Predsednica Specijalizovanih veća Kosova Ekaterina Trendafilova kaže u ekskluzivnom intervjuu za Glas Amerike da očekuje da će pravda biti sprovedena i da niko neće biti razočaran radom Specijalizovanih veća. Ona je kazala da od tužilaštva zavisi da li će se baviti i slučajevima koji nisu deo izveštaja Parlamentarne Skupštine Saveta Evrope.
Glas Amerike: Šest godina posle osnivanja Specijalizovanih veća Kosova počinje i prvo suđenje - kako je najavljeno - ovog meseca. Koliko će se čekati na prve presude ovih veća sa sedištem u Hagu, ako smo na početak suđenja čekali šest godina?
Trendafilova: Pre svega zahvaljujem vam se, gospodine Ničiću, na pozivu. Ovo je prvi sastanak koji održavam odmah pošto sam stigla na aerodrom. Drago mi je i pokušaću da odgovorim što je bolje moguće na vaša pitanja. Dakle, sada što ste tiče prvog pitanja koje ste mi postavili, trajanja i koliko će biti potrebno vremena dok ne dobijemo konačnu presudu. Svakako da je to pitanje na koje ne mogu specifično da odgovorim usled činjenice da to zavisi od specifičnosti samog postupka. Zavisi takođe i od niza činilaca. Četiri predmeta koja su pred Specijalizovanim većima su u različitim etapama postupka i mnogo se razlikuju.
Na primer, od četiri predmeta imamo dva predmeta koja su preneta od strane sudija za prethodni postupak na suđenje, imamo dva sudska veća i prvi predmet protiv gospodina Mustafe će započeti 15. septembra. Nadam se da će uskoro i drugi predmet protiv gospodina Gucatija i Haradinaja takođe otpočeti sa drugim većem. Ostala dva predmeta su i dalje u etapi prethodnog postupka. Predmet protiv gospode Tačija, Veseljija, Seljimija i Krasnićija je obiman, ima deset tačaka zločina protiv čovečnosti, ratnih zločina, tako da niko ne može sa sigurnošću reći koliko će to trajati.
Još jednu stvar da dodam - kada su sudije Specijalizovanih veća Kosova u martu 2017. diskutovali, većali i usvojili Pravilnik o postupku i dokazima, koji je nešto što je slično Krivičnom zakonu, jedan od ključnih načela na osnovu kojih smo izgradili pravilnik je princip ekspeditivnosti. Dakle, pokušavamo da budemo efikasni, pravični, sigurni i bezbedni u postupcima, ali takođe i ekspeditivni, jer ćemo time ispuniti očekivanja ljudi. Takođe će to biti pravično za sve koji budu optuženi da im se obezbedi mogućnost suđenja u dogledno vreme.
Glas Amerike: U kojoj meri sarađujete sa institucijama Kosova i koliko ste zadovoljni saradnjom sa tim institucijama?
Trendafilova: Zakon o Specijalizovanim većima i Specijalizovanom tužilaštvu, koji je usvojen 2015. godine, propisuje saradnju sa Specijalizovanim većima za sve subjekte, državne zvaničnike, organizacije, građane. Stoga, mora se ispoštovati svaki sudski nalog i odmah se treba postupiti po izvršenju istog.
Dakle, do sada svakako da ne mogu da govorim u ime Specijalizovanog tužioca, jer su oni potpuno nezavisna institucija od nas i Specijalizovana veća uključujući i predsednika, položaja koji ja držim, mi nemamo saznanja o saradnji sa Specijalizovanim tužiocem, ali ipak ono što je opšte javno znanje i ono što svi mi znamo, a posebno ja znam, jeste da smo do sada imali veoma dobru saradnju sa kosovskom policijom, koja je podržavala napore u hapšenju i predaji tih koji su dovedeni u pritvorsku jedinicu u Hagu.
Takođe tokom dozvole posete gospodinu Veseljiju iz humanitarnih razloga kada mu je omogućeno da poseti oca dok mu je otac bio bolestan i prilikom smrti njegovog oca, kosovska policija je bila veoma efikasna u pružanju podrške.
