Predsednik Džo Bajden izrazio je uverenje da će Kongres usvojiti zakon o investicijama u infrastrukturu i dopunski zakon o budžetu, dok demokrate pokušavaju da "upumpaju" hiljade milijardi dolara u američku ekonomiju.
Demokrate u Kongresu pripremaju zakon o potrošnji 3.500 milijardi dolara kojim bi se finansiralo staranje o deci, državni koledži i drugi socijalni programi, podizanjem poreza za najbogatije Amerikance.
U proteklih 40 godina, bogati su se još obogatili", rekao je Bajden. "Direktori firmi su zarađivali oko 20 plata prosečnog radnika svoje kompanije. Danas zarađuju oko 350 puta više. To jednostavno nije pošteno".
Demokratska stranka pokušava da usvoji veliki zakonski paket koji ide u paru sa predlogom zakona o infrastrukturi, vrednim hiljadu milijardi dolara, koji ima dvostranačku podršku.
"Znam da je pred nama dug put ali sam uveren da će iz Kongresa na moj sto stići i dvostranački plan o infrastrukturi i plan "Izgradimo ponovo bolje" (Build Back Better)", rekao je Bajden, govoreći o predlogu zakona o državnoj potrošnji.
Dok plan o infrastrukturi ima podršku obe stranke, demokrate u Senatu, gde imaju tesnu kontrolu, imaju težak put da dovrše plan kojim bi se proširila izdvajanja za socijalnu zaštitu i druge programe.
Budući da republikanci odbijaju da podrže plan o 3.500 milijardi dolara pa čak i pregovaraju o njemu, senatske demokrate razmatraju opciju poznatu kao "pomirenje budžeta" da bi usvojili zakon prostom većinom.
Stranka mora da ubedi svoje sopstvene, umerene članove, kao što su senatori Džo Menčin iz Zapadne Virdžinije i Kirsten Sinema iz Arizone da podrže predlog. Oboje su postavljali pitanja o ceni i sadržaju predloga.
"Republikanski guverneri podrivaju borbu protiv Kovida"
Bajden je u četvrtak takođe oštro kritikovao guvernere Floride i Teksasa, optužujući republikanske lidere da rade "sve što je u njihovoj moći da potkopaju zahteve koji spasavaju život" - zahteve koje je predložio da zaustavi širenje Kovida-19.
Neki republikanski guverneri među kojima su Greg Abot iz Teksasa i Ron DeSantis iz Floride, obećali su da će se boriti protiv obaveze vakcinisanja u velikim kompanijama - mera koje je Bajden najavio prošle nedelje zbog rasta broja hospitalizacija i smrtnih slučajeva od Kovida-19 u zemlji, pretežno među nevakcinisanima.
Guverner Misisipija Tejt Rivs je ranije ove nedelje Bajdenovu odluku o obaveznoj vakcinaciji uporedio sa tiranijom.
"Predložim da se od ljudi traži da se vakcinišu protiv Kovida a guverner te države to nazove "tiranskim potezom?", izjavio je Bajden dodajući da je pandemija ubila više od 660.000 ljudi u SAD.
"Ovo je najgora vrsta politike i odbijam da učestvujem u tome", rekao je Bajden dodajući da je politika koju je iznela Bela kuća "ono što nam nauka kaže da uradimo."
Neke države koje predvode republikanci i značajna manjina Amerikanaca prkose preporukama zdravstvenih zvaničnika o vakcinaciji, navodeći da se time krše njihove lične slobode.
Samo 63% Amerikanaca koji mogu da se vakcinišu primilo je bar jednu dozu vakcine, zbog čega SAD po stopi vakcinacije zaostaju za mnogim razvijenim ekonomijama.
Očekuje se da će republikanci na sudovima osporavati Bajdenovu politiku vakcinacije a među njima je državni tužilac Arizone, Mark Brnovič, koji je prvi podneo tužbu protiv administracije u utorak.
DeSantis je zapretio da će novčano biti kažnjeni gradovi i okruzi koji zahtevaju od svojih zaposlenih da se vakcinišu protiv Kovida-19, navodeći da se time krši državni zakon Floride.
