Džejms Gau, profesor na londonskom Kraljevskom koledžu, izjavio je za Glas Amerike da presuda bivšim zvaničnicima Državne bezbednosti Srbije Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću kojom su prvostepeno osuđeni na dvanaestogodišnje zatvorske kazne za zločine u Bosanskom Šamcu u Bosni i Hercegovini - ostavlja pomešani utisak.
"Izmenjena je oslobađajuća prvostepena presuda koja im je izrečena nakon prvog suđenja, ali sa druge strane Stanišić i Simatović osuđeni su za ograničeni broj slučajeva u odnosu na ono što je bilo obuhvaćeno optužnicom", ukazao je Gau - preciziravši da su osuđeni za krivična dela koja su mogla biti dokazana van razumne sumnje.
Gau, profesor Međunarodnog mira i bezbednosti na Odseku za studije rata Kraljevskog koledža u Londonu u razgovoru za Glas Amerike ukazuje da se radi o veoma važnoj sudskoj odluci.
"Potvrđuje saznanja i tumačenja po kojima su Jovica Stanišić i Franko Simatović vukli konce i orkestrirali većinu paravojnog nasilja koje je počinjeno na području bivše Jugoslavije – u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Sudsko veće potvrdilo je njihovu umešanost u sve to, ali ono što nije učinilo je potvrda njihove krivične odgovornosti za sve zločine počinjene u tim područjima. Ipak, činjenica je da je ispravila odluku prethodnog sudskog veća, jer su sećate se, njih dvojica bili oslobođeni krivične odgovornosti. Žalbeno veće je tu odluku ocenilo kao pogrešnu i odlučilo da se održi novo suđenje", ukazuje Gau podsećajući da presudi na značaju daje i činjenica da se radi o poslednjoj sudskoj odluci u vezi sa ratnim zločinima počinjenim na prostoru bivše Jugoslavije.
Glas Amerike: Da li presuda potvrđuje direktno učešće i odgovornost zvaničnika Srbije u ratu koji se vodio u bivšoj Jugoslaviji?
Suđenje Slobodanu Miloševiću
Slobodanu Miloševiću, bivšem predsedniku Srbije i nekadašnje Savezne Republike Jugoslavije, sudilo se pred Haškim sudom po optužbama za zločine počinjene u Hrvatskoj i na Kosovu, kao i za genocid u Bosni i Hercegovini.
Sudski proces protiv njega počeo je februara 2002. godine. Milošević je preminuo marta 2006. u pritvoru Tribunala - usled čega su sudije istog meseca proces protiv njega proglasile završenim.
Gau: Bez sumnje pokazuje umešanost i odgovornost beogradskog rukovodstva, od Slobodana Miloševića pa naniže, uključujući tu i bezbednosnog zvaničnika Stanišića. To pokazuje da su izvršavali i da su odgovorni za ono što se događalo. Ali kada je reč direktnoj odgovornosti za zločine, kao što sam ukazao, ona je prilično ograničena. Pretresno veće bilo je u stanju da je potvrdi isključivo u vezi sa zločinima koji su se dogodili u Bosanskom Šamcu. To je samo jedno od nekoliko mesta na kojima je potvrđeno da su počinjeni zločini, ali i jedino u kom je utvrđena direktna odgovornost Simatovića i Stanišića. To ne znači da nisu bili direktno odgovorni za zločine u drugim mestima, ali to nije bilo moguće dokazati van razumne sumnje.
Sudija je istakao da su obojica, a posebno Stanišić, imali saznanja o svemu što se događalo. Sigurno je bio svestan toga da se čine zločini i u tom smislu je bio saučesnik jer nije preduzeo mere da se oni zaustave. Još jedna značajna stvar u svemu tome je da veza Stanišića i Simatovića ide prema Miloševiću. Jedan od razloga što je tužilaštvo želelo da se suđenje ponovi je udruženi zločinački poduhvat – odnosno zavera da se počine zločini i da to poveže sa Miloševićem. Zato što je Milošević preminuo pre okončanja procesa koji se vodio protiv njega. Sada deluje realno da bi najverovatnije bio oslobođen u tom postupku – da je sproveden do kraja. Zaključak je da presuda Stanišiću i Simatoviću povezuje Miloševića sa zločinima. Sa druge strane – nije bilo uspeha u dokazivanju da su ti ljudi odgovorni za sve zločine za koje je potvrđeno da su počinjeni.
