Amerika obeležava 20. godišnjicu napada 11. septembra, dok predsednik Džo Bajden obilazi sve tri lokacije gde su se dogodili najteži teroristički napadi u savremenoj istoriji. Predsednik je odlučio da ne drži govore, ali su drugi američki lideri uputili snažnu poruku o potrebi za jedinstvom kakvo je obeležilo dane posle 11. septembra 2001.
Komemoracija na mestu Svetskog trgovinskog centra u Njujorku počela je zvonjavom zvona i minutom ćutanja, tačno 20 godina posle početka najsmrtonosnijeg terorističkog napada na američkom tlu.
Predsednik Džo Bajden, bivši predsednici Barak Obama i Bil Klinton, bivša državna sekretarka Hilari Klinton, članovi Kongresa i drugi zvaničnici zajedno sa velikim brojem rođaka žrtava posetili su memorijalni trg u Njujorku - spomenik podignut na mestu gde su se urušile kule bliznakinje Svetskog trgovinskog centra, u koje su udarila dva oteta aviona.
U 8:46 minuta minutom ćutanja obeležili su trenutak udara prvog aviona, a rođaci poginulih čitali su imena 2.977 žrtava, što je tradicija njujorške komemoracije.
Majk Lou, čija je ćerka bila stjuardesa na avionu koji je udario u severnu kulu Svetskog trgovinskog centra, opisao je "neverovatnu tugu", koju njegova porodica oseća proteklih dvadeset godina.
"Dok čitamo imena onih koje smo izgubili, sećam se tog užasnog dana kada se činilo da se oblak zla spustio na naš svet, ali je to takođe bilo vreme kada su mnogi daleko prevazišli ono što čine u svakodnevnom životu, da bi pomogli drugima", rekao je.
Orkestar njujorške policije svirao je staru američku folk pesmu "Hard Times Come Again No More", dok je rok zvezda Brus Springstin izveo akustičnu verziju pesme "I'll See You in My Dreams". Ceremoniji je prisustvovao i Rudi Đulijani, koji je bio gradonačelnik u vreme napada, ali nije došao bivši predsednik Donald Tramp.
Komemoracije se održavaju i na dve druge lokacije gde su teroristi 11. septembra oborili otete avione - u Pentagonu i u polju blizu Šenksvila u Pensilvaniji.
Bajden će odati poštu žrtvama na sve tri lokacije, a bivši predsednik Džordž Buš mlađi govorio je na ceremoniji u Pensilvaniji.
Američki predsednici često putuju na jednu od tri mesta napada, ali nije uobičajeno da posete sve tri. "Predsednik je smatrao da je važno da poseti svako od ta tri mesta da oda poštu izbubljenim životima i žrtvama koje su podnete tog dana", izjavila je u petak Džen Psaki, portparolka Bele kuće.
Prema planu komemoracija, predsednik Bajden neće držati govor ni na jednoj od lokacija terorističkih napada 11. septembra. Umesto toga, u petak je objavljen video snimak u kome je pozvao naciju na zaceljenje i promišljanje.
“Jedinstvo nas čini onim što smo - Amerikom u svom najboljem svetlu. Za mene je to najznačajnija pouka 11. septembra. Kada smo bili u najtežem trenutku - učinili smo sve što nas čini ljudima. U borbi za dušu Amerike –- jedinstvo je naša najveća snaga”, rekao je Bajden u video poruci.
Bivši predsednik Donald Tramp najavio je da će biti u Njujorku, ali nije prisustvovao zvaničnoj komemoraciji.Umesto toga je nenajavljeno obišao njujorške policajce i vatrogasce u jednoj stanici. U subotu uveče, biće komentator boks meča na Floridi.
Kako prenosi televizija Foks, bivši predsednik je objavio video snimak u kome je odao počast Amerikancima poginulim 11. septembra, dok je ujedno kritikovao rad aktuelnog predsednika Bajdena i njegovo rukovođenje povlačenjem iz Avganistana.
Komemoracija u Pentagonu
U Pentagonu, sedištu američke vojske, američka zastava je razvijena na zapadnoj strani, gde je avion udario u zgradu u 9:37 minuta.
