Iako su obučavane i opremane dve decenije, u šta je uloženo 83 milijarde dolara, avganistanske snage su kapitulirale brzo i potpuno, u nekim slučajevima i bez ispaljenog metka, što ukazuje da su glavni dobitnici američkih investicija - talibani. Osvojili su ne samo vlast, nego i američke zalihe oružja, municije, helikoptere i drugo.
Talibani su uspeli da dođu do moderne vojne opreme kada su, bez mnogo truda, pobedili avganistansku armiju koja nije branila gradove.
Američki vojni zvaničnik je u ponedeljak potvrdio da su talibani došli do "ogromne količine vojne opreme koju su SAD dale Avganistanu". Sve to je posledica loše procene jačine avganistanske vojske, kao i propusta američke vojske i obaveštajnih službi.
Neuspeh Amerike da napravi snažnu avganistansku armiju i policiju će verovatno biti proučavan u narednim godinama. Osnove su, međutim, jasne i ne liče na ono što se desilo u Iraku. Vojska je bila dobro i savremeno opremljena, ali nije imala volju da se bori.
"Ne možete sve da kupite novcem. Ne možete da kupite liderstvo", kazao je Džon Kirbi, portparol Pentagona.
Dag Lut, general u penziji koji je pomagao u izradi strategije za Avganistan u vreme Džordža Buša mlađeg i Baraka Obame, rekao je da su Avganistanci imali materijalne resurse, ali da su im falili nematerijalni.
"Princip rata je sledeći: moralni faktori dominiraju nad materijalnim. Moral, disciplina, vođstvo, povezanost unutar jedinica su mnogo važniji od broja trupa i opreme. Kao spoljni igrači, mi možemo da obezbedimo materijalne resurse, ali samo Avganistanci mogu nematerijalne".
Sa druge strane, talibani kojih ima manje, imaju manje sofisticiranu opremu i nemaju vazdušne snage, pokazali su se kao jači.
Američke obaveštajne službe su u velikoj meri potcenile njihovu superiornost. Čak ni kada je u aprilu predsednik SAD DŽo Bajden najavio povlačenje vojske, obaveštajne službe nisu predvidele da će talibani tako brzo osvojiti vlast.
"Da nam strategija nije bila zasnovana na nadi, shvatili biso da je brzo povlačenje vojske signal avganistanskoj armiji da je ostala sama", kaže Kris Miler koji je pred kraj Trampovog mandata bio v.d. sekretara za odbranu.
Stiven Bidl, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu Kolumbija i nekadašnji savetnik američkih komandanata u Avganistanu, kaže da je Bajdenova objava pokrenula kolaps.
"Problem sa američkim povlačenjem je taj što je svima poslat signal da je kraj. I pre objave Bajdena u aprilu, avganistanske snage su gubile protiv talibana, a kada su saznali da američki partneri idu kući, impuls da se predaju bez borbe se proširio kao požar".
Neuspesi, međutim, idu i dalje. SAD su pokušale da naprave kredibilnu vojsku dok su se borile sa talibanima, pokušavale su da naprave širu političku osnovu za formiranje vlade u Kabulu i da uspostave demokratiju u zemlji u kojoj dominira korupcija.
Godinama su vojni lideri SAD negirali probleme i insistirali na tome da će biti uspešni. Drugi su, pak, slutili kraj.
Kris Mejson, profesor na Vojnom koledžu strateških studija je 2015. godine napisao knjigu "Zašto avganistanske snage neće izdržati".
"Prosto rečeno, SAD su već dvaputa išle u istom pravcu: u Vijentamu i IRaku i nema razloga da se misli da će rezultati u Avganistanu biti drugačiji", pisao je Mejson.
Izgradnja avganistanske vojske je bila toliko zavisna od SAD da su vojnici čak i platu dobijali od Pentagona. Često je taj novac, kao i velike količine goriva, odlazio u ruke korumpiranih zvaničnika koji su pravili "vojnike duhove" kako bi prekrili nenamensko trošenje novca.
Otprilike, od 145 milijardi dolara koliko su SAD potrošile na ponovnu izgradnju Avganistana, 83 je išlo na vojsku i policiju. SAD su potrošile još 837 milijadi dolara na borbe u ratu koji je počeo oktobra 2001.