Svakako da znate da poslednja tačka je ta da imamo sistem za pravnu pomoć Specijalizovanih veća Kosova gde oni koji nemaju mogućnosti da sami plate svoje zastupnike, njima se može obezbediti finansijska podrška od strane Specijalizovanih veća Kosova. Sekretar suda, koji je nadležan za taj sistem pravne pomoći, mora da dobije informacije većinom od kosovskih organa u vezi sa računom, imovinom i tako dalje, kako bi naša finansijska istraga mogla da utvrdi da li osoba ima pravo i da li ispunjava uslove i da li joj se može ponuditi delimična ili potpuna podrška. To je naše dosadašnje iskustvo.
Glas Amerike: Da li na bilo koji način imate saradnju sa institucijama Republike Srbije? Ako da, na čemu se zasniva?
Trendafilova: Da, u stvari Srbija spada pod kategoriju takozvanih trećih država, koje nisu ni članice Evropske unije, niti države kontributori. Iz niza različitih razloga, Specijalizovana veća Kosova mogu da sklope aranžmane sa trećim državama. Na primer, postoji odredba u pravilu 208, na osnovu kojeg stoji da sudije mogu tražiti informacije koje su neophodne za njihove predmete. Takođe i odbrana kao i zastupnik žrtava takođe mogu da se pozovu na potrebu saradnje sa trećim državama uključujući i Srbiju ako postoji potreba za informacijama koje su od suštinskog značaja za njihove predmete.
Trenutno nisam upoznata sa tim da li su do sada sudije primenile ovu odredbu. Takođe postoje i druge odredbe u zakonu koje je usvojila Skupština Kosova 2015, ali to je ono što predviđa zakon kao i Pravilnik o postupku i dokazima, tako da verujem da ukoliko to bude neophodno u nekom konkretnom predmetu, panel ili sudije se neće ustručavati da ispune zahteve odbrane i žrtava.
Glas Amerike: Da li će se Specijalizovana veća baviti slučajevima koji se povezuju samo sa navodima Dika Martija, odnosno koji su predmet izveštaja Parlamentarne Skupštine Saveta Evrope ili i nekim drugim?
Trendafilova: U stvari ovo pitanje bi trebalo postaviti… ja nisam lice koje voli da prebacuje pitanje nekom drugom, ali to je ipak stvarnost i ovo pitanje treba postaviti specijalizovanom tužiocu i znamo da ovo nije izuzetak svih sistema, bilo to domaćih, međunarodnih ili internacionalizovanih. Znači pokretač svega je tužilac i u našem slučaju zavisi od tužioca da li će tužilac da dalje istražuje. Svakako da moramo imati u vidu član 1. našeg zakona na osnovu kojeg stoji da zločin protiv čovečnosti i ratni zločin i drugi zločini koji su predviđeni kosovskim zakonom spadaju pod predmetnu materiju jurisdikcije koji su povezani sa izveštajem Saveta Evrope, a koji je usvojila Skupština 7. januara 2011. godine. Koja će biti namera tužilaca? Do sada smo videli šta su istraživali, u budućim predmetima ne znam uopšte šta će i da li će biti drugih predmeta i koliko će daleko otići.
Glas Amerike: Pojedinim slučajevima zločina na Kosovu bavio se i Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju. Međutim, taj sud nije doneo pravdu za većinu žrtava, kao što to nisu uradili ni sudovi na Kosovu pod patronatom, da tako kažem UNMIK-a i EULEKS-a, na primer. Zašto verovati Specijalizovanim većima Kosova kad je pravda u pitanju?
Trendafilova: Moram reći da to što vi kažete jeste validno pitanje. Međutim, pre svega, sve ove različite institucije su funkcionisale na osnovu svojih mandata i oni su sproveli određene sudske istrage i sudske postupke koji su u stvari bili u skladu sa njihovim mandatima. Naravno, ja nisam političarka, niti sam bila uključena u uspostavljanje ove institucije. Sve ovo su bile političke odluke koje su političari doneli. Ja sam se samo prijavila za ovaj položaj da budem sudija i predsednica na određeni vremenski period i svakako da moram da osiguram da sudije Specijalizovanog veća Kosova budu izuzetno posvećene da ispune mandat koji je posvećen Specijalizovanim većima do samog kraja i mogu da vam garantujem njihove napore i naporan rad u brzini kojom su obavljali svoj posao do sada.
"Tači ima pravo da traži moje izuzeće, ali pravna osnova nije bila odgovarajuća"
Glas Amerike: Hašim Tači je tražio vaše izuzeće. Šta kažete na to, vaš komentar?
