Uz poruku da svet "mora da se izbori sa egzistencijalnom krizom našeg doba", američki predsednik Džo Bajden objavio je novi cilj SAD - smanjenje otpuštanja štetnih gasova za 50 do 52% do 2030. godine. Bajden je to obećanje izneo na početku virtuelnog globalnog samita o klimatskim promenama u kome učestvuje nekoliko desetina svetskih lidera.
"Ovo je decenija u kojoj moramo da donesemo odluke koje će izbeći najgore posledice klimatske krize", izjavio je Bajden u četvrtak, pozivajući druge zemlje, posebno najveće svetske ekonomije, da "pojačaju svoje napore."
Britanski premijer Boris Džonson pohvalio je Bajdenovo saopštenje i nazvao ga "potpunom prekretnicom", navodeći da će proglašeni cilj "preobraziti globalnu borbu protiv klimatskih promena."
Bela kuća kaže će Amerika pokušati da dođe do željenog nivoa smanjenja emisije štetnih gasov tako što će ići u smeru čistijih izvora energije, raditi na proizvodnji ekonomičnijih automobila i kamiona, podržavati metodu "hvatanja ugljenika" u fabrikama i smanjiti upotrebu metana.
Međutim, na razočarenje organizatora samita i ekologa, dve najnaseljenije zemlje sveta, Kina i Indija, u četvrtak nisu iznele nikakva nova obećanja.
Kineski predsednik Ši Đinping izjavio je da će njegova zemlja strogo kontrolisati potrošnju uglja u narednih nekoliko godina, i postepeno smanjivati upotrebu fosilnih goriva u periodu između 2026 i 2030. Ši je takođe ponovio da Kina planira da vrhunac u emisiji ugljenika u atmosferu dostigne pre 2030.
Premijer Indije Narendra Modi objavio je partnerstvo sa Sjedinjenim Državama na ostvarenju ciljeva čiste energije do 2030, kako bi se pomoglo u "mobilisanju investicija, predstavljanju nove tehnologije i omogućavanju projekata saradnje u sferi ekologije."
Generalni sekretar UN Antonio Gutereš poručio je na samitu: "Treba nam zelena planeta - ali u svetu se upalila crvena lampica. Na ivici smo provalije, moramo da budemo sigurni da ćemo sledeći korak načiniti u pravom smeru. Lideri u svim delovima sveta moraju da preduzmu akciju."
Dvodnevni samit je deo Bajdenovih napora da obnovi status Amerike kao lidera u borbi protiv klimatskih promoena, nakon što je njegov prethodnik Donald Tramp povukao SAD iz pravno obavezujućeg Pariskog sporazuma o klimatskim promenama 2017. Bajden je Trampovu odluku poništio ubrzo po dolasku na položaj.
Kanadski premijer Džastin Trudo takođe je objavio cilj o smanjenju emisije štetnih gasova za 40-45% do 2030 - ispod nivoa iz 2005.
Evropa će primeniti ograničenja za emisiju štetnih gasova u zgradama i saobraćaju, izjavla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, navodeći: "Ugljenik mora da ima svoju cenu, jer priroda više ne može da plaća cenu."
Nemačka kancelarka Angela Merkel izrazila je zadovoljstvo što Sjedinjene Države ponovo sarađuju na politici borbe protiv klimatskih promena.
“Hvala na ovome i hvala što organizujete samit", rekla je Merkel Bajdenu.
“To je ogroman posao jer u suštini znači kompletnu transformaciju, kompletenu promenu načina na koji radimo."
Onlajn skup, u kome je učestvovalo više od 40 lidera, nije prošao bez tehničkih problema. Učesnicima je smetao eho koji se čuo za vreme uvodnog izlaganja potpredsednice Kamale Haris kao i na početku Bajdenovog govora.
Unapred snimljeni govor francuska predsednika Emanuela Makrona je zaustavljen u sred rečenice a državni sekretar Entoni Blinken je ponovo predstavio vidljivo nestrpljivog ruskog predsednika Vladimira Putina, koji je sedeo u tišini skoro dva minuta.
Ruski predsednik je izjavio da bi njegova zemlja mogla da uvede preferencijalne uslove za strane investicije u projekte čiste energije.
Posle Putinovog govora, emitovan je ostatak Makronovog obraćanja, u kome je francuski predsednik pozvao na uvođenje međunarodne regulative, navodeći: "Ako ne postavimo cenu ugljenika, neće biti vremena za tranziciju".
