Medijska situacija u Srbiji je sve teža, što najbolje pokazuje podatak da je Srbija 2014. godine na indeksu Vorld fri presa bila na 54. mestu među 180 zemalja, a 2020. godine je pala za 39 mesta i sada je 93. i vrlo blizu grupi zemalja sa veoma teškom situacijom.
Na panelu Evropskog pokreta u Srbiji i Fondacije Fridrih Ebert "Pravo na informacije", izvršna direktorka Građanskih inicijativa Maja Stojanović je ukazala da od 3.000 rešenja koje je Poverenik za slobodan pristup informacijama doneo prošle godine polovna se odnosi na institucije koje uopšte nisu odgovorile na pitanja građana, medija ili civilnog sektora.
“Nema vladavine prava koje može u svakom trenutku da obezbedi to pravo građanima”, dodala je Stojanović.
Direktor CINS-a Branko Čečen je rekao da četiri godine Centar za istraživačko novinarstvo Srbije nije imao sagovornika iz MUP-a, kao i da su utvrdili da je više od polovine dokumenata koje su dobili od državnih organa bilo puno netačnosti.
Po njegovim rečima predloženim izmenama Zakona o slobodnom pristupu informacijama se ograničavaju prava građana da dobiju tražene podatke. Pri tome su, kako ističe Čečen, međunarodni ugovori izuzeti iz Zakona iako su to najvažniji i potencijalno najkoruptivniji ugovori u kojima se barata najvećim sumama novca.
Čečen je rekao i da su istraživačkim novinarima potrebni "mejnstrim mediji" koji će njihove priče učiniti vidljivim građanima.
Novinar nemačkog Dojče Velea (DW) Nemanja Rujević je istakao da političari nigde u svetu ne vole neprijatna pitanja, ali u Nemačkoj i na teška pitanja novinari dobiju nekakav odgovor.
“Vlada logika – bolje da nešto kažem, pa makar se vadio, nego da ne kažem ništa. Jer, u srpskim medijima, ovim koji hoće kritički da se bave svojim poslom, imate previše često onu rečenicu na koju masa ljudi ne obrati pažnju. To je ono – nismo dobili odgovor do zaključenja ovog teksta. Ili ignorisan je naš upit. Ili nije nam se javio na telefon. I to prođe kao dobar dan. E sad, u nekoj drugoj društvenoj atmosferi, kakva je u Nemačkoj, taj bi detalj bio značajan. Zašto ti nisi nekome odgovorio? Da li to se isplati da ne odgovoriš? Ne isplatiti se jer je odmah neka opšta sumnja – pa ti nešto kriješ, ti baš ne znaš šta bi pametno na to rekao”, rekao je Rujević i ocenio da u Srbiji predstavnici institucija, koji su zapravo predstavnici partija nemaju problem da ne odgovore na pitanja.
“I vrlo je primetna želja ovih iz najvažnije stranke da nikada preko puta njih ne bude niko postavlja kritička pitanja”, dodao je novinar DW.
Slobodan Georgijev, direktor Njuz Max Adria je sadašnje stanje u Srbiji uporedio sa nedavnom pričom iz medija o Beograđaninu koji se lažno predstavljao kao estetski hirurg.
“Građani Srbije su, kada je reč o medijima, već 10 godina izloženi maserima koji operišu”, rekao je Georgijev i ocenio da su mediji poput TV Hepi, TV Prva, portala B92, TV Pink i "delimično RTS" zapravo maseri koji operišu.
"Jedini način da se tome suprotstavite kada je reč o medijima je da se to sve ugasi. Oni rade nelegalno, troše javno dobro - nacionalnu frekcenciju za svinjarije. To je kao da je taj maser radio na Vojnomedicinskoj akademiji. To nisu novinari, to su maseri koji operišu, oni truju ljude, a ko truje ljude nije novinar", smatra Georgiev.
Maja Stojanović ocenila je da je za informisanje svakog građanima od ključnog značaja da ima pristup dokumentima koje donosi Vlada ili neka institucija, ali i da zna šta se dešava u državi kako bi mogao da donese važne odluke, bilo pri glasanju ili o svom svakodnevnom životu.
"Zakon o slobodnom pristupu informacija je bio jedan od najboljih zakona na svetu, ali danas institucije više ne odgovaraju na pitanja građana", upozorila je Stojanović.
