Dok se čeka nova runda dijaloga Beograda i Pritštine u Briselu, pregovarači i sa jedne i sa druge strane šalju poruke svojim biračima. Poruke su nekad kontradiktorne i nejasne, što se posle očitava u konfuziji u stavovima građana. To je pokazalo i istraživanje o stavovima građana Srbije o Kosovu koje je sproveo beogradski Centrar za društveni dijalog i regionalne inicijative (CDDRI).
Građani Srbije, njih više od 70 odsto, priznanje Kosova vidi kao nacionalnu izdaju, pokazalo je istraživanje. Istovremeno, iako u najvećem procentu ispitanici veruju da dijalog vodi ka nezavisnosti Kosova, više od 60 odsto dijalog podržava.
"Opšti utisak je da građani imaju konfuziju sa mnogim stvarima koje se tiču kosvoskog pitanja imajući u vidu da dobijaju različite poruke od nosilaca vlasti, oni su zbunjeni, imaju kontradiktorne stavove", objašnjava za Glas Amerike Milan Krstić, asistent na Fakultetu političkih nauka i član CDDRI i dodaje da su građani često u "kognitivnoj disonanci" i da jednostavno nekad ne žele da čuju ono što im ne odgovara.
45,5 odsto ispitanika izjavilo je da podržava politiku predsednika Aleksandra Vučića prema Kosovu, iako istovremeno 40,6 odsto ispitanika kaže da ne zna šta je Vučićev plan za Kosovo.
Ipak, 80,6 odsto građana kaže da više ne bi glasalo za Vučića kada bi priznao Kosovo.
"Presednik, po sopstvenom priznanju, radi istraživanja javnog mnjenja i nekada u kampanji i dvaput dnevno. Ja sam siguran da je upravo ovakav stav javnog mnjenja jedan od uzroka što on ne ide otvorenije u iznošenje toga šta bi trebalo da bude konačno rešenje za Kosovo. Jednom kada je rekao da je rešenje razgraničenje, pa kada se spekulisalo da bi to značilo razmenu teritorija, kroz istraživanje javnog mnjenja se potvrdilo da to nije popularno, i od tada predsednik to nije više pominjao. Pre neki dan je u Skupštini rekao da ne zna šta je kompromis, verujem da ne da ne zna, nego neće da kaže, jer rešenje koje bi bilo kompromisno u ovom trenutku u Srbiji ne bi bilo popularno i on nije spreman da rizikuje na taj način".
Šta je prihvatljiv kompromis za građane?
Prema istraživanju CDDRI, sveobuhvatni sporazum o normalizaciji koji bi značio razgraničenje Srbije i Kosova, priznanje nezavisnosti od strane Beograda, a da zauzvrat Srbija dobije sever Kosova, prihvata samo 29,1 odsto isptanika.
Sa druge strane, 70,9 odsto ispitanika bi prihvatilo sporazum prema kojem Prišina treba da formira ZSO, Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova, ali mu dozvoljava članstvo u UN. Iako bi, de fakto, i bez priznanja Srbije, članstvo Kosova u UN značilo da je ono priznato kao nezavisna država.
"Građani su veoma emotivni kada je reč o priznanju i mislim da im je simbolički veoma važno da se ne prizna nezavisnost Kosova, to ima i emotivnu dimenziju uzimajući u obzir kulturno-istorijski značaj Kosova, a ima i dimenziju straha od toga da bi moglo da dođe do domino efekta, odnosno da bi takva secesija mogla da podstakne separatiste u Raškoj oblasti, Vojvodini itd. Naravno, ima i taj deo gneva i nezadovoljstva zbog činjenice da se jedan deo teritorije otcepio mimo međunarodnog prava kako smatra većina građana Srbije. Sve to dovodi do kumulativnog efekta da je priznanje kao čin nešto je tabuizirano u srpskoj javnosti i što ne sme da se dozvoli", objašnjava Krstić.
Iako većina građana Kosovo smatra „srcem Srbije“, 64,4 odsto bi pre izabralo ekonomski napredak zemlje, nego da Srbija zadrži suverenitet nad Kosovom, za šta je 35,6 odsto ispitanika.
Manje od 10 odsto ispitanika veruje da je dijalog poboljšao odnose između Srba i Albanaca.
Dominantna osećanja građana prema Kosovu su, pokazalo se, tuga (19 odsto), pa ravnodušnost, dok je ponos na trećem mestu.
