Upravljanje ekonomijom Avganistana bio bi težak zadatak za svakoga, zbog čega su ekonomisti i drugi stručnjaci ostali zaprepašćeni ove sedmice kada su lideri talibana u zemlji imenovali Mohamada Idrisa, relativno nepoznatu ličnost iz tog pokreta, za šefa centralne banke (Da Afghanistan).
Portparol Talibana Zabihulah Mudžahid rekao je na Tviteru da će se Idris "pozabaviti nadolazećim bankarskim pitanjima i problemima ljudi". Međutim, stručnjaci su rekli da nije jasno da li Idris ili neko od talibanskih rukovodilaca ceni ekonomsku opasnost sa kojom se zemlja sada suočava.
Adžmal Ahmadi, bivši guverner centralne banke, koji je pobjegao iz zemlje dan pre ulaska talibana u Kabul, rekao je za agenciju Blumberg da talibani nisu formulisali nikakav organizovani pristup bavljenju ekonomijom zemlje.
"Nikada nisu govorili o tome kakva će biti njihova ekonomska politika, kakav je njihov makroekonomski stav", rekao je on. "Takve vrste pitanja nikada nisu postavljane i ... nikada nisu razmatrane."
On je dodao: "Nikada nisam čuo za ekonomistu u njihovom timu."
Prepletene ekonomske krize
"Oni će imati problem u upravljanju ekonomijom", složio se Gul Maksud Sabit, koji je bio na više funkcija u avganistanskom Ministarstvu finansija, poslednje na poziciji zamenika ministra finansija za carine i prihode od 2013. do 2015. godine.
Sabit, koji je sada predavač na koledžu Eloni u Kaliforniji, rekao je za Glas Amerike da je to posebno tačno "ako imenuju ljude koji nemaju odgovarajuće veštine i stručnost".
Ono s čime se sada suočavaju talibani je složena mreža ekonomskih kriza koje bi mogle doći u interakciju i pogoršati se.
Novac od međunarodne pomoći, koji čini 75 odsto javne potrošnje u zemlji, presušio je, uključujući i ratu od 440 miliona dolara koja je ove sedmice dospela od Međunarodnog monetarnog fonda, a koju je ta institucija odbila da isplati talibanima. Ali to nije jedini izazov sa kojim se zemlja suočava.
Drugi glavni izvor sredstava, doznake od Avganistanaca koji žive i rade u inostranstvu, iznosio je u proseku skoro 800 miliona dolara godišnje pre nego što su talibani preuzeli vlast.
Međutim, dve najveće kompanije za transfer novca koje posluju u zemlji, Vestern junion i ManiGram internešenal, obustavile su poslovanje u Avganistanu, prekinuvši i taj izvor sredstava.
Situaciju dodatno komplikuje i to što su strane vlade i nevladine organizacije koje sada beže iz Avganistana zapošljavale više hiljada lokalnog stanovništva i kupovale robu i usluge. Njihov nestanak blokira još jedan put kojim je novac dolazio u avganistansku ekonomiju.
Očekuje se valutna kriza
Banke, koje su u velikoj meri zatvorene otkad su talibani preuzeli vlast, polako počinju da se otvaraju, dok u tom trenutku Avganistanci žure da novac koji drže u lokalnoj valuti, avganis, pretvore u američke dolare. Ovo snižava vrednost avganisa i podiže cene svakodnevnih potrepština.
U godinama pre nego što su kontrolu nad zemljom preuzeli talibani, avganistanska centralna banka uspela je pažljivo koreografiranim plesom na tržištima valuta da održi avganisa stabilnim.
Svake nedelje banka bi na aukciji prodala oko 20 miliona američkih dolara u gotovini. Cilj je bio stvoriti javno razumevanje o tome koliko avganis vredi u odnosu na dolar. Pošto su Avganistanci shvatili da se papirni novac njihove zemlje može pouzdano zameniti za dolare po predvidljivom kursu, avganis je zadržavao stabilnu vrednost.
Uticaj na trgovinu
Stalan priliv dolara u avganistansku ekonomiju takođe je omogućio trgovcima koji su uvozili robu iz inostranstva da namire svoju kupovinu u dolarima, jer mnogi njihovi dobavljači nisu bili spremni da prihvate avganise kao sredstvo plaćanja.
Sada su, međutim, prestale isporuke fizičkih američkih dolara koje su pomogle da se afganistanska ekonomija okreće, a rezultati su, rekao je Sabit, predvidljivi.
"Mnogi ljudi će početi da pretvaraju svoje avganise u dolare što je pre moguće jer znaju da će vrednosti avganisa značajno oslabiti, a zatim će se držati dolara", rekao je on.
Dolare koji su preostali u opticaju verovatno će skupiti trgovci kojima su potrebni za plaćanje stranim dobavljačima, čime će se dodatno smanjiti ponuda i smanjiti vrednost avganisa. I na kraju, ljudi koji drže dolare biće primorani da ih potroše, rekao je Sabit.
Smanjeni vladini prihodi
"Mislim da će dolari uglavnom nestati sa tržišta", rekao je Sabit. "A onda će i to uticati na trgovinu, jer banke neće imati toliko novca, u dolarima, za međunarodno plaćanje u ime trgovaca".
Većina prihoda Talibana, sada kada je grupa preuzela zemlju, dolaziće od poreza i carina. Međutim, s toliko stranog novca koji je iznenada nestao iz zemlje, oporezivati će se daleko manje ekonomske aktivnosti. A kako inflacija raste i dolari nestaju iz opticaja, uvoz će takođe verovatno drastično opadati.
"Sve u svemu, mislim da će i prihodi od carine i poreza za njih značajno pasti", rekao je Sabit. "I to je jedini izvor koji će za sada imati."
"Podsticaj za saradnju"
Jedna promenjilva koja bi mogla da ublaži neke probleme sa kojima se suočava Avganistan je konačni oblik nove vlade te zemlje. Talibani su se sastajali sa nekim zvaničnicima bivše vlade, a bilo je i naznaka da je grupa zainteresovana za neku vrstu aranžmana o podeli vlasti koji bi mogao omogućiti stranim državama da priznaju vođstvo zemlje kao legitimno.
Međunarodno priznanje moglo bi ponovo da pokrene deo dotoka pomoći u Avganistan i moglo bi da pruži Vestern junionu i ManiGramu i drugim kompanijama dovoljno udobnosti za nastavak rada u toj zemlji.
"Ulozi su veliki, ali činjenica da su ulozi veliki za ovu novu vladu razlog je za optimizam, jer im daje podstrek za saradnju", rekao je Deril Meklaud, profesor ekonomije na Univerzitetu Fordham koji je proučavao ekonomiju u krizama.
"Potencijalni troškovi prilagođavanja su visoki, pa je veća verovatnoća da će vlada pokušati da sarađuje i čini stvari da ne bude izbačena iz zajednice nacija
Obični ljudi pate
Neki stručnjaci pozivaju međunarodnu zajednicu da se suzdrži od kaznenih akcija ako talibani ne mogu da osiguraju široko priznanje.
"Mislim da bi bilo veoma važno da svet prepozna potrebe i patnje ljudi kada uvode sankcije zemlji", rekao je Sabit.
"Razumem politički aspekt toga. I razumem pritisak koji žele da primene na talibane", rekao je on. "Ali ova borba između međunarodne zajednice i talibana - ovaj ekonomski rat - uticaće na obične ljude."
