Rusija nastavlja da podržava Beograd povodom situacije sa Kosovom, nastaviće da naglašava tu temu kao prioritetnu u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija i nastaviće da insistira na punoj implementaciji Rezolucije 1244 SB UN, koja je glavna ideja koja će pomoći Beogradu i Prištini da dođu do sporazuma, izjavio je u petak ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov posle sastanka sa šefom srpske diplomatije Nikolom Selakovićem u Moskvi.
Lavrov je na konferencije za novinare nakon sastanka rekao da podržava stav Srbije da gradi prijateljske veze sa svim susednim zemljama i da e "balansirana politika Beograda" put za obezbeđivanje mira i stabilnosti u tom delu Evrope.
Odgovarajući na pitanje novinara iz Srbije o stavu Rusije po pitanju Velike Albanije, koju "promoviše (premijer Kosova) Aljbin Kurti, kao formulu za rešavanje kosovskog problema", kao i o navodnom non-pejperu koji se pojavio u Briselu i u kome se traži promena granica na Zapadnom Balkanu, Lavrov je rekao da Rusija poziva kolege iz EU i NATO-a, koji podržavaju Prištinu, da obezbede da ona prestane sa tom vrstom retorike:
"Verujem da politički lideri nemaju prava da iznose ideje koje podrivaju koncept koji počiva na temeljima Rezoluciji 1244 SB UN. UN priznaju suverenitet Srbije i rešenje konflikta Beograda i Prištine može biti postignut samo mirnim putem i mi ćemo podržati svaki dogovor koji je postignut i koji je prihvaltjiv za obe strane".
Nikola Selaković zahvalio se Lavrovu, koga je nazvao prijateljem Srbije i srpskog naroda, na "nesebičnoj, kontinuiranoj i principijelnoj podršci teritorijalnom integritetu i suverenitetu Srbije" i pružanjem podrške na rešavanjima pitanjima Kosova "mirnin diplomatskim sredstvima, putem dijaloga za šta je Beogad spreman i na čemu Beograd radi".
"Takođe sam iskoristio priliku da informišem ministra da je danas tačno 2.921. dan otkako je zaključen Briselski sporazum kojim su bile definisane tri obaveze sa Beograd i jedna za Prištinu, da je Beograd svoje obaveze izvršio, da Priština svoju jedinu obavezu - formiranje zajednice srpskih opština - nije ni počela, niti je sprovodi", rekao je Selaković i zahvalio se Moskvi na podršci u međunarodnim forumima i organizacijama u osujećivanju Prištine da postane njihov član.
Kazao je da se nada da će ovaj sastanak pomoći realizovanju posete predsednika Rusije Vladimira Putina Beogradu, tokom ove godine.
Odgovarajući na pitanje novinara, Selaković je rekao da Srbija neće uvesti sankcije Ruskoj Federaciji.
"Iako smo mi država koja je posveena svom evropskom putu i članstvu u Evropskoj uniji, naše viševekovno prijateljstvo sa ruskim narodom i Ruskom Federacijom se ne menja. Postoje stvari koje su unutrašnja pitanja RF i drugih država i mi se u takva pitanja ne mešamo", rekao je Selaković.
Ocenio je da pritisci oduvek postoje i da je pitanje odnosa Srbije i Rusije uvek na agendi u razgovorima sa "zapadnim partnerima, ali mi imamo vrlo jasnu poziciju i našu poziciju ne menjamo... Jedina smo država u ovom delu Evrope koja ostaje verna i dosledna tom opredeljenju i toj pozicij".
Govoreći o dobroj ekonomskoj saradnji, Selaković je naglasio važnost ratifikacije sporazuma sa Evroazijskom ekonomskom unijom - uz opasku da je ostala još samo Jermenija da ratifikuje sporazum kako bi on mogao da počne da se verifikuje, kao i inicijative za potpisivanje strateškog srpsko-ruskog programa ekonosme saradnje za period 2020-2026.
Polje energetike, nastavio je, zavređuje punu pažnju a saradnja Srbije i Rusije i na tom polju je uspešna i ogleda se kroz saradnju na izgradnji gasovoda Turski ili Balkanski tok koji je od 1. januara počeo da funkcioše na potezu od granice Srbije sa Bugarskom do granice sa Mađarskom.
Takođe, uspešna saradna vidi se i u poslovanju Naftne industrije Srbije koja je ćerka firma ruskog Gasoprom njefta, ističući investiciju ruske kompanije od 330 miliona dolara u izgadnju pogona za duboku preradu nafte.
Šef srpske diplomatije posebno se zahvalio Rusiji i kroz pomoć tokom pandemije Kovida 19, najpre koz dolazak ruskih vojnih eksperata za dezinfekciju terena, preko isporuka ruske vakcine Sputnik V i aktelnom početku proizvodnje te vakcine u institutu Torlak u Beogradu.
