Poslednjih dana Srbija se našla u trouglu Atina-Priština-Beograd, a prema rečima predsednika Srbije Aleksandra Vučića najnoviji razvoj odnosa Grčke i Kosova "nije najbolja vest", s obzirom da se sve glasnije govori o podizanju njihovih odnosa na nivo političkih direktora.
Za nekoliko dana grčki ministar spoljnih poslova Nikos Dendias posetiće Prištinu, ali kako ističe polikitikolog Milan Korićanac, u ovom trenutku odnosi sa Kosovom i Srbijom su apsolutno van prioriteta zvanične Atine.
"U fokusu su izboru na Kipru, tako da je bavljenje Srbijom u poslednjih, pa može se reći mesec dana što se tiče grčkih izvora, mejnstrim medija, nedeljnih, vojnih i geopolitičkih analitičara veoma suženo na odjeke posete ministra spoljnih poslova Dendiasa od aprila ove godine. Tako da je iz ugla nekoga ko prati grčke medije ova priča prilično tiha", kaže Korićanac.
Grčka je u ovom trenutku jedna od pet zemalja EU - uz Rumuniju, Slovačku, Španiju i Kipar, koje nisu priznale nezavisnost Kosova, ali kako procenjuje direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić sprema se obrt grčke politike. Samo priznanje još nije na dnevnom redu, ali moguće podizanje nivoa odnosa Atine i Prištine govori o porazu dosadašnje politike Beograda, kaže Janjić.
"Bolje to prikazati kao žrtvu, ne pogrešne strategije onoga ko je to vodio, a to je bio Vučić sa Dačićem, nego udara spolja. Pa to se uklapa u model naprednjačke kampanje - evo nas mrze, čak i braća Grci. Ali za braću Grke vidite već u dosadašnjim govorima Vučić ima razumevanja", ističe Janjić.
Kako objašnjava Korićanac, Grčka spoljna politika prema Zapadnom Balkanu se vodi na tri nivoa - energetskom i ekonomskom, pre svega, kao i pitanju stabilnosti migrantskih ruta.
Iz tog ugla, smatra sagovornik Glasa Amerike, ne treba očekivati nekakve brze poteze, makar ne pre sredine juna.
"Vidim jednu euforiju albanske strane da je navodno i Španija pristala da otvori kancelariju u Prištini. Međutim, kadaa je reč o Grčkoj, ona već deset godina u tom kapacitetu prisutna u Prištini i po tom pitanju nisu zabeležene nikakve nagle promene".
Dušan Janjić ostaje pri stavu da je veoma izvesna promena politike Grčke prema regionu, što po njegovoj oceni i ne mora da bude loše i da je to najviše stvar interpretacije srpskih evroatlantskih integracija:
"Ja bih rekao - hvala Grci. Skinuli ste mi jedan teret pred mojom javnošću, vi ste mi krivi, malo ćemo vas grditi, ali u suštii mnogo se energije trošilo kontrakampanji, umesto što se potrošilo na kampanji za svoje ciljeve. Sad se ti resursi, diplomatski i ostali mogu ubaciti u promociju Srbije i njenih i njenih interesa", kaže Janjić i dodaje da nije interes Srbije da opstruira članstvo Kosova u Unesko, umesto da ih baš kroz Unesko uvuče Kosovo u odgovornosti za zaštitu sprskih manastira.
"Grčka ima svoje bezbednosne, pravne i ekonomske razloge da ima odnose sa celim albanskim korpusom, a unutar toga i sa Kosovom. Jer Albanija sigurno vrši tu vrstu lobiranja", kaže na kraju Janjić.
Ko je u pravu - Milan Korićanac koji ne veruje u nekakve velike preokrete ili Dušan Janjić koji smatra da je čak i grčko priznanje Kosova skoro pa gotova stvar znaće se verovatno u skoroj budućnosti.
Dinamika spsko-kosovskog spora se ubrzava i s obzirom na iskustva iz regiona - ništa ne treba isključiti iz igre, pa ni potpuna iznenađenja.
