Opozicione partije - Narodna stranka, Dveri, Stranka slobode i pravde (SSP) i još nekoliko stranaka razgovarale su sa predstavnicima Evropskog parlamenta o izbornim uslovima za izbore koji se najavljuju i očekuju 2022. godine.
Opozicija je došla spremna, iznela niz predloga - od formiranja privremenog ministarstva ili koordinacionog tela za sprovođenje izbora, poverenika u javnim preduzećima i ustanovama ili promena u javnim medijima, ali kako kaže Robert Kozma iz Inicijative Ne davimo Beograd, u centru svega moraju da budu građani i njihovo pravo da slobodno biraju.
"Mi ovaj razgovor vodimo zato što u Srbiji na snazi nije demokratski režim. Nažalost, postojeća vlast je od neke izborne demokratije svela Srbiju na nedemokratski hibridni režim. I to je konstatovano u raznim izveštajima, od Fridom hausa, ali i u izveštaju Evropskog parlamenta. Zbog toga se vodi ovaj razgovor i ne traže se nikakvi ustupci za političke aktere. Ne, traži se poštovanje prava građana", kaže Kozma.
Za Arisa Movsesijana iz Nove stranke, bitno je da se opozicija ne zaustavi na kozmetičnim promenama, a pomalo u šali kaže da su tri stvari ključne: mediji, mediji i mediji.
"To su najvažnije stvari, one koje se daju popraviti i za koje su već i evroparlamentarci uvideli u čemu je tu problem. Ne zahvaljujući tome što mi pričamo, nego zato što treba samo malo pogledati medije i videti da je u martu mesecu od 31 dana koliko traje mesec, 29 dana se sa televizija sa nacionalnom frekvencijom obraćao predsednik Vučić. Tako da kad to vidite ne treba mnogo da objašnjavate bilo kome šta se desilo i kako funkcionišu mediji ovde."
Robert Kozma ne očekuje lak dijalog sa vladajućom strankom, ali ističe da je i sama vlast svesna loših reakcija u svetu izazvanih načinom na koji je prošle godine prvo vođen dijalog vlasti i opozicije, a zatim i samih izbora koji su doneli parlament koji je praktično bez opozicije i drugačijeg mišljenja.
"Ta njegova šarena laža o preethodnim izborima, da su oni legitimni i da ovaj parlament predstavlja legitivmno izabrano telo - svima je zapravo jasno da to nije istina. Da je to netačno. I stoga čini mi se da i on shvata da je primoran da zapravo moramo poboljšati izborne uslove da bismo imali neki vid razgovora u društvu, mogućnosti da institucionalnim putem razrešimo društvene procese u Srbiji", kaže Kozma u razgovoru za Glas Amerike.
Po mišljenju Arisa Movsesijana isborni uslovi su samo jedan, tehnički deo političkog delovanja. Kako kaže - ostalo je na opoziciji.
"Džabe izborni izborni uslovi ukoliko mi nismo spremni za te izbore. A to je da odbranimo svaku biračku kutiju i da na taj način pokažemo građanima da će njihov glas biti zaštićen maksimalno i da će biti onako kako ljudi zaista glasali. TA da odgovornost ne ide samo na političare, nego se tog dana deli i na građane koji su izašli na izbore i koji su zaokružili neki broj. To onda vraća poverenje i podiže izlaznost i podiže ljude koji znaju da će njihov glas doneti neki boljitak".
Sudeći po istraživanjima javnog mnenja, ali i po raspoloženju među opozicionim strankama, mnogi računaju da imaju najviše šansi za dobar rezultat, možda i pobedu na izborima u glavnom gradu.
"Ukoliko opozicija smogne snage, sedne za jedan sto i ima dijalog, ne sa vlašću, nego između nas opozicionara, ja mislim da imamo dobar recept kako da pobedimo u Beo0gradu na narednim izborima", ističe Movsesijan.
Za sada niko u opoziciji ne pominje unapred bojkot i pitanje je da li opozicione stranke imaju hrabrosti da se ponovo odluče za takav korak. Sa druge strane, ukoliko ne bude spremna na ozbiljnije kompromise, vladajuća SNS rizikuje da opoziciju primora da se ipak odluči za bojkot, a time i da Srbija ponovo dobije gotovo jednostranački parlament i nestabilnu političku situaciju.
