Sjedinjene Države i Nemačka postigle su sporazum o odobravanju završetka gasovoda Severni tok 2, ruskog projekta distribucije gasa iz Rusije do evropskog kontinenta.
U zajedničkoj izjavi, Sjedinjene Države i Nemačka saopštile su da su se usaglasile o paketu mera, uključujući i moguće uvođenje sankcija protiv Rusije, čiji je cilj ublažavanje uticaja na ukrajinski budžet i nacionalnu bezbednost usled okončanja tog projekta, izvestio je Radio Slobodna Evropa.
„Ako Rusija pokuša da koristi energiju kao oružje ili nastavi vršenje agresivnih dela protiv Ukrajine, Nemačka će preduzeti korake i zalagati se za delotvorne mere na evropskom nivou, uključujući sankcije, kako bi ograničila mogućnosti ruskog izvoza u Evropu, uključujući gas i druge sektore", navodi se u saopštenju.
Takođe, Nemačka će imenovati specijalnog izaslanika za pregovore o desetogodišnjem produžetku sporazuma o tranzitu između Rusije i Ukrajine koji ističe 2024,navodi se u dokumentu.
Gasovod Severni tok 2 bio je i nedavna tema razgovora američkog predsednika Bajdena i nemačke kancelarke Angele Merkel tokom njene posete Vašingtonu.
Protivnici tog projekta, među kojima su najglasnije bile Sjedinjene Države, tvrde da podriva energetsku bezbednost Ukrajine i drugih država centralne i istočne Evrope.
Zvaničnici SAD smatrali su da će gasovod, kojim se godišnje prenosi 55 milijardi kubnih metara prirodnog gasa direktno iz Rusije u Nemačku preko Baltičkog mora, učiniti Evropu previše zavisnom od tog energenta ruskog snadbevača. Takođe, jedna od zamerki bila je bojazan da će zaobići Ukrajinu, koja se smatra saveznicom Zapada.
Očekuje se da će se administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena suočiti sa protivljenjem i kritikama Kongresa koji je donosio zakone o sankcijama kako bi zaustavio izgradnju tog projekta koji podržava zvanični Kremlj.
Sa druge strane, Rusija tvrdi da je poslovni poduhvat vredan 11 milijardi dolara, koji realizuje ruska državna energetska kompanija Gazprom, komercijalni projekat. Do sada mu se protivilo nekoliko prethodnih američkih administracija mu se protivilo.
Rusija je 2014. anektirala ukrajinsko poluostrvo Krim, što je procenjeno kao kršenje međunarodnog prava, zbog čega se ta zemlja našla na udaru sankcija zapadnih sila. U poslednjih sedam godina na istoku Ukrajine traju borbe između ukrajinskih oružanih snaga i proruskih separatista u kojima je stradalo više od 13.200 ljudi.
Početkom 2021. Rusija je rasporedila više od 100.000 vojnika u blizini granice sa Ukrajinom, što su američki zvaničnici ocenili kao zastrašivanje.
