„Aleksandar Vučić neće povlačiti ishitrene poteze, poput samoproglašavanja Zajednice srpskih opština na severu Kosova - području pod potpunom kontrolom srpske vlasti i predsednika, kroz političku partiju 'Srpska lista', poručio je Igor Bandović – direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP).
„Ne može se očekivati da će Vučić povući radikalan potez i ugroziti svoju poziciju u međunarodnim odnosima. Sačekaće da Kosovo povuče svoje poteze i govoriće da je spreman za razgovore i kompromis. Lično mislim da nije, ali on to govori i sve dok to čini - loptica je na strani Kosova. Neće uraditi ništa da naruši imidž da je spreman na kompromis“, poručio je Bandović tokom debate „Srbija, Kosovo i Evropska unija: Priznavanje, normalizacija ili iluzija?“, koju je nevladina organizacija koju predvodi održala sa Školom naprednih međunarodnih studija vašingtonskog Univerziteta Džons Hopkins i kosovskim Institutom za istraživanje politike i razvoja.
Kurtijev predlog u Briselu
- Da šest zemalja Zapadnog Balkana sporazum CEFTA unaprede u SEFTA koji Lihtenštajn, Norveška i Island imaju sa Evropskom unijom
- Da Kosovo i Srbija potpišu mirovni sporazum kojim se obavezuju da se neće međusobno napadati
- Da će po obostranom priznavanju Kosovo i Srbija uspostaviti reciprocitet - uključujući i pitanje manjina po kom Srbi na Kosovu mogu imati Nacionalni savet poput Albanacai Bošnjaka u Srbiji
- Smeniti Veljka Odalovića sa funkcije predsedednika Komisije za nestala lica Vlade Srbije
Ljuljzim Peci, čelnik te prištinske nevladine organizacije i jedan od učesnika debate, primetio je da je Kosovu potrebna, kako se izrazio, dvostruka normalizacija.
„Sa Srbijom, kao i Evropskom unijom i Severnoatlantskom alijansom (NATO). Bez priznanja nezavisnosti Kosova – normalizacija odnosa je iluzija. Bili smo svedoci susreta Vučića i Kurtija koji nije ispunio očekivanja. Kurti je prezentovao četiri tačke budućeg dijaloga – što je Vučić odbacio. Napredak se može ostvariti isključivo ako bi se obe strane opredelile za dobitno rešenje“, ukazuje Peci – koji kao otežavajući faktor označava i nesaglasje pet članica Evropske unije: Kipra, Grčke, Slovačke, Rumunije i Španije.
„Sumnjam da su Kosovo i Srbija spremni za iskorak. Prvenstveno zbog izbornih procesa koji se u tim zemljama održavaju krajem tekuće i u 2022. Tako da neće biti voljni da napreduju u dijalogu sve do druge polovine sledeće godine. Maksimum koji se može ostvariti do tada je stvaranje preduslova za mogući sporazum“ ukazao je Peci, inače kosovski ambasador u Stoklohmu u četvorogodišnjem mandatu, tokom debate.
Govoreći o prethodnoj rundi dijaloga glavnih pregovarača Srbije i Kosova, koje je prvi put u Briselu predstavljao premijer Aljbin Kurti, Igor Bandović prenosi utisak da je Aleksandar Vučić bio iznenađen nastupom Kosova.
„Planom od četiri tačke. Mislim da je očekivao da sa Kurtijeve strane neće doći ništa konkretno – imajući u vidu na stavove koje je iznosio da mu dijalog nije prioritet. Međutim, Kurti je došao sa nečim novim – dok to nije bio slučaj sa Vučićem. Ipak, važno je da sve strane pričaju i da se dijalog usmeri ka suštini – bez upotrebe teških reči", smatra Bandović.
Srbija, Kosovo i pet članica EU koje ga ne priznaju
Da li bi i kako pet država članica Evropske unije mogle pomoći postizanju sporazuma Kosova i Srbije u procesu koji traje više od decenije – bila je jedna od tema koju su razmatrali učesnici debate.
Oana Popesku Zamfir, direktorka nevladine organizacije Globalni fokus i spoljnopoliitčka analitičarka, ukazala je da su razlozi decidnog rumunskog protivljenja nezavisnosti Kosova – konzervativno tumačenje međunarodnih odnosa i proklamovani interes tamošnjih vlasti za stabilnim susedstvom.
„U Rumuniji žive brojni pripadnici mađarske manjine i rašireno je strahovanje da bi priznanje na neki način moglo da se odrazi na nas. To je jedan od razloga nasleđene ideje o odbacivanju promene granica“, ukazala je Zamfir.
Osim toga, prema njenim rečima, Rumunija je uvek iskazivala konstruktivan stav u pogledu rešavanja spora Kosova i Srbije – iako je u svemu tome, dodaje, mogla biti aktivnija.