Trendafilova: Dobro, to je pravo svakoga ko je osumnjičen i optužen pred Specijalizovanim većima Kosova. Gospodin Tači se pozvao na određene odredbe koje su primenljive. Da li je ispoštovana pravna osnova? Vi znate da sam donela odluku da ne prihvatim ovaj zahtev za izuzeće, jer pravna osnova nije bila odgovarajuća, ali on svakako ima pravo, puno pravo, svi imaju i moramo da znamo šta je propisano zakonom. Nije samo radi toga da su slova na papiru nego moramo dokazati da ono čime se bavimo u našem svakodnevnom pravnom radu, da odražava namere onih koji su napisali propise. I mi smo napisali propise u to vreme, osim tog zakona koji su poslanici doneli na Kosovu.
Na primer, sudija za prethodni postupak se bavio svim predmetima tokom te prethodne etape postupka, kako bi se omogućila predvidljivost svim stranama koje na jedan ili drugi način mogu da se pojave pred Specijalizovanim većima Kosova u različitim statusima postupka. Zatim se sećam koliko su sudije bile posvećene prilikom usvajanja Pravilnika o postupku i dokazima koje smo usvojili za jedan mesec i nedelju dana nakon što su sve te sudije imenovane za međunarodne sudije, tokom trodnevnog plenarnog zasedanja. Tako da je to bio veoma naporan rad vođen najboljim namerama da bi se pronašao najbolji model donošenja odluka i sudskog rada. Verujem da ono što je u suštini ukorenjeno kao načelo u naš pravni okvir ide u smeru…
I kad vidim motivaciju kod sudija, kad vidim posvećenost osoblja za pravnu podršku, kao i osoblja sekretarijata, verujem... i ne treba me nikako smatrati naivnim, nadam se da niko neće biti razočaran našim radom. Mi ćemo obezbediti sigurne, bezbedne, pravične i nepristrastne postupke i nadam se da će pravda biti sprovedena. Naravno, kada kažem pravda to mogu biti osuđujuće, kao i oslobađajuće presude.
Glas Amerike: Dobro, da li se zna koliko će trajati procesi koje vodi i koje će voditi ubuduće Specijalizovana veća Kosova, odnosno imaju li veća neki rok postojanja, ograničeno vreme, da ne kažem rok trajanja?
Trendafilova: Dakle, dozvolite mi da kažem što se tiče kraja istraga i postupaka koji proističu iz toga, svakako da se mi vodimo prema onome što se odražava u razmeni pisama između Evropske unije i Kosova, gde je jasno utvrđeno da kraj istrage i postupaka koji proističu iz tih istraga moraju da se okončaju kada Kosovo bude obavešteno od strane Evropskog veća o okončanju svih ovih postupaka.
Svakako i ovde bih takođe želela da se još jednom pozovem na motivaciju sudija. Kašnjenja u krivičnim postupcima je nešto čime se bave svi domaći sistemi, a takođe i na međunarodnom nivou. Mi smo uvek imali u vidu tu zabrinutost svakog običnog građanina i na Kosovu, i u svim zemljama u regionu, i u mojoj zemlji svakako, takođe. Zato smo na primer uveli neke veoma striktne rokove.
Daću vam dva primera. Ako strana nije zadovoljna načinom kako je sudija za prethodni postupak postupao u vezi sa određenim pitanjem i traži mogućnost da se žali na odluku i ako to nije odlučeno od strane sudije za prethodni postupak za nedelju dana onda se to smatra da je dozvoljeno i odobreno. Dok, recimo u drugim institucijama u kojima sam ja radila, ponekad je, na primer, u Međunarodnom krivičnom sudu, to trajalo 10 meseci ili godinu, naravno zbog obimnog rada rad koji je bio pred većima, ali opet to nisu bile dobre prakse.
Takođe što se tiče konačne presude i donošenja iste, ponekad je stvarno potrebno mnogo vremena, ali ovde mi smo uveli rok od tri meseca. Posle ova tri meseca, jer svakako da moramo biti realni, neki od predmeta mogu biti veoma, veoma složeni sa mnogo dokaza i valjano bavljenje tim dokazima i obezbeđivanje pravde iziskuju produženje ponekada. Stoga ova tri meseca se mogu produžiti za još dva i u izuzetnim okolnostima i iznad toga. Ali morate imati u vidu da kako bi tražili izuzetno produženje veće mora doneti javnu odluku gde svi razlozi za produženje nakon ova tri meseca, zatim ta dodatna dva meseca, ukupno 5 meseci, moraju biti obrazloženi veoma, veoma dobro, inače u suprotnom će biti kritičnih komentara i kritične ocene u pogledu sudija i poštovanja principa ekspeditivnosti.
