Srbija i Crna Gora zadržale su status hibridnih režima - odnosno vlada u tranziciji, zaključak je izveštaja “Zemlje u tranziciji - Antidemokratski zaokret” nevladine organizacije Fridom haus za 2021. godinu - u delu koji se odnosi na područje Zapadnog Balkana.
To znači da, drugu godinu zaredom, ne spadaju u kategoriju demokratskih država - već među zemlje u kojima je vlast zasnovana na autoritarizmu kao posledici nepotpune demokratske promene.
Takva vlast, u jednoj državi, istovremeno može da sprovodi političku represiju i raspisuje izbore.
Činjenice o Srbiji
Izveštaj “Zemlje u tranziciji” nevladine organizacije Fridom haus zasnovan je na proceni stanja u ukupno sedam oblasti: demokratska vladavina na nacionalnom nivou, izborni proces, nezavisnost medija, civilno društvo, demokratska vladavina na lokalnom nivou, korupcija, pravosudni okvir i nezavisnost.
Prema zaključcima izveštaja Srbija je nazadovala u oblasti demokratske vladavine na nacionalnom nivou.
Kao razlog navedeni su parlamentarni izbori iz juna 2020, kako je ukazano, održani bez konkurencije i čiji je ishod bio formiranje faktički jednopartijskog parlamenta - usled personalizacije vlasti koju u rukama ima Aleksandar Vučić.
Nazadovanje je zabeleženo i u oblasti izbornog procesa.
Razlog, kako je ukazano, predstavlja modifikacija izbornog zakonodavstva koju je sprovela vladajuća partija (Srpska napredna stranka, prim.nov) uoči parlamentarnih izbora i manjak mogućnosti izbora za glasače - pošto je većina opozicije bojkotovala glasanje.
Posledica toga je da je ukupan učinak Srbije u oblasti demokratije sa brojke 3,96 smanjen na 3,89.
Godišnji skor države je sa 49 odsto smanjen na 48 procenata.
Prema istraživanju Fridom hausa - većina od sedam zapadnobalkanskih zemalja (Albanija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Kosovo, Crna Gora, Severna Makedonija, Srbija) svrstano je u kategoriju hibridnih režima ili vlada u tranziciji, osim Hrvatske, koja je označena kao polukonsolidovana demokratija.
U delu koji se odnosi na zemlje Zapadnog Balkana ukazano je da su napredak ostvarile Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija. Nazadovale su Albanija, Kosovo, Crna Gora i Srbija.
Njihov trenutni poredak je sledeći: Hrvatska, Srbija, Severna Makedonija i Crna Gora sa identičnim skorom, Albanija, Kosovo.
Izveštaj američke nevladine organizacije sa sedištem u Vašingtonu dokument je u kome je istražen i opisan način upravljanja u 29 država bivšeg Sovjetskog Saveza i Istočne Evrope.
Antidemokratski zaokret
Fridom haus konstatuje da se na području Evrope i Evroazije nalazi najmanje demokratskih država u poslednjih 26 godina koliko ta organizacija objavljuje izveštaj “Zemlje u tranziciji”.
„Širenje autokratije u Evropi i Evroaziji ima dalekosežne posledice, ne samo za region, već i za svet. Demokratski izabrani lideri zanemaruju demokratiju – stvarajući sopstvenu iskrivljenu stvarnost u namer da konsoliduju i zadrže vlast. Kroz dosadašnje uspehe, ti antidemokratski režimi daju primer i podstiču uspon autoritarnosti u susednim zemljama. Ukoliko izostane kontrola – oni imaju potencijal podrivanja demokratije i legitimizaciju zloupotrebe moći u Evropi i šire”, saopšto je Majkl Abramovic – predsednik nevladine organizacije Fridom haus.
Ukazano je da su, kako je navedeno, mađarski model zarobljavanja medija otvoreno primenile vlade sličnih opredeljenja u regionu.
