Američka svemirska agencija NASA teži da šalje ljude na Mesec svake godine u narednih 12 godina, rekao je administrator Bil Nelson tokom pretresa pred odborom Kongresa u vezi sa zahtevom NASA-e da joj se poveća budžeta za 2022. godinu.
Nelson je rekao Odboru za nauku, svemir i tehnologiju Predstavničkog doma da je budžet agencije za fiskalnu 2021. godinu uključivao 850 miliona dolara za razvoj modula za sletanje na Mesec, kao deo ambicioznog programa Sistem sletanja ljudi (HLS) vrednog otprilike tri milijarde dolara.
"Ali, svake godine treba da se sleti tokom 12 godina godina, pa sledi još mnogo nagrada ako svi odlučite da je u interesu Sjedinjenih Država da obezbede taj novac", rekao je Nelson.
Administracija predsednika Džoa Bajdena predložila je povećanje trenutnog budžeta NASA-e za 2022. godinu za 6,6 odsto, što iznosi 24,8 milijardi dolara od Kongresa. Finansiranje bi podržalo slanje dodatnih rovera na Mars, nastavak operacija Međunarodne svemirske stanice, pokretanje programa slanja sondi na Veneru i letove sa ljudskom posadom na Mesec do 2024.
Bivši astronaut
Nelson je proveo 18 godina kao američki senator pre nego što ga je predsednik Džo Bajden imenovao za 14. administratora NASA-e.
Članovi Komiteta za nauku, svemir i tehnologiju pitali su Nelsona kako će NASA koristiti nova sredstva za očuvanje titule Amerike kao najistaknutije svetske agencije kroz programe usmerene na istraživanje svemira, svemirsku tehnologiju i STEM (nauka, tehnologija, inženjerstvo i matematika).
Mnoga pitanja bila su izričito bila u vezi sa zabrinutošću zbog kineskog napretka u svemirskoj tehnologiji i istraživanju.
"Kina je očigledno u svemiru na duge staze i to moramo prepoznati i u skladu s tim reagovati", rekao je predsedavajući odbora Edi Bernis Džonson na početku saslušanja.
Nelson je više puta naglasio da bi odobrenje Kongresa za NASA-in budžet za 2022. godinu bolje pozicioniralo SAD da se takmiče sa Kinom tako što bi prvo ljude vratili na Mesec i na kraju ih iskrcali na Mars.
Kineski rover
Kina je predvodila svet u lansiranju orbitalnih lansiranja u svemir 2018. i 2019. godine, ali su je SAD prestigle 2020. godine kroz partnerstva sa privatnim vazduhoplovnim kompanijama poput SpejsEksa (SpaceX). Kina je takođe bila druga zemlja koja je ikada uspešno sletela na Mars, što je učinila u maju.
Kao odgovor na pitanja kongresmena Majkla Volca u vezi sa Kinom, Nelson je ukazao da podržava da se Volfov amandman učini trajnim. Zakon iz 2011. godine zabranjuje NASA-i da direktno sarađuje sa kineskom vladom i kineskim kompanijama u bilo kojim aktivnostima koje finansira vlada bez odobrenja Kongresa.
"To ne znači da ne možemo da pronađemo područja saradnje, a ta područja su izbegavanje konflikata među svemirskom imovinom koja nailazi jedna na drugu (i) pokušaji da ih nateram da učestvuju u uklanjanju svog tog svemirskog smeća", rekao je Nelson .
Nekoliko članova Kogresa pritiskalo je Nelsona da iznese konkretan plan o tome kako će se NASA vratiti na Mesec, a on se obavezao da će ga objaviti ubrzo nakon što je Vladina kancelarija za odgovornost objavila presudu u avgustu u vezi sa NASA-inim sistemom za sletanje ljudi.
Vladina kancelarija za odgovornost (GAO) preispituje proteste koje su podnele vazduhoplovna kompanija Blue Oridžin i kompanija za informacione tehnologije Dinetiks kao reakciju na ugovor dodeljen SpejsEksu od 2,9 milijardi dolara za sklapanje sledećeg lunarnog lendera, koji je deo NASA-inog programa Artemis. NASA je odložila ugovor o HLS-u sa SpejsEksom dok GAO ne objavi svoju odluku.
Projekat Artemis je plan za povratak ljudi, tačnije prve žene i prve nebele osobe na Mesec, što je pokrenula Trampova administracija.
Nelson je tokom saslušanja najavio da će prvi probni let bespilotne leteice za projekat Artemis biti lansiran u novembru, dodajući da će pogonski sistem koji će se koristiti biti "najmoćnija raketa ikada".
Krckanje brojeva
Zakonodavci su primetili da je administracija Bajdena zatražila samo 1,2 milijarde dolara u svom zahtevu za budžet za HLS za 2022. godinu - otprilike za trećinu manji od predloga Trampove administracije za 2021. godinu.
GAO preispituje proteste koje su podnele vazduhoplovna kompanija Blue Origin i kompanija za informacione tehnologije Dajnetiks kao odgovor na ugovor dodeljen SpaceKs-u od 2,9 milijardi dolara za sklapanje sledećeg lunarnog lendera, koji je deo NASA-inog programa Artemis. NASA je odložila ugovor o HLS-u sa SpaceKs-om dok GAO ne objavi svoju odluku.
Projekat Artemis je plan za povratak ljudi, tačnije prve žene i prve osobe u boji, na Mesec, što je pokrenula Trampova administracija.
Nelson je tokom saslušanja najavio da će prvi bespilotni let za projekat Artemis biti lansiran u novembru, dodajući da će pogonski sistem koji će se koristiti biti "najmoćnija raketa ikada".
Krckanje brojeva
Zakonodavci su primetili da je Bajdeova administracija tražila samo 1,2 milijarde dolara u svom budžetskom zahtevu za HLS za 2022. godinu - otprilike za trećinu manje od predloga Trampove administracije za 2021. godinu.
Nelson se usprotivio ističući da je Kongres usvojio samo 850 miliona dolara od 3,3 milijarde dolara koje je NASA prvobitno tražila za fiskalnu 2021. godinu kako bi započeo razvoj lunarnog lendera.
Zahtev za budžet za 2022. godinu uključuje planove za pet lansiranja u svemir u okviru programa Artemis i izgradnju lunarnog satelita i male svemirske stanice koja kruži oko Meseca.
U budžetu se takođe predlaže povećanje naučnih programa o Zemlji za 300 miliona dolara, što je područje NASA-inog finansiranja koje je smanjila Trampova administracija.
Rok za odobravanje budžeta, uključujući izdvajanja za NASA, je 30. septembar.
