Administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena saopštila je da priprema listu takozvanih ciljanih sankcija protiv ključnih članova beloruske vlade nakon prisilnog sletanja putničkog aviona i hapšenja novinara Romana Protaseviča.
Drugi dan razgovora Putina i Lukašenka u Sočiju
Razgovori ruskog i beloruskog predsednika Vladimira Putina i Aleksandra Lukašenka u gradu Sočiju na jugu Rusije ušli su u drugi dan, saopštio je portparol Kremlja Dimitri Peskov - objavila ruska državna agencija Tass, a preneo Rojters.
Lukašenko je u petak otputovao u Rusiju na razgovore povodom reakcija u Evropi nakon prisilnog prizemljena aviona kompanije rajaner i privođenja novinara i blogera Romana Protaseviča.
Džen Psaki, portparolka Bele kuće, precizirala je u saopštenju da će Sjedinjene Države suspendovati sporazum sa Belorusijom iz 2019. koji je potpisnicama omogućavao uzajamnom koriišćenje njihovih vazdušnih prostora i preduzimaju druge akcije protiv vlasti predsednika Aleksandra Lukašenka.
Takođe, od beloruskog predsednika je zatraženo da odobri međunarodnu istragu događaja koji su doveli do prisilnog prizemljenja aviona kompanije Rajaner koji je leteo na relaciji između Grčke i Litvanije.
Taj događaj jedna je od uvertira susreta predsednika Sjedinjenih Država Džozefa Bajdena i njegovog ruskog kolege Vladimira Putina zakazanog za 16. jun u švajcarskom gradu Ženevi.
Razgovori su, između ostalog, organizovani u pokušaju američke administracije da povrati stabilnost posle pogoršanja bilateralnih odnosa dve zemlje.
Najavljeno je da će lideri dve države razmatrati pitanja od zajedničkog interesa, među kojima su kontrola naoružanja, klimatske promene i oživljavanje iranskog nuklearnog sporazuma.
Bela kuća je potvrdila da će sastanak biti održan uprkos nedavnim potezima ruskog saveznika Belorusije.
“Lukašenkov potez je nečuven. To je piraterija ili terorizam u vazdušnom prostoru. Mora da bude kažnjen. Verujem da je Evropska unija reagovala neubičajeno brzo, zabranom beloruskoj aviokompaniji Belaviji da koristi aerodrome i ulazi u vazdušni prostor zemalja članica EU. To su veoma značajne sankcije”, rekao je za Glas Amerike Džon Herbst – predstavnik američke nevladine organizacije Atlantski savet.
Moskva je demantovala da je umešana u incident, koji je Bajden oštro osudio. Američki predsjednik takođe je rekao da podržava borbu za demokratiju u Belorusiji - gdje je Lukašenko na vlasti 27 godina.
Međutim, pojedini republikanski članovi Kongresa – smatrajući da kritike i osude američkog predsednika nisu dovoljne.
Senator Ben Sas je u saopštenju optužio Bajdena da Putinu, umesto da ga tretira kao mafijaša, daje gasovod Sjeverni tok 2 i legitimizuje njegove poteze održavanjem samite – što su tvrdnje koje je Bela kuća decidno odbacila.
"Sastanak sa ruskim predsendikom ne smatramo nagradom, već ključnim delom odbrane američkih interesa. I predsednik Bajden se sastaje sa Vladimirom Putinom zbog razlika u stavovima naših zemalja, a ne uprkos njima”, ukazala je Psaki tokom jedne od konferencija za medije tokom minule sedmice.
Sjedinjene Države su godinama pokušavale da spreče izgradnju gasovoda Severni tok 2 između Rusije i Nemačke. Bajdenova administracija uvela je sankcije ruskim kompanija uključenim u izgradnju projekta koji je gotovo završen.
Međutim, iz kaznenih mera je izuzela nemačku kompaniju koja nadgleda projekat, navodeći da je to u skladu sa njenim obećanjem da će jačati transatlantske odnose.
“Bajdenova administracija zaista mora da uključi Evropljane - naročito Nemačku. Taktika Rusije uvek je bila da oslabi transatlantske odnose i Zapad, i da podeli Evropu. Sada je pravo vreme da se Evropljani ujedine i podrže Bajdenove napore”, ocenila je za Glas Amerike Džudi Dempsi iz nevladinog Karnegijevog centra za Evropu.
Bela kuća najavila je da će Bajden tokom sastanka sa Putinom takođe pokrenuti pitanje ruske agresije protiv Ukrajine, ali i naglasila da administracija želi da odnosi SAD i Rusije ponovo budu predvidljivi i stabilni.
