Američki predsednik Džo Bajden otpočeo je svoju evropsku turneju, koja će kulminirati susretom sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Ženevi 16. juna.
Glavni cilj posete Evropi je oživljavanje veza Vašingtona sa svojim zapadnim saveznicima što bi bila i čvršća osnova za plodniji samit sa Vladimirom Putinom. Bajden je već istakao da će o mogućem poboljšanju odnosa sa Moskvom razgovarati na svim sastancima na visokom nivou tokom svog evropskog putovanja.
Bela kuća je unapred nagovestila da očekuje da bi nakon samita dvojice predsednika moglo da sledi uspostavljanje “predvidljivijih i stabilnijh bilateralnih odnosa sa Rusijom”.
Ambicije predsednika Bajdena idu dalje, kaže Čarls Kapčan, ekspert uvaženog Saveta za spoljnopolitičke odnose.
Po njemu, SAD žele da prošire svoj globalni uticaj - od pitanja klimatskih promena do pitanja geostrateške bezbednosti u okviru čega potencijalno uspešni dijalog sa ruskim predsednikom igra važnu ulogu.
Kapčan smatra da bi predstojeći samit mogao da bude koristan Putinu:
“S obzirom na uspon Kine i sve jaču opoziciju kod kuće, Putin bi možda bio speman da reblansira svoju poziciju u odnosu na SAD i ublaži konfrontaciju sa Amerikom i Evropom”.
Danijel Hamilton, ekspert uticajnog Vilson centra ističe:
“Samit nije poklon Putinu, već prepoznavanje da se Putin pita za sve. Moglo bi se reći, politički Putin je isto što i Rusija. Znači kad god se traži objašnjenje put vodi pravo njemu.”
Kapčan predviđa:
“Verujem da će razgovori u Ženevi biti teški i da će predsednik Bajden postepeno otvoreno izneti sve svoje prigovore. Razgovor sigurno neće biti prijatan, niti će predstavljati nekakvo resetovaje američko-ruskih odnosa”.
Aludirajući pre svega na Ukrajinu, Hamilton dodaje:
“Kršenje suvereniteta nije nešto što se može tolerisati, već zaslužuje kaznu. Međutim, potrebno je uspostaviti i određene šire parametre kao branu kolapsu svakog odnosa između SAD i Rusije“.
Većina analitičara se slaže da je preispitivanje nekih spornih pitanja sa Moskvom, neophodno u cilju uspostavljanja šire međunarodne agende koja uključuje uspostavljanje globalne strateške stabilnosti, kontrolu nuklearnog naoružanja, i zajedničke napore na planu klimatskih promena.
Saglasnost Amerike i Rusije u tom smislu takođe bi doprinela napredovanju američko-ruskih odnosa u pozitivnijem pravcu od “sadašnjeg zatrovanog stanja,” ističu i Hamilton i Kapčan.
