Avganistanska kriza podelila je Balkan, a konkretno reč je o pitanju da li pomoći Sjedinjenim Državama i njenim naporima da od nove talibanske vlasti spasi Avganistance koji su tokom ranijih godina sarađivali sa Amerikom.
Reč je privremenom smeštaju hiljade Avganistanaca na Balkan dok im se ne odobre ulazne vize za SAD. Albanski premijer Edi Rama je najavio da je njegova zemlja spremna da primi do 3.000 avganistanskih izbeglica. Severna Makedonija je ponudila smeštaj za 450 Avganistanaca, a Kosovo za čak deset hiljada:
“Kod njih prvenstveno preovladava motiv da se dodvore Vašingtonu. Ja bih tu rekao da se radi o zemljama koje ne samo da žele da se približe Vašingtonu, Albanci naravno otvoreno govore da za njih ne postoji važniji spoljnopolitički partner od Vašingtona, ali isto tako kod njih postoji frustracija činjenicom da se na planu približavanje EU ništa ne dešava i ovo je način za njih da zaigraju na vašingtonsku kartu. Znači, to je računica kojom se ove tri zemlje vode”, kaže u razgovoru za Glas Amerike istraživač BCBP Vuk Vuksanović.
U ostalim zemljama regiona situacija je malo komplikovanija – Crna Gora ima unutrašnjih problema i ne očekuje se da preuzme neku veću obavezu, dok je Hrvatska porukom da može da primi samo 20 izbeglica iz Avganistana jasno stavila do znanja da se na nju ne računa previše.
Istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Vuk Vuksanović ističe da ni Srbija nije mnogo zainteresovana da pomogne Vašingtonu zbog procene da je to neizvestan poduhvat koji ne donosi preterane benefite Beogradu:
“Sve je to naravno primenjivo samo na osnovu jedne jedine magične reči. To je Kosovo. Naravno, dok god Kosovo dominira agendom i unutrašnje i spoljnopolitičkom agendom u Beogradu, srpska spoljna politika će nažalost uvek ovako biti neodređena i haotična. Jer mi smo videli čak i na osnovu primera ove zajedničke deklaracije SAD i EU, iako je možda ne treba ni preterano naglašavati, nije ona sudbonosna deklaracija, ali čak se i po takvim pitanjima kao što je potpisivanje jedne puke deklaracije dolazi stalno do lelujanja srpske spoljnopolitičke elite”, kaže Vuksanović.
Iako su srpsko-američkim odnosima mnogo važnija neka druga pitanja, poput slučaja braće Bitići, Kosova, vladavine prava ili odnosa Beograda prema Pekingu i Moskvi, razvoj događaja sa Avganistanom će “doprineti možda nekoj nelagodi ukoliko Bajdenova administracija zakljući da Beograd nije pouzdan igrač”, kaže Vuksanović.
Nakon povlačenja Amerike iz Avganistana bilo je za očekivati da druge zemlje iz tog regiona, pre svih Iran, Pakistan, Rusija i Kina pokažu interesovanje za taj prostor. “Sa stanovišta Kine to je bilo neizbežno, ali što se tiče same Srbije to će svakako da proizvede drugi tip posledica”, kaže Vuksanović i dodaje:
“Kao i po svakom pitanju, a naročito sada kada ima čak i razvijenije odnose sa Pekingom nego što ima sa Moskvom, Srbija će uvek razmišljati potencijalno o tome da li ćemo ovakvim postupkom možda vezano za Aganistan ili vezano za neki drugi teatar da naljutimo možda Peking. Znači i to će isto svakako biti faktor komplikacije za srpsku spoljnopolitičku službi i za njenu diplomatsku praksu”, zaključuje sagovornik Glasa Amerike.
