Usporeni proces proširenja EU na području Zapadnog Balkana utiče na dalju stagnaciju demokratskog preobražaja tog područja, tvrdi Danijel Hamilton, visoki saradnik i direktor Programa Globalna Evropa, Vilson Centra u Vašingtonu. Hamilton ističe da su elite na vlasti u regionu sve manje zainteresovane za promene i da “postaje jasno da se vizija slobodnog, demokratskog i istinski evropskog Balkana više ne može uzeti zdravo za gootovo".
“Perspektiva pridruživanju evropskom bloku, predstavljala je važnu polugu u rukama Unije. Međutim, s vremenom taj mamac izgubio je privlačnost kod mnogih u regionu. Mada ne svi, većina ljudi na vlasti koriste kleptokratske mahinacije za sticanje ličnog bogatstva I sve veće moći. Stoga nisu mnogo zainteresovani ni za reforme niti za evropsku integraciju, jer im sadašnje okolnosti sasvim dobro idu u korist.”
Hamilton kritikuje i zastoj na evropskoj strani:
“Koncentisanje ukupne pažnje na ispunjavanje uslova za pristupanje, učinilo je da Brisel postane obuzet procesom, odnosno postupkom ispunjavanja uslova za prijem u članstvo, dok zanemaruje činjenicu da sve te zemlje I dalje loše funkcionišu. Drugim rečima, Evropski blok je ulagao krupna sredstva u region, ali nije vodio računa o kleptomanijji u vladajućim krugovima”.
Hamilton izdvaja Bosnu i Hercegovinu kao glavnu kariku Zapadnog Balkana. Sjedinjene Države i EU imaju snažan ulog u funkcionalnoj i efikasnoj multietničkoj demokratiji, bezbednoj u svojim granicama i politički stabilnoj, objašnjava naš sagovornik.
On ujedno podseća da je novi američki državni sekretar Entoni Blinken svoje prvo pismo sa adresom Zapadnog Balkana uputio liderima Bosne i Hercegovine, u kojem je naveo potrebu sprovođenja reforme ustavnog uređenja utvrđenog u okviru Dejtonskog mirovnog sporazumom 1995.
“Došli smo do još jedne presudne tačke u jugoistočnoj Evropi. Posle 25 godina, vreme je da se popravi Dejton. Celovita i slobodna Evropa i dalje je vredan cilj. To se ne može postići ako Bosna implodira. Dejtonski mir je takođe upozorenje: Kad god ignorišemo Balkan, na kraju platimo višu cenu, kaže naš sagovornik”.
Prilično je krupan iskorak s američke strane da u sadašnje vreme (25 godina kasnije) prizna da nije sve uredu sa Dejtonskim sporazumom, smatra Hamilton.
Jednako važno pitanje je, dodaje on, još uvek nerešen srpsko-kosovski spor:
“Taj spor i dalje ostaje prvorazredan problem. Međutim, Kosovo je dobilo novu vladu sa liderom koji ističe da dijalog sa Srbijom nije prioritet na njegovom dnevnom redu, već Kovid 19, kao i cilj ostvarivanja pravde”.
Novom kosovskom premijeru Aljbinu Kurtiju, savetovano je tokom njegove nedavne posete Briselu da srpsko-kosovski dijalog vrati na vrh svoje agende, prenose evropski mediji. Istovremeno, Slovenija koja uskoro preuzima funkciju predsedavanja Evropskom unijom, želi da vrati evropsku pažnju na Zapadni Balkan. Predložiće održavanje samita o zanemarenom regionu.
“Pri tom, naredni podsticaj za reforme mora biti zasnovan na novoj rešenosti Sjedinjenih Država i EU da ostaju angažovane na području Zapadnog Balkana. Jedina efikasna strategija je pospešivanje integracije i reformi koje bi se pozabavile patologijama koje se šire na terenu”, zaključuje Hamilton, jedan od vodećih američkih eksperata za područje Zapadnog Balkana.