Zaštita svedoka
Glas Amerike: U nekim ranijim sudskim procesima neki svedoci su gubili život na misteriozan način i iznenada, da li Specijalizovana veća Kosova mogu u potpunosti da zaštite i svedoke i žrtve i na kraju krajeva svoje osoblje sudije, tužioce?
Ekaterina Trendafilova: Gospodine Ničiću, kao što sam vam rekla, postoji specijalna jedinica u okviru sekretarijata koja se svakodnevno bavi pitanjem svedoka i svakako da mi pratimo sve šta se dešavalo u prošlosti. Možda, i to je samo moje nagađanje, ali moram navesti da nisam bila uključena u osnivanje naše institucije, ali verujem da su ovo imali u vidu i predsednik Kosova i visoki komesar EU kada su u razmeni pisama odlučili da se osetljivi postupci, ispitivanja svedoka i osetljivi dokumenti premeste van Kosova. Takođe da će sudska veća biti izmeštena van Kosova… možda su oni mislili o tome tokom potpisivanja ovih sporazuma i kada su ratifikovani u Skupštini Kosova, nakon toga su doneti i amandmani i donet zakon, kako bi svedoci bili dalje od mesta gde su se ti zločini navodno desili.
Glas Amerike: Dobro, a šta je po vama bio cilj objavljivanja navodnih dokumenata Specijalizovanih veća Kosova, sa imenima navodnih svedoka i drugih osoba, koja su objavili predstavnici veterana Oslobodilačke vojske Kosova ovde na Kosovu?
Trendafilova: Kako je došlo do toga ja to ne znam. To je bilo u etapi kada su predmeti bili kod tužioca i tužilac je nadležan da obavlja svoj posao kako bi ustanovili šta se desilo. Šta je tužilac uradio nije poznato javnosti. Nažalost, to se desilo, ali to je nešto o čemu smo svi mi čitali u javnim izjavama specijalnog tužioca da se kancelarija obratila svedocima i da je kancelarija postupila na odgovarajući način. Time su smatrali da su odgovorili na sve zabrinutosti koje su mogle da se odnose na sigurnost i bezbednost njih i njihovih porodica. I u ovom slučaju u ime veća moram reći da će sudije sada preuzeti odgovornost čim predmeti budu pred releventnim većima i sudije se neće ustručavati da preduzmu bilo kakve zaštitne mere i naš pravni okvir predviđa korišćenje pseudonima, redigovanje imena svedoka, zatim zatvorene i privatne sesije iako je načelo saslušanja takvo da su sva saslušanja javna kako bi svi bili informisani i obavešteni. Takođe i premeštanje svedoka, a takođe u okviru sekretarijata, a nas sekretar je veoma posvećen....
Glas Amerike: Da, ali pitao sam vas šta zapravo šta je bio cilj objavljivanja tih dokumenata i jel utvrđena autentičnost...
Trendafilova: To ne znam. To ne znam. Ne znam nameru tih koji su objavili, možemo samo da spekulišemo. Može biti niz različitih spekulacija. Može biti kako bi pokazali svedocima da su poznati ili da tužilaštvo ne radi svoj posao, ali to su stvarno samo spekulacije. Stvarno ne znam namere.
Glas Amerike: A jel utvrđena autentičnost tih dokumenata?
Trendafilova: Videćemo sada tokom suđenja koje će uskoro započeti. Rekla sam da prvi predmet počinje 15. septembra, možda do kraja septembra počne i drugi predmet protiv gospodina Gucatija i gospodina Hardinaja i tada ćemo svi mi uključujuči i vas, a i mene saznati koji će biti nalazi sudskog veća. Što se tiče namera ne znam i svakako predsednica ima samo administrativnu funkciju koja se okončava imenovanjem sudija u veću, ali predsednica ne može uticati na nezavisan rad veća. Kao sudija, nikada nikome nisam dozvolila da se neko meša u moj rad, niti ja mogu to uraditi mojim kolegama, niti ću to prihvatiti.
Glas Amerike: Šta su najveći izazovi Specijalizovanih veća Kosova?