„Kancelarija Rumunije je na Kosovu otvorena i moguća su putovanja kosovskih i rumunskih građana u oba smera. Bilo je pokušaja pospešivanja trgovine između dve strane i Kosovo je uključeno u sve inicijative Zapadnog Balkana. Ono što nedostaje je više uključenosti. Imajući u vidu rumunske interese usmerene ka stabilnosti – očekivala bih održivije napore“, zaključila je Oana Popesku Zamfir – koja je tokom karijere obavljala i funkciju spoljnopolitičke savetnice predsedavajućeg rumunskim Senatom.
Nasuprot ovom, striktniji primer predstavlja Španija, čije vlasti kategorički odbijaju da priznaju postojanje Kosova kao posebnog državnog entiteta. Nesaglasne su njegovom članstvu u međunarodnim institucijama, a svoj stav obrazlažu time da se kosovska državnost protivi Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, uprkos tome što je godinama kasnije Međunarodni sud pravde 2010. odlučio da proglašenjem nezavisnosti nije povređeno međunarodno pravo.
„Pravi razlog je pitanje Katalonije, oblasti koja decenijama teži nezavisnosti, ali to nećete javno čuti od španskih zvaničnika“, objašnjava Pol Vila Sarija iz nevladine Zajednice trans-evropskih političkih studija.
„Nema političkih i ekonomskih odnosa – predstavnici španskih vlasti izbegavaju da budu u istoj prostoriji sa kosovskim jer smatraju da bi to značilo priznanje. Takođe, opstruiraju se evropske integracije Kosova. Svaki dokument koji se u EU razmatra mora da prođe kroz ruke Španije kako bi se uverila da je statusno neutralan. Takođe, Španija se protivi da se o Kosovu uopšte i govori kao jednoj od zemalja Zapadnog Balkana“, podvlači Sarija.
„Španski stav je veoma tvrd i neće se promeniti ukoliko prethodno ne dođe do uzajamnog priznanja nezavisnosti Srbije i Kosova“, objašnjava spoljnopolitički analitičar i autor.
Ujedno, međutim, primećuje i da je moguće biti konstruktivniji nudeći primer Grčke. Učesnici debate iskazali su saglasnost da je upravo to zemlja koja predstavlja najpozitivniji primer tretiranja i angažmana u sporu Kosova i Srbije.
Nikolaos Cifakis, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu Peloponeza, pojašnjava da je ta zemlja svoj spoljnopolitički stav formirala u skladu sa odnosom koji ima prema kiparskom pitanju u kom se Grčka spori sa Turskom, ali i bliskosti sa Srbijom i njenim narodom.
„Faktički – Grčkoj ne preti, da kažemo, nikakva opasnost od kosovske državnosti. Grčka podržava članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, otvorila je kancelariju u Prištini i ne smatra da kosovska diplomatska predstavništva potpadaju pod ingerencije Srbije. Iako primenjuje principijelnu politiku prema tom pitanju – poslednjih dana su se iz redova srpskog vrha sumnje u grčku opredeljenost. Međutim, uz konstruktivan stav – ne deluje da će u tom smislu skoro biti nekih promena“, rekao je profesor Cifakis.
Takođe, ukazao je da nije baš najuputnije povlačiti paralele između sporazuma koji su Grčka i Severna Makedonija postigle u Prespi o pitanjima koja su opterećivala njihove međusobne odnose – sa onim što bi trebalo da se dogodi na relaciji Srbije i Kosova.
„Sporazum iz Prespe ni na koji način nije nametan stranama koje su ga potpisale. Severna Makedonija je želela da deblokira pristupni put – a Grčka da reši spor i to je, u neku ruku, bio pravi trenutak. I sa liderima Srbije i Kosova se može stvoriti pravi trenutak – ali deluje da oni spor pokušavaju da iskoriste za uvećanje legitimiteta unutar zemlje. Drugačiji je kontekst i drugačiji su lideri“, zaključuje Nikolaos Cifakis, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu Peloponeza u Grčkoj.
Dijalog Kosova i Srbije
Kosovo i Srbija su dijalog o normalizaciji odnosa, uz posredstvo Evropske unije (EU) otpočeli marta 2011. Dve godine kasnije (2013.) postigli su Briselski sporazum koji je obuhvatao i formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO) – što se još nije dogodilo.
Razgovori su novembra 2018. bili prekinuti zbog toga što je Kosovo uvelo taksu u iznosu od 100 odsto na robu iz Srbije. Tadašnja vlada na čelu sa bivšim premijerom Ramušom Haradinajem taj potez obrazložili su kao kontrameru, pošto je Srbija vodila kampanju povlačenja priznanja nezavisnosti Kosova i blokirala njegovo članstvo u međunarodnim institucijama.
Dijalog je jula 2020. kada su u Briselu održani razgovori najviših zvaničnika, tadašnjeg premijera Avdulaha Hotija i predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
U septembru 2020.godine Srbija i Kosovo su u Vašingtonu potpisali sporazum o ekonomskoj normalizaciji, uz posredstvo tadašnjeg predsednika Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Donalda Trampa.
Posle formiranja nove kosovske vlade u martu 2021, sredinom juna iste godine, uz posredstvo predstavnika EU, u Brisleu su se sastali Aleksandar Vučić i kosovski premijer Aljbin Kurti. Usaglašeno je da njihov sledeći razgovor bude u u julu 2021.
