Pensilvanija, Teksas, Mičigen, Tenesi, Indijana – neke su od američkih država u kojima je tokom poslednje dve nedelje počinjeno oružano nasilje u kome su poginule i ranjene desetine građana.
Uzrok je to desetina hiljada smrtnih slučajeva godišnje širom SAD – na šta je skrenuta pažnja memorijalom u centru američke prestonice Vašingtona.
Četrdeset hiljada cvetnih aranžmana za žrtve oružanog nasilja krasili su tokom jedne nedelje vašingtonski mol, travnjak između dve važne američke institucije, Kapitola i spomenika prvom američkom predsedniku Džordžu Vašingtonu.
Na tom mestu – Malvina Binjaku seća se svog ubijenog oca.
„Otac mi je ubijen iz vatrenog oružja 2007. godine. To se dogodilo dok je radio. Bilo je to besmisleno ubistvo. Iako je prošlo dosta vremena to je ostavilo brojne posledice u našoj zajednici“, kaže ona u razgovoru za Glas Amerike.
U Sjedinjene Države, grad Džeksonvil na Floridi, doselila se sa ocem, majkom i bratom 2000. iz Albanije u potrazi za boljim životom. Stradali otac, žrtva oružane pljačke, bio je vlasnik perionice za veš.
„Pljačkaš je imao nelegalno oružje i upao je u radnju u nameri da uzme novac“, podseća se ova stanovnica prestonice Vašingtona.
Napadač je 2009. osuđen na smrtnu kaznu – a tu odluku Vrhovni sud američke države Floride 2011. preinačio je u doživotni zatvor. Ni jedna od tih odluka nije bila nikakva uteha za bespotrebnu i tragičnu smrt Krista Binjakua.
Oružanih incidenata, bilo da je reč o legalno ili nelegalno pribavljenom naoružanju, od početka godine širom SAD-a bilo je više od 150 – podaci su portala Arhiva oružanog nasilja koji prikuplja podatke o žrtvama i napadima u kojima je upotrebljeno oružje.
Posedovanje naoružanja u nekim američkim državama je tradicije i identiteta – ali je, kako tumače aktivisti za kontrolu prodaje oružja, ujedno i jedan od ključnih elemenata problema sa oružanim nasiljem u SAD.
“Uverila sam se neposredno i mogu da prebrojim svaki cvet – koji predstavlja jedan ljudski život. A to boli… Imajući u vidu da se memorijal nalazi ispred zgrade Vlade deluje kao da im je postavljeno pitanje – šta da radimo u narednih 10 ili 15 godina. Da bi se broj stradalih smanjio?”, pita se Eli Oldtajzer meštanka Los Anđelesa – koja je sa suprugom u poseti Vašingtonu.
Američke vlasti problem sve masovnijeg oružanog nasilja pokušavaju da reše inicijativama za pooštravanje regulative za nabavku ličnog naoružanja, ali deluje da je ključno pitanje da li i kako donositi odluke koje zadiru u srž viševekovne američke kulture, koje bi rezultirale oduzimanjem oružja iz ruku građana.
“Dopada mi se to što imam mogućnost da zaštitim sebe i svoju porodicu. Jer ljudi provaljuju u domove. I sa sobom nose oružje koje je nelegalno… Nisam siguran da će regulative po kojoj će posedovanje oružja biti proglašeno nezakonitim sprečiti građane da ga nabavljaju. Možda će biti teže, ali ako nekom želite da nanesete zlo – postoje načini za to. Ne znam šta bi se desilo ako bi svima bilo oduzeto pravo na posedovanje oružja… Počelo se sa rigoroznijim proverama kupaca oružja – ali bih o ideji o oduzimanju naoružanja morao bolje da razmislim”, reči su Džefa Oldtajzera – supruga naše prethodne sagovornice.
Nešto decidnija je Gejbrijel Dojl, trenutno stanovnica Vašingtona sa dugogodišnjim iskustvom života u nekoliko država Evrope i sveta. Ukazuje da tradiciju treba poštovati i uvažavati – ali ne i primenjivati po svaku cenu.
“Nezavisnost, identitet samostalnog, odvažnog Amerikanca… to su stvari su koje su utkane u Ustav. Potrebno je da se toga sećamo… Ali živimo u drugačijim vremenima. Nismo više pioniri divljeg Zapada koji žive u preriji, živimo jedni pored drugih. Ako u tim okolnostima imate oružje…. Kada se ljudima pomrači – dogode se užasne stvari”, podvlači Gejbrijel Dojl.
Južna država Teksas prednjači po broju žrtava oružanog nasilja. Prema podacima portala Svest o oružju u Teksasu – u 2019. su u incidentima povezanim sa uporebom oružja stradalo 3.683 osobe. Tu državu oružano nasilje, prema istom izvoru, godišnje košta 16,6 milijardi dolara.
“Verujem da će se ovo nastaviti. To je neprestana borba. Potrebno je prekinuti veze sa lobistima i ne uzimati novac od Nacionalne asocijacije za oružje. Ne verujem da će ikada biti kraja oružanom nasilju ili će u ovoj zemlji biti uspostavljena kontrola naoružanja. Bar ne u vreme mog životnog veka”, ubeđena je Endži Barijentes – meštanka američke države Teksas.
Ipak, sagovornica Glasa Amerike – koja je nesumnjivo najviše pretrpela, pošto je kao tinejdžerka ostala bez oca, smatra da razloga za nadu ima.
“Nadam se da će članovi Kongresa biti ohrabreni da pretresu i usvoje zakone koji će uspostaviti rigorozniju regulativu koja će zaštiti našu zemlju i ljude koji žive u njoj. Ako se ne nadam tome – ne znam šta preostaje”, zaključila je Malvina Binjaku u razgovoru za Glas Amerike.
Memorijal žrtvama oružanog nasilja postavljen u centru Vašingtona bio je delo fondacije Gebi Gifords, nekadašnje članice Predstavničkog doma i aktivistkinje za strožu kontrolu prodaje i upotrebe oružja, koja je januara 2011. ranjena u glavu u oružanom napadu, u američkoj državi Arizona u kome je ubijeno šest – a ranjeno trinaest osoba.
Lokalne vlasti su oružani napad tretirale kao pokušaj ubistva Gebi Gifords i nekoliko federalnih službenika koji su bili prisutni. Nakon dugotrajnog oporavka posle ranjavanja napustila je Predstavnički dom i posvetila se aktivizmu u okviru fondacije koju je osnovala.
