Kosovski privrednici ne očekuju da će zbog reciprociteta, koji je uspostavila Vlada Kosova za srpske registarske tablice, Srbija preduzeti ekonomske mere prema Kosovu. Od uvođenja takvih mera bi prema prema rečima predsednika Alijanse za biznis Kosova Agima Šahinija, najveću štetu imala Srbija.
Blokade puteva na severu Kosova za sada nisu u velikoj meri uticale na uvoz robe iz Srbije, tvrdi za Glas Amerike predsednik Alijanse za biznis Kosova Agim Šahini. Prema njegovim rečima, sem manjih gužvi na prelazu Merdare, koji je dodatno opterećen zbog blokade Jarinja i Brnjaka na severu Kosova, uvoz robe na Kosovo se odvija bez ikakvih problema.
“Ovi koji dolaze iz Beograda, Niša i ostali oni dolaze svakog dana, jer vidim svakog dana vozila. Imam podatak više od 1.500 vozila koja su ušla ovih dana uzeli su tablice probne, tako da oni dolaze zbog svojih biznisa, svog posla i nikome ništa. Kao što kosovari idu u Srbiju”, rekao je Šahini.
Problema zbog uvođenja privremenih tablica od strane Kosova, za vozače sa srpskim registarskim tablicama, za sada nema ni kod srpskih privrednika na Kosovu.
“Nadam se da neće puno da utiče na privredu, ali sami trebamo da znamo kako je bilo pre par godina, bile su one takse (od 100 odsto kojr je uvela Vlada Ramuša Haradinaja novembra 2018. godine). One su na neki način poremetile privredu i jedan deo ljudi je propao, jedan deo ljudi nije mogao da izdrži. Pa imamo i ovaj kovid. Plašim se samo da sve ovo ne eskalira u malo veći problem. Da sutra privrednici nemaju većih problema gde bi morali da plaćaju veću cenu ili da zatvaraju svoje biznise”, rekao je za Glas Amerike privrednik iz Gračanice Miroslav Stolić.
Nedavnu najavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će “u cilju zaštite Srbije, ako treba uvesti ekonomske mere prema Prištini”, Šahini ocenjuje kao dnevno političku i da bi najveću štetu od toga imala upravo Srbija.
“Mi ne očekujemo da će Srbija preduzeti ekonomske mere protiv Kosova, zato što u tom slučaju bi najviše izgubila sama Srbija i privrednici Srbije koji na godišnjem nivou imaju tržište na Kosovu u normalno vreme više od 400 miliona evra. Šta god da oni preduzmu preduzeće protiv sebe. Mi imamo oko 3, 4 miliona evra koje izvozimo iz Srbije”, navodi Šahini.
I privrednici u srpskim sredinama južno od Ibra ne očekuju uvođenje ekonomskih mera od strane Srbije. Miroslav Stolić, jedan od najuspešnijih srpskih privrednika na centralnom Kosovu za Glas Amerike kaže da bi to bilo veoma loše ne samo za privrednike, već i za same Srbe na Kosovu.
“Zato što mi ovde radimo sa jednim dobrim delom srpske robe i onda bi to srpsko stanovništvo bilo pogođeno. Jedan deo stanovništva ne bi osetio sigurnost i možda bi krenuli u neko iseljavanje koje je i sada trenutno u nekom trendu, u porastu, ali možda bi to bilo malo više”, kaže Stolić.
Agim Šahini smatra da je Vlada Kosova ispravno postupila što je donela odluku o uspostavljanju reciprociteta za vozila sa srpskim registarskim tablicama.
“Mi smatramo da je Vlada Kosova morala da preuduzme tu odluku da bi bilo ravnopravno, jer mi na godišnjem nivou koliko putujemo za Srbiju, da li su to građani ili biznismeni, mi na godišnjem nivou plaćamo oko pet miliona evra te tablice i osiguranja za naša vozila. U ovom pravcu mislim da mi gubimo mnogo, ne računajući i vreme, jer za svako vozilo treba oko trideset minuta da se čeka na granici zbog tablica”, rekao je Agim Šahini.
Preko prelaza Brnjak i Jarinje na severu Kosova, može se jedino pešice, jer su građani blokirali prilazne puteve, zbog odluke kosovskih vlasti o uvođenju reciprociteta za vozila sa srpskim registarskim tablicama i prisustva pripadnika specijalne jedinice Policije Kosova.
