Napredak ka evropskoj integraciji Zapadnog Balkana opasno zaostaje smatra ugledni diplomata i veteran balkanolog Kurt Volker. Štefan Lene, takođe dugogodišnji ekspert za Balkan u Fondaciji Karnegi za Evropu, smatra da na usporavanje pomenutog procesa pored ostalog utiče i prezauzetost Zapadne Evrope sopstvenim problemima.
Lene se slaže da još nije došlo do pravog izmirenja na području Zapadnog Balkana, ali po njemu ne postoji rizik od izbijanja masovnog nasilja ni u jednoj od zemalja regiona, ni približno nalik na oružane sukobe tokom 1990-ih.
On, međutim dodaje:
“Što se tiče brze izgradnje funkcionalne države, stvarnog pomirenja, kao i u pogledu reformi i vladavine prava, do svega toga nije došlo onako brzo kako su se mnogi nadali. U zemaljama Zapadnog Balkana i dalje imamo etnocentrične, nacionalističke elite, koje očigledno nisu posvećene stvarnom napretku”.
Prema oceni Kurta Volkera, odsustvo rešenja u odnosima između Srbije i Kosova, izlaže Zapadni Balkan opasnosti od dubljih i trajnijih potresa. Stabilnost regiona najviše zavisi od pitanja Kosova, kaže on.
“Mislim da će dugoročno gledano, ključ mira na Balkanu biti neka vrsta obostrane saglasnosti o obnavljanju direktnih veza između dve strane. Uspostavljanje, na primer, trgovine između Srbije i Kosova. Uzajamno poštovanje, međusobno priznanje bi možda moglo doći kasnije, dok održavanje sadašnjih nestabilnih odnosa nije koristan put”.
Za razliku od ranijih pregovora između dvojice predsednika Aleksandra Vučića i Hašima Tačija, koji su ulivali poverenje da je dogovor moguć - sadašnji premijer Kosova Aljbin Kurti ne krije da sporazum sa Srbijom nije na prvom mestu, kaže Lene.
„Kurti je uvek bio izuzetno kritičan prema dijalogu sa Srbijom. U osnovi je rekao da ‘ne bi trebalo da vodimo dijalog sa Srbijom, to nije prioritet'. Ali mislim da je donekle izmenio svoj stav. Mislim da razume da je dijalog neizbežan“.
Dvojica analitičara takođe ističu da proces reformi, potrebnih za pristupanje NATO-u i Evropskoj uniji, još žnedostaju i u Bosni i Hercegovini.
Tamošnji politički lideri previše su spremni da podstaknu etnički strah i da svoje lične političke interese stave iznad potreba ljudi koje bi trebalo da predstavljaju.
Volker zamera i smanjeno angažovanje Evropske unije na jačanju vladinih institucija BiH kako bi sledila put ka priključivanju NATO-u i evropskom bloku.
Volker podseća da je sudbina Zapadnog Balkana vezana za Evropu:
“Tačno je i to da se nacionalna, etnička, verska rivalstva na Balkanu mogu preliti u sukob i to može da ugrozi hiljade, ako ne i milione života na Balkanu, a takođe i utiče na Evropu. Dakle, tačno je da je Balkan usidren u Evropi, ali se to i dalje osporava, što čine i Rusija i Kina”.
Lene se osvrće na ulogu Srbije, koja sa svojim bliskim vezama sa Rusijom i Kinom, remeti geostrateški status kvo na Zapadnom Balkanu, a time i šire u Evropi.
“Činjenica je da Aleksandar Vučić nije lojalan EU u domenu spoljne politike. Prilično je blizak Putinu, Kini. Nema stvarnog usklađivanja sa EU kada je u pitanju spoljna politika. To nije ono što biste očekivali od predsednika, koji želi prijem svoje zemlje u evropski blok”.
Volker ukazuje na pojačane izazove sa kojima se Crna Gora suočava:
“Vidimo da je vlada u Crnoj Gori sada suočena sa ozbiljnim problemima sa više strana, ali Zapad izgleda da je uglavnom pasivan dok se to događa“.
Lene, s druge strane ističe:
“Činjenica je da nova vlada ima vrlo, vrlo malu većinu. Sastavljena je od heterogenih interesa i nije sigurno koliko će moći da opstane. Ali, činjenica da je DPS izgubio vlast sama po sebi predstavlja normalizaciju demokratskog procesa u Crnoj Gori”.
Lene zaključuje:
“Milo Đukanović je sigurno jedan od najinteligentnijih političara u regionu. Veoma je uspešno instrumentalizovao pitanja između crnogorskog nacionalizma i srpskih lojalista, čime je podelio i paralisao opoziciju za veoma dug period. Ipak, njegov odlazak posle tri decenije ide u prilog političkog razvoja zemlje".