“U Srbiji su predsednik Aleksandar Vučić i njegova Srpska napredna stranka (SNS) nadgledali sprovođenje klevetničkih kampanja i provladine propagande, što je doprinelo ubedljivoj pobedi te stranke na izborima i formiranju parlamenta u kom nisu zastpljene sve političke snage 2020. godine”, ukazano je u delu izveštaja Fridom hausa koji se odnosi na Srbiju.
Precizirano je da su se nezavisni i kritički mediji suočili sa modelom pritisaka, čija je svrha stavljanje pod državnu kontrolu, primenjenog u Mađarskoj – i u odnosu na tu zemlju u nešto manjoj meri u Srbiji.
“Pravna i ekonomska sredstva koriste se za gušenje kritičkih medija – dok se podržava izveštavanje koje je povoljno”, ukazano je u izveštaju Fridom hausa.
Srbija je, uz Crnu Goru i Mađarsku, označena kao zemlja koja je nedavno skliznula u kategoriju hibridnih režima, ali, kako je ukazano, još njih hita ka reklasifikaciji.
“Zbog toga je utoliko tragičnije kada su opozicione snage u hibridnim režimima primorane da bojkotuju izbore zbog dramatično izmenjenih pravila – kao što se nedavno dogodilo u Gruziji i Srbiji. Iako tako nešto lišava pobednike legitimiteta i ukazuje na ozbiljne zloupotrebe, bojkoti biračima uskraćuju i ono malo preostalih mogućnosti za promene. Izbori ne doprinose uvek napredovanju jedne države iz hibridnog statusa, ali šanse sve svode na nulu – kada niko ništa ne pokuša”, precizirao je Fridom haus u izveštaju.
Crnogorski izbori i uticaj na demokratske institucije
Istaknuto je da je napredak u posebnoj meri potreban na Balkanu – području na kome, kako je ukazano, demokratija nazaduje u većini zemalja.
“Uprkos tome što se tranzicija političke vlasti dogodila u Crnoj Gori 2020. i na Kosovu 2021. i dalje je nejasno hoće li doprineti poboljšanju demokratskih institucija. A bez takve institucionalne transformacije teško je ostvariti bilo kakav vid političkog otvaranja”, precizirano je u izveštaju.
U delu dokumenta u kom se pominje Crna Gora – ukazuje se na, kako je naznačeno, značajnu izlaznost na parlamentarnim izborima.
Poricanje genocida u Srebrenici
Draško Stanivuković, novozabrani gradonačelnik Banjaluke - prestonice bh entiteta Republike Srpske, izjavio je krajem 2020. godine da se u Srebrenici, jula 1995. nije dogodio genocid nad bošnjačkim stanovništvom i da on ne priznaje Haški sud.
Istovremeno, novu crnogorsku vladu potresla je kriza pošto je aktuelni ministar pravde Vladimir Leposavić negirao da je u Srebrenici počinjen genocide i odbija da podnese ostavku na funkciju – uprkos zahtevu koji je dobio od crnogorskog premijera Zdravka Krivokapića.
Međunarodni sud pravde u Hagu, presudom iz 2007. donetom po tužbi Bosne i Hercegovine protiv Savezne Republike Jugoslavije (SRJ), utvrdio je odgovornost Srbije koja prema mišljenju suda nije sprečila i kaznila zločin genocida u vezi sa događajima u Srebrenici jula 1995, dok su istom presudom direktnim izvršiocima genocida označeni vojska i policija Republike Srpske (RS).
U periodu od 11. do 22. jula 1995. pošto je području Srebrenice, koje je bilo pod zaštitom Ujedinjenjih nacija, prešlo pod kontrolu Vojske Republike Srpske kojom je komandovao prvostepeni haški osuđenik Ratko Mladić - ubijeno je više od 8.000 Bošnjaka.