Glas Amerike: Da li će se prvostepena presuda održati kroz žalbeni proces, imajući u vidu da je prethodna oslobađajuća, bila oborena?
Gau: Mislim da će najverovatnije biti tako – bez obzira da li će se na nju žaliti tužilaštvo ili odbrana. Tužilaštvo će procenjivati ima li osnova za nastavljanje postupka u oblastima za koje su sudije odlučile da se ne mogu dokazati van razumne sumnje. Jasno je da će odbrana želeti da je pobije i tražiće bilo koji način da je ospore i izbore oslobađajuću presudu ili pak smanjenje kazne. Ako se prisetimo prvog suđenja - Žalbeno veće utvrdilo je da je prvobitna prvostepena oslobađajuća presuda bila neadekvatna. I to po dva osnova: prvi je da nije dokazano da su bili umešani u udruženi zločinački poduhvat, niti je dokazano da se tako nešto uopšte dogodilo. Drugi razlog bila je formulacija o konkretnoj usmerenosti – što je značilo da pomoć paravojnim formacijama nisu pružali da bi one činile zločine – već za ostvarenje njihovih vojnih ciljeva. Pretresno veće koje je u ponovljenom suđenju izreklo prvostepenu presudu nastojalo je da utvrdi jesu li zločini počinjeni, postoje li dokazi o udruženom zločinačkom poduhvatu, a zatim da proceni stepen umešanosti optuženih Stanišića i Simatovića u taj udruženi zločinački poduhvat - što je i učinilo.
Glas Amerike: Da li bi presuda mogla doprineti da se Srbija suoči sa ratnim zločinima koje su počinili pojedinci tvrdeći da su branili srpski narod, njegovu dobrobit i interese u područjima u kojima je trajao rat?
Gau: Mogla bi da ponudi tu mogućnost. Postoji veliki broj nas koji se nadaju da bi to moglo pružiti priliku Srbiji da se razvija i podstakne svest o događajima iz devedesetih godina prošlog veka i odgovornosti visokih zvaničnika u Beogradu za to. Međutim, nisam siguran da će se tako nešto ubrzo dogoditi. Ne samo zbog trenutne političke klime u Srbiji koja, na neki način, tera stvari u drugom smeru. Rekao bih da je podsticaj za razmatranjem tih stvari u vidu pristupnog procesa Evropskoj uniji – u ovom trenutku oslabio. Istovremeno, svojevrsni mešoviti karakter prvostepene presude daje argumente obema stranama. Onoj koja će reći da su Stanišić i Simatović krivično odgovorni za značajna nedela. Sa druge strane, argumente u rukama ima i strana koja će ukazivati da su radili svoj posao za državu i delovali u skladu sa odlukama koje su donosili lideri Srbije.
Glas Amerike: Može li presuda doprineti pomirenju naroda Balkana s obzirom na to da je još jedan primer individualizovanja krivice?
Gau: Nažalost, deluje mi da neće u velikoj meri doprineti pomirenju širom regiona. Jer, kao što sam pominjao ostavlja utisak nejasnog ishoda – čak i kada je potvrđeno da su zločini počinjeni. Ljudi se i dalje spore – ne prihvataju da je sve u vezi sa konkretnim slučajevima raščišćeno. Zato što mogu da kažu da je nekakvih zločina u Bosanskom Šamcu – i da traže da se sagledaju ostala mesta u kojima odgovorni nisu kažnjeni. Činjenica po kojoj sudije nisu bile u mogućnosti da odgovorne kazne van razumne sumnje – ne znači da se zločin nije dogodio. Ali polje ostavlja otvoreno za nastavak rasprave. A tamo gde tako nešto postoji – ne stvara se volja za pomirenjem. Teško da će tako nešto proizaći iz ove presude.
