Američki predsednik Džozef Bajden izjavio je nakon susreta sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel da dve države neće odstupati od demokratskih principa i univerzalnih ljudskih prava nasuprot potezima koje povlači Kina.
Stejt department o partnerstvu SAD i Nemačke
Stejt department je u danu posete nemačke kancelarke Angele Merkel objavio da su Sjedinjene Države i Nemačka ujedinjene u nameri da predvode svet u razvijanju čistih tehnologija, transformisanju energetskih sistema i ostvarivanju nulte emisije štetnih čestica do ili pre 2050. godine.
Uz tu objavu podeljeno je i saopštenje povodom junske posete državnog sekretara Entonija Blinkena Nemačkoj usredređene na jačanje američko-nemačkog saveza.
"Nemačka i Sjedinjene Države će se zajednički suprotstaviti i ruskoj agresiji”, rekao je Bajden – koji je na početku obraćanja gošći izrazio saučešće zbog posledica poplava u kojima su u Nemačkoj i nekoliko država Evrope stradale i nestale desetine ljudi.
Bajden je rekao i da je nemačkoj kancelarki preneo zabrinutost zbog izgradnje gasovoda Severni tok 2.
"Dobri prijatelji ne moraju biti saglasni baš u svemu", poručio je američki predsednik.
"Kancelarka i ja delimo mišljenje da Rusija ne bio trebalo da koriste energetiku kao oružje protiv svojih suseda", rekao je Bajden - dodavši da će se partnerstvo između Sjedinjenih Država i Nemačke nastaviti i pošto Angela Merkel okonča kancelarsku dužnost.
Inače, SAD tvrde da taj projekat ugrožava evropsku energetsku bezbednost jer podrazumeva oslanjanje tog kontinenta na ruski gas - što bi Kremlju moglo omogućiti da vrši pritisak na pojedine države istočne i centralne Evrope.
Angela Merkel ukazala je da se dve države zalažu za slobodna demokratska društva – govoreći o nemačkom i američkom odnosu prema Kini.
"Način na koji ćemo se nositi sa Kinom zanovani su na vrednostima koje delimo sa Sjedinjenim Državama. Delimo međusobno razumevanje da je Kina naš konkurent", rekla je Merkel.
U vezi sa projektom gasovoda Severni tok 2, kancelarka Merkel je rekla da je to tema o kojoj dve strane, kako se izrazila, imaju različite ocene.
"Naša viđenja se razlikuju. Nemačka Ukrajinu smatra tranzitnom zemljom", navela je nemačka kancelarka.
Takođe, ukazala je da je uspešna borba protiv pandemije Kovida 19 podrazumeva najveći mogući broj vakcinisanih građana u obe države.
Prema njenim rečima – Nemačka je izuzetno zadovoljna zbog povratka SAD-a u Pariški klimatski sporazum.
“Sjedinjene Države i Nemačka zasnovale su klimatsko partnerstvo”, rekla je Merkel u zajedničkom obraćanju sa američkim predsednikom tokom koga se osvrnula i na poplave koje su pogodile Nemačku i nekoliko evropskih zemalja.
“Ovo je dan straha, očaja i patnje usled katastrofalnih poplava. Činimo sve što je moguće da pomognemo građanima u nevolji”, istakla je kancelarka Merkel.
Dolazak Angele Merkel u Vašington smatra se njenom poslednjom posetom Americi tokom šesnaestogodišnjeg obavljanja kancelarske funkcije - jer joj uskoro ističe mandat.
Plan boravka nemačke kancelarke u SAD podrazumeva i večeru sa predsedničkom i potpredsedničkom porodicom u Beloj kući. Takođe, tokom dana uručen joj je i počasni doktorat Škole naprednih međunarodnih studija vašingtonskog Univerziteta Džons Hopkins.
Haris posle susreta sa Merkel: Radiću na produbljivanju američko-nemačkog partnerstva
Pre susreta sa američkim predsednikom - nemačka kancelarka sastala se sa
američkom potpredsednicom Kamalom Haris.
“Sa nemačkom kancelarkom Merkel razgovarala sam o brojnim temama. Razmatrale smo osnaživanje demokratskih institucija i transatlantskih odnosa, kao i odgovor na zajedničke izazove poput zdravstva i klime. Radiću na produbljivanju američko nemačkog partnerstva”, objavila je na društvenoj mreži Tviter američka potpredsednica Haris.
Kapčan: Merkel i Bajden - dve vizije međunarodnih odnosa
Nakon perioda izazitih tenzija između dve ključne NATO saveznice tokom administracije Donalda Trampa, odnosi Vašingtona i Berlina su znatno poboljšani.
Međutim, nekoliko važnih uzajamnih pitanja i dalje ostaju sporna, kaže za Glas Amerike Čarls Kapčan, bivši specijalni savetnik za Evropu Bele kuće.
Najveći razlaz proteklih nekoliko godina između dve strane Atlantika odnosio se se na sporni Nordstrim 2, gasovoda koji se gradi ispod Baltičkog mora od Rusije do Nemačke, odnosno obilazi sadašnji dotok tog energenta od Ukrajine do Evrope.
„Gasovod je bio izvor trenja između Sjedinjenih Država i Nemačke još od Obamine administracije. Obama se tome protivio, Trump se tome protivio, Bajden se tome protivio. U međuvremenu, izgrađeno je 94 odsto projekta i potom odlučeno da se ukinu američke sankcije na Nordstrim 2", kaže Kapčan.
Stoga će razgovor u Vašingtonu biti više fokusiran na to kako obezbediti da Ukrajina preko koje trenutno teče gas za Evropu, ne trpi finansijske posledice zbog spornog Nordstrima 2, dodaje on.
Prema Kapčanovom mišljenju glavna tema susreta u Beloj kući je vizija budućih transatlantskih odnosa.
“Ključno pitanje za Bajdena je kako Merkel vidi političku budućnost Evrope? Da li politička srednja linija može da se održi u Nemačkoj? U kom pravcu ide populizam u Italiji, Francuskoj? Merkel, s druge strane l želi da čuje Bajdenove procene o političkoj budućnosti Amerike. Kolike su šanse da ponovo dođe do Trampa ili 'trampizma u drugoj odeći', što je otuđilo Evropu i unelo neizvesnost u budućnost transatlantskih odnosa", smatra on.
Međutim, u geostrateškom smislu najteže pitanje ostaje Kina.
“Postoje teške i opipljive razlike u mišljenjima. Bajden se zalaže za stvaranje geopolitičku podelu između demokratija i autokratija u svetu. Za politiku prema Kini koja u mnogo većoj meri usmerena ka obuzdavanju umesto angažovanje sa Kinom", ukazuje američki stručnjak.
To nije ono što Nemci ili Evropljani žele, navodi Kapčan.
“Njih više zanima kako da se suprotstave pojedinačnim pretnjama od strane Kine, uključujući u sajber prostoru, u Južnom kineskom moru, postojećunelojalnu trgovinsku praksu i kršenje ljudskih prava, ali su protiv ‘bacanje knjige na Kinu", ukazuje bivši specijalni savetnik za Evropu Bele kuće.
U pogledu Rusije vlada veća transatlantska saglasnost, partneri su složni u suprotstavljanju ruskim sajber napadima i teritorijalnoj agresiji u Istočnoj Evropi, kao u pogledu nastojanja Vladimira Putina da dominira u područjima kao što je Zapadni Balkan.
Na tom planu, Kapčan predviđa relativno skoru posetu visokog američkog zvaničnika u region kao podsetnik na Bajdenovo dugotrajno zalaganje za punu zapadnu integracije tog nestabilnog evropskog prostora.
