Sjedinjene Države posvećene su podršci ulaganju u privatni sektor i ekonomskom razvoju u Srbiji, na Kosovu i širem regionu, navodi se u odgovoru Američke korporacije za međunarodno razvojno finansiranje (DFC) na upit Glasa Amerike.
“DFC nastavlja da sarađuje sa vladama na promociji ekonomskih mogućnosti u regionu”, ukazao je za Glas Amerike neimenovani portparol te organizacije.
Reč je o nezavisnoj agenciji američke vlade osnovanoj decembra 2019, spajanjem Prekomorske privatne investicione korporacije i Uprave za razvojne kredite (DCA) koja je bila deo Američke agencije za razvoj (USAID).
Vašingtonski sporazum
Vašingtonski sporazum potpisan je nakon dvodnevnih razgovora najviših predstavnika delegacija Kosova i Srbije u američkoj prestonici 3. i 4. septembra 2020.
Bivši američki predsednik Donald Tramp označio ga je prekretnicom kojom je okončana, kako se izrazio, nasilna i tragična prošlost kao i godine neuspešnih pregovora dve strane koje su u višedecenijskom sporu.
Pristup bivše američke administracije, prema tvrdnjama njenih tadašnjih zvaničnika, rešavanju spora Kosova i Srbije bio je isključivo usredsređen na ekonomsku saradnju dve strane, koja bi naposletku kako su očekivali, trebalo da doprinese približavanju u političkom smislu i konačno - postizanju sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa.
Za područje Balkana značajna je kao vid garanta projektnog finasiranja u saradnji sa privatnim sektorom, koje je trebalo da doprinese ekonomskom približavanju Srbije i Kosova, nakon što je u Beloj kući, septembra 2020. potpisan Vašingtonski sporazum u prisustvu bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa i posredstvom njegovom bivšeg izaslanika za dijalog Srbije i Kosova – Ričarda Grenela.
Glasu Amerike, međutim, DFC nije pružio odgovore na pitanja o tome koliki je napredak ostvaren u razvojnim projektima Kosova i Srbije koji bi trebalo da ojačaju njihove ekonomske veze, niti koja je očekivana dinamika za završetak tih projekata.
Sedište te organizacije otvoreno je u Beogradu krajem septembra 2020, nedugo po potpisivanju Vašingtonskog sporazuma, što je bilo definisano u dokumentu.
Konkretno, saradnja uz pomoć nje trebalo je, između ostalog, da se ostvari na izgradnji “Autoputa mira”, koji bi povezao Prištinu i Beograd, železničke pruge na relaciji Priština - Merdare, kao i Niš - i Priština, ali prema dostupnim podacima deluje da se, osim potpisivanja dokumenata, u praksi malo toga ostvarilo.
“Iskazane su najbolje namere i znam da je srpska strana imala kontakte sa kompanijom koja bi trebalo da bude izvođač radova na autoputu – ali za velike projekte je potrebno vreme”, rekao je za Glas Amerike Džon Sejlor – ekonomista i saradnik američke nevladine Nacionalne asocijacije okružnih izvoznih saveta sa kojim smo, početkom septembra, razgovarali povodom godišnjice potpisivanja Vašingtonskog sporazuma.
Deo razloga za očigledni zastoj Sejlor vidi u globalnoj pandemiji Kovida 19.
“Delom su uništeni planovi ljudi koji žele da rade. Međutim, oni su još aktuelni i od njih se ne odustaje. Svestan sam i spekulacija da će zatvoriti kancelariju – ali to se nije desilo. I na to je ukazao i sam direktor DFC-a Dejvid Marčik”, rekao je Sejlor.
Inače, politička tranzicija nakon predsedničkih izbora u SAD zadesila je i tu nezavisnu državnu agenciju čije je rukovodstvo smenjeno. U istom intervalu, nasuprot glasinama da će DFC obustaviti svoje aktivnosti u tom delu Balkana, Glasu Amerike su u februaru predočena uveravanja da neće napustiti teritoriju Srbije i da ostaju posvećeni investicijama u tom regionu.
Međutim, Glas Amerike nikada nije dobio odgovor na pitanje ko je nasledio razrešenog direktora beogradske kancelarije DFC-a Džona Jovanovića – koji je objavio da je napustio funkciju početkom marta.
“Najbolja stvar posle otvaranja kancelarije u Beogradu koja se desila je to što ona nije zatvorena. Tako da se nadam, iako nismo videli mnogo konkretnog, da će se naglasak ponovo staviti na razvoj koji će pomoći saradnju dve strane”, bio je komentar Pola Mekartija iz nevladinog Međunarodnog republikanskog instituta (IRI) u priči Glasa Amerike povodom godišnjice Vašingtonskog sporazuma.
Inače, nakon otvaranja kancelarije DFC-a u Beogradu i poseta američke delegacije prestonicama Srbije i Kosova – državni zvaničnici Srbije nisu se suzdržavali u iznošenju procena o mogućim koristima za Srbiju i region.
„Kada sam rekao da razmišljamo o milijardu dolara samo za garantnu šemu, oni su rekli, razmišljajte o milijardama dolara, a ne o jednoj milijardi“, bile su reči Siniše Malog, aktuelnog ministra finansija Srbije, nakon susreta sa predstavnicima američke delegacije septembra 2020.
Zorana Mihajlović, koja je u Srbiji zadužena za resor građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, obelodanila je da je u ministarstvu koje predvodi formiran poseban tim zadužen za dvadeset četvoročasovni rad na projektima sa DFC-jem.
“Želimo vrlo brzo da imamo realizaciju projekata i rezultate koje ćemo ponuditi građanima”, bile su reči ministarke Mihajlović.
U javnosti Srbije isticalo se tada i da su infrastrukturni projekti, vredni 3,7 milijardi dolara, ključna stavka dogovora sa Korporacijom za međunarodno razvojno finansiranje.
Maksimalni kreditni kapacitet DFC-ja, prema zvaničnim podacima, iznosi 60 milijardi dolara.
Osim na području Zapadnog Balkana i Evrope DFC je prisutan i u Južnoj Americi, Africi i indo-pacifičkom regionu koji, između ostalog, čine i zemlje poput Bangladeša, Butana, Bruneja, Kambodže, Fidžija, Indije i drugih.
Ulaže ili posreduje ulaganjima u zemlje koje se smatraju značajnim za američku spoljnu politiku i nacionalnu bezbednost ili se bavi prioritetima koje je odredio poput ekonomskog osnaživanja žena.