"Naša je dužnost da se sećamo, i dužnost je da branimo našu demokratiju", poručio je sekretar za odbranu Lojd Ostin. On je izjavio da se danas pripadnici američke vojske sećaju "ne samo palih kolega, nego i misije koju smo delili." Dodao je da je skoro četvrtina građana koje američka vojska danas brani rođena posle napada 11. septembra, uključujući i neke od 13 američkih vojnika nastradalih u nedavnom napadu u Avganistanu.
"Ne možemo znati šta će doneti narednih 20 godina, ne možemo znati kakve nove opasnosti nose. Ali znamo da će Amerika uvek biti lider", zaključio je Ostin.
U Pentagonu je održana i privatna ceremonija u čast 184 ljudi koji su izgubili život na tom mestu.
Počast žrtvama sa Junajtedovog leta 93
Žrtvama i herojima leta 93 odata je počast na ceremoniji na mestu gde se četvrti oteti avion srušio u polje 11. septembra 2001, nakon što su putnici pokušali da povrate kontrolu nad avionom od terorista. Poginulo je svih 40 putnika i članova posade. Komemoraciji su prisustvovali potpredsednica Kamala Haris, bivši predsednik Džordž Buš i guverner Pensilvanije Tom Vulf a svi su u svojim govorima pozvali Amerikance na jedinstvo kakvo je definisalo dane posle napada.
“U danima posle 11. septembra 2001, svi smo se podsetili da je jedinstvo moguće u Americi", poručila je potpredsedica Kamala Haris. “Takođe smo se podsetili da je jedinstvo - imperativ u Americi. Ono je od ključnog značaja za naš zajednički prosperitet, našu nacionalnu bezbednost i status u svetu."
Bivši predsednik Džordž Buš mlađi takođe je pozvao zemlju na jedinstvo u vreme sve većih političkih podela i govorio o pretnji domaćeg terorizma. “Vidimo sve više dokaza da opasnosti za našu zemlju mogu da dođu ne samo iz stranih zemalja nego i od nasilja unutar zemlje”, rekao je Buš. “Postoje određena preklapanja izmešu nasilnih ekstremista u inostranstvu i nasilnih ekstremista kod kuće, oni su deca istog, lošeg duha i naša je trajna dužnost da im se suprotstavimo.”
"Ova priča i ovo mesto nas svakog dana podsećaju na to šta znači biti Amerikanac", poručio je guverner Vulf, demokrata. "U teška vremena, mi, Amerikanci, se ujedinjujemo, tešimo jedni druge, štitimo jedni druge i ustajemo jedni za druge. Ovaj spomenik je moćni podsetnik na to šta smo izgubili ali i moćni podsetnik na snagu američkog duha."
Predsednik Bajden je sa suprugom Džil odao počast žrtvama i ispred volonterske vatrogasne stanice u Šenksvilu, posle posete obližnjem spomeniku i nacionalnom parku na mestu gde se avion srušio. Bajden je više puta posetio ovu vatrogasnu stanicu u godinama posle 2001.
Širom zemlje se održavaju druge ceremonije - od polaganja venaca u Portlendu u Mejnu do parade vatrogasnih kola u Guamu.
Užasi 11. septembra 2001. trajali su nešto manje od 102 minuta. Tog dana, 2.996 ljudi je ubijeno u najtežem terorističkom napadu u modernoj istoriji.
Usledilo je 19 godina, 10 meseci, tri nedelje i dva dana rata u Avganistanu, gde je prema podacima Pentagona poginulo najmanje 2.325 američkih vojnika. Niko ne zna tačan broj poginulih civila.
Prošlog meseca, brojne porodice žrtava 11. septembra pozvale su Bajdena da preskoči komemoraciju dvadesetogodišnjice napada ako ne deklasifikuje dokumenta koja, prema njihovim rečima, pokazuju da su lideri Saudijske Arabije podržali napade, prenosi agencija Rojters. Prošle nedelje, predsednik je naložio Sekretarijatu za pravosuđe da obavi reviziju dokumenata iz FBI-jeve istrage napada, kako bi bili deklasifikovani i objavljeni.
U pisanju izveštaja korišćeni su i podaci agencija Asošijeted pres i Rojters.
