar Antoni Blinken najavio je da će Rusija imati "troškove i posledice" zbog njenih navodnih zlonamernih aktivnosti protiv Sjedinjenih Država.
"Preduzećemo korake neophodne za odbranu naših interesa" u vremenu koje SAD budu izabrale, rekao je Blinken u intervjuu CNN-a koji je emitovan u nedelju, ali je snimljen prošle nedelje kada je u Briselu završio razgovore sa drugim diplomatima NATO.
Rekao je da među zapadnim saveznicima postoji "zajednička posvećenost" da budu "načisto" u vezi sa postupcima Moskve i da Kremlj bude smatran odgovornim.
Najviši američki diplomata rekao je da su zvaničnici "u procesu" razmatranja sankcija ili akcija koje Vašington planira da preduzme protiv Moskve, i uz konsultacije sa drugim zemljama NATO-a.
"Jači smo kad to možemo da učinimo koordinirano", rekao je.
Iako su se SAD i Rusija brzo dogovorile da produže ugovor o kontroli nuklearnog naoružanja koji je trebalo da istekne ubrzo nakon što je američki predsednik Džo Bajden preuzeo vlast, SAD krive Rusiju za druge akcije, uključujući navodno davanje blagodati američkim trupama u Avganistanu, mešanje novembarske izbore na kojima je Bajden pobedio i hakovanje američkih računarskih sistema.
Blinkenove primedbe u intervjuu CNN-a ponovile su one koje je izneo Bajden, koji je protiv Rusije zauzeo oštriji stav od stava svog prethodnika Donalda Trampa.
U intervjuu za ABC njuz pre dve nedelje, Bajden je rekao da ruskog predsednika Vladimira Putina smatra "ubicom".
Bajden je u intervjuu rekao: "Cenu koju će platiti, videćete uskoro", dodajući pritom da "ima stvari u kojima je u zajedničkom interesu da radimo zajedno", kao što je produženje nuklearnog sporazuma START, i dodao da "relativno dobro poznaje Putina".
Rusija je porekla da se mešala u američke izbore i da je organizovala sajber hakovanje kojim je američka tehnološka kompanija SolarVinds prodrla u američke vladine mreže. Pored toga, odbila je izveštaje da je nudila da plati talibanskim militantima da ubijaju američke vojnike u Avganistanu ili da je pokušala da otruje ruskog opozicionog lidera Alekseja Navaljnog.
Američka obaveštajna analiza zaključila je da je Putin verovatno usmerio kampanju pokušavajući da pomogne Trampu da osvoji drugi četvorogodišnji mandat u Beloj kući.
Nije jasno koje bi akcije Bajden mogao da preduzima protiv Rusije; ali mogao je da se pozove na bilo koju od nekoliko kazni, uključujući zamrzavanje imovine u SAD bilo kog entiteta za koji se utvrdi da je direktno ili indirektno umešan u američke izbore, ili da se bavio sajber aktivnostima iz inostranstva koje prete američkoj nacionalnoj bezbednosti.
Pored toga, zakon iz 1991. godine omogućava američkom predsedniku da zabrani američkim bankama da daju kredite zemlji koja je koristila hemijsko oružje, kao što se navodi u slučaju Navaljni.