"Zvuk alarma je zaglušujući", poručio je generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš u pisanoj izjavi kojom je ocenio navode izveštaja Međuvladinog panela o klimatskim promenama – tela Ujedinjenih nacija koje se bavi tim pitanjem.
Taj dokument Gutereš je označio poslednjim upozorenjem za čovečanstvo.
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija rekao je da novi izveštaj mora uticati na izbacivanje iz upotrebe uglja i fosilnih goriva - pozivajući razvijene zemlje sveta da počnu postepeno da prekidaju korišćenje elektrana na ugalj i preusmere subvencije za fosilna goriva u obnovljive izvore energije. Kao i da učetvorostruče solarne kapacitete i vetrenjača.
Takođe, sugerisao je i da bi trebalo utrostručiti ulaganja u obnovljivu energiju do 2030.
U izveštaju je ukazano da su klimatske promene nedvosmisleno uzrokovane ljudskim aktivnostima što je dovelo do postepenog zagrevanja Zemlje za nešto više od 1,1 stepeni Celzijusovih u odnosu na period XIX veka, jedan je od zaključaka izveštaja Međuvladinog panela o klimatskim promenama.
“Globalno zagrevanje sastavni je deo svakodnevnog života – ali je i dalje moguće sprečiti najgore efekte te pojave“, precizirano je u dokumentu objavljenom u ponedeljak.
"Decenijama smo znali da postoji globalno zagrijavanje, ali nam ovaj izveštaj pokazuje da su klimatske promjene rasprostranjene, brze, da se intenziviraju i da se bez presedana poslednjih više hiljada godina. Na primer, ovaj izveštaj nam govori da je svaka od protekle četiri decenije bila najtoplija od predindustrijskog perioda", upozorava Ko Beret potpredsednica Međuvladnog panela on klimatskim promenama.
Istakla je da je nesporno je da ljudske aktivnosti izazivaju klimatske promene.
"Potezi ljudi dovode do toga da su ekstremni klimatski događaji - među kojima su toplotni talasi, obilne kiše i suše - sve češći i žešći. Ono što je novo u ovom izveštaju je da sada možemo da više promjena na globalnom i regionalnom nivou pripišemo ljudskom uticaju", poručila je Beret u izjavi agenciji Asošijeted pres.
Takođe, u izveštaju se upozorava da će se, najverovatnije, za dvadeset godina dostići, ili čak nadmašiti, prag zagrevanja od 1,5 stepeni Celzijusa. Stručnjaci su predvideli da bi to moglo dovesti do nepovratnih promena kao što su topljenje glečera, porast nivoa mora i razorne poplave i suše širom sveta.
“Izveštaj šalje snažnu poruku da menjamo klimu na nepovratan način, da joj nanosimo toliku štetu za buduće generacije da će socio-ekonomski problem u budućnosti biti mnogo gori nego za vreme naše generacije", podvukao je Paolo Artakso, jedan od autora dokumenta UN.
Ipak, ukazano je da je moguće umanjiti uticaj takvih promena prelaskom sa fosilnih goriva, izvora emisije ugljenika koji izaziva efekat takozvane staklene bašte, koji podrazumeva da se toplota zadržava u Zemljinoj atmosferi umesto da budu puštena u svemir.
Izveštaj je podržalo 195 svetskih vlada i na taj dokument će biti usredsređena pažnja tokom predstojećeg samita Ujedinjenih nacija o klimi u Glazgovu. Susret se održava u novembru – a svrha je izrada globalne strategije za borbu protiv klimatskih promena.