“Rekordi su oboreni u Crnoj Gori gde je oko 77 odsto građana sa pravom glasa učestvovalo na izborima. Te brojke su posebno upečatljive u svetlu pandemije Kovida 19 koji je doprineo slaboj izlaznosti u obližnjoj Hrvatskoj, Severnoj Makedoniji i Rumuniji. Glasači su bili besni. Pozadina promena nakon održanih izbora bili su korupcionaški skandali i druge zloupotrebe moći koji su razotkrili nepočinstva postojećih rukovodstava. Kosovo, Crna Gora, Moldavija i Slovačka imaju daleko najlošiji učinak korupcije u odnosu na ostale države obrađene u izveštaju ‘Zemlje u tranzciji, nego po bilo kom drugom pokazatelju“, navedeno je u dokumentu Fridom hausa.
Međutim, okolnosti koje su se dešavale nakon promena u Crnoj Gori, ali i Bosni i Hercegovini (Banjaluci u kojoj je na izborima za gradonačelnika pobedio kandidat opozicije, prim.nov.) stvaraju i razloge za zebnju.
“Otežano je bezrezervno slavljenje pobeda opozicije u Banjaluci ili Crnoj Gori, jer su novi gradonačelnik i nova vlada druge prihvatili etnonacionalističke - isključive stavove”, ističe Fridom haus.
Podrivanje institucija
Kada je reč o ocenama izveštaja o državama Centralne Evrope i Evroazije – u izveštaju Fridom hausa istaknuto da su izabrani lideri država sa tih područja podrivaju institucije koje su im omogućile izbor – odbacujući demokratske norme i promovišući autoritaran način vladavine.
Na listi 29 zemalja – najbolje kotirana je Estonija sa učinkom od 84 odsto, Rusija se nalazi među sedam poslednjeplasiranih sa učinkom od 7 procenata. Najlošije pozicionirana država je Turkmenistan sa učinkom od nula posto.
“Poljska (sedma pozicija, prim.nov.) i Mađarska (15 pozicija, prim.nov.) pogoršanjem demokratičnosti ističu se u odnosu na ostale zemlje tokom protekle decenije. Stanje u većini zemalja pobrojanih u izveštaju gore je nego pre deset godina”, zaključeno je u dokumentu.
Istaknuto je i da je u Rusiji i Belorusiji, koje su u izveštaju kategorisane kao konsolidovani autoritarni režimi, represija znatno osnažena tokom 2020.
Fridom haus aludira tu na nasilno razbijanje demonstracija u Belorusiji, pokušaj ubistva ruskog opozicionara Alekseja Navalnog, kao i raspoređivanje ruskih trupa duž granice sa Ukrajinom – što, kako je ukazano, prikazuje da ti režimi ne planiraju skoro povlačenje sa vlasti.
„Slabljenje demokratije u Evropi i Evroaziji duboko zabrinjava – posebno u kontekstu uzastopnog petnaestogodišnjeg pogoršanja u oblasti demokratije na globalnom nivou”, stav je Želike Čaki, autorke izveštaja i direktorke istraživanja za Evropu i Evroaziju u Fridom hausu.
Ona je primetila i da autoritarnost nije nacionalni problem – već izazov koji se može proširiti na čitava poodručja i kontinente.
“Potrebno je da se evropske demokratije i grupe civilnog društva koordinišu u podršci prodemokratskim pokretima u zemljama u kojima autoritarizam dobija na snazi.Promene moraju doći iznutra, ali da bi tim naporima bila pružena šansa i istovremeno zaustavljena nadolazeća antidemokratija - evropske demokratije i njihovi partneri moraju izaći na teren, dati primer i prevazići neistinu da je autokratija održiva alternativa demokratiji”, zaključila je Želike Čaki – stručnjakinja nevladine organizacije Fridom haus.
Izveštaj “Zemlje u tranziciji” Fridom hausa je godišnji pregled o demokratskim reformama koje je sprovelo 29, nekada komunističkih država Centralne i Istočne Evrope. Ta nevladina organizacija sastavlja ga i objavljuje od 1995.