Trendafilova: Ne mogu reći da se suočavamo sa izazovima, jer ono što se dešava je deo sudskog rada i svi mi smo naviknuti na to. Ali moram reći da ono što imamo u mislima kao jednu od glavnih odgovornosti je zaštita svedoka. Od izuzetnog značaja je da svedoci budu zaštićeni, jer tokom jednog drugog sastanka sa jednim od vaših kolega novinara ja sam iznela jednu poentu koju ću i sada da iznesem. Čak i najbolje sudske odluke nisu vredne ako budu donesene nauštrb nečijeg života ili sigurnosti ili bezbednosti. Stoga bilo ko, ko je sarađivao sa Specijalizovanim većima, ne samo svedoci, već i svi oni koji su članovi njihovih porodica, koji su davali informacije, a zatim nisu pozvani da se pojave u sudu kao svedoci tokom i posle suđenja, o njima će se lepo starati i verujem da je to što svi mi imamo na umu. I tokom zabrinjavajućeg perioda kada su imena određenih svedoka navodno objavljena…
Takođe, i u tom smislu sam apsolutno sigurna, ono što želimo da postignemo jeste da narod i ljudi ovde u regionu i na Kosovu imaju poverenja u nas, jer smo se zakleli da ćemo nezavisno raditi svoj posao, nepristrasno i savesno. Sudije na listi su profesionalci najvišeg kalibra sa najvećim integritetom i niko neće kompromitovati svoj ugled i ne uložiti sve napore da učini sve da veruju da je ovo pravična ustanova, to je ono što je u našim mislima i to je ono čemu težimo, da postignemo.
Glas Amerike: Hoćete li se sastati možda sa nekim političarima sad tokom vašeg boravka na Kosovu, sa predsednicom, premijerom možda? Čini mi se da se niste sastali sa njima do sada.
Trendafilova: Ne. Dakle još jednom ću ponoviti. Ja nisam političarka. Političari iziskuju dodatno obrazovanje, mi smo samo sudije, mi radimo na osnovu zakona, bavimo se pravnim pitanjima i jedini političar sa kojim sam se srela tokom moje posete krajem 2017. godine je bio tadašnji ministar pravde, jer Ministarstvo pravde je kanal komunikacije između Specijalizovanih veća Kosova i organa odavde na Kosovu i opet ću se sastati sa sadašnjom ministarkom pravde sa kojom sam se već sretala tokom njenih raznih poseta Hagu. Dakle ona je jedina osoba sa kojom ću se sastati samo zato što nemam nikakvih poslova sa političarima.
Glas Amerike: Jel ste imali neki poziv od strane nekog političara da se sretnete možda?
Trendafilova: Nikada, nikada. I čvrsto se držim toga. Vidite, mi smo stvarno izgradili našu reputaciju tokom svih tih godina iskustva i čak ako bi političari imali namere oni bi znali s kim će se sastati i stoga nije bilo nikakvih pokušaja nikada što se mene tiče, u mom profesionalnom životu.
Glas Amerike: Na samom kraju, koji je Vaš cilj posete Kosovu imaćete i brojne sastanke sa medijima, civilnim društvom?
Trendafilova: Da. Gospodine Ničiću, želela sam da dođem na Kosovo mnogo ranije, pandemija me je sprečila da to uradim prošle godine i da budem iskrena stvarno volim da se srećem sa novinarima i svima onima koji su zainteresovani za rad Specijalizovanih veća Kosova, ali to je bila moja namera tokom prve posete i sada je moja namera isto da se sretnem sa običnim ljudima. Želim da odgovorim na sva njihova pitanja, jer sve što radimo je iskreno i istinito. Postojala je ideja da se opet odloži imajući u vidu situaciju sa četvrtim talasom pandemije, ali smo ipak odlučili, jer pandemija može da se nastavi dugo godina, odlučili smo da dođem, uzimajući u obzir taj rizik da se možda zarazim Kovidom, ali moramo se sastati sa ljudima, običnim ljudima najviše. Nemojte se vređati, ja govorim iskreno, takva sam.
Glas Amerike: Gospođo Trendafilova, hvala vam što ste govorili za Glas Amerike.
Trendafilova: Hvala i vama, bilo mi je zadovoljstvo. Nadam se da sam uspela da odgovorim na makar neka od vaših pitanja, gospodine Ničiću.
